Biblijska priča čeka na nas.
Zameničko Trojstvo
U naše doba došlo je do razvoja ne-Trojičnog čitanja Svetog pisma, što je poprimilo razmere epidemije koja zahteva poseban pristup. Moguće je objasniti ga izrazom zameničko Trojstvo. I u ovo doba, i dalje se Svetom pismu pristupa na poseban način, ono se ne zanemaruje niti nipodištava, u stvari i dalje je na počasnom mestu. Pa ipak, svetotrojični i lični Bog Otac, Sin i Sveti Duh zamenjeni su veoma individualizovanim Trojstvom koje se sastoji od Svetih želja, mojih Svetih potreba i Svetih osećanja.
Živimo u doba u kojem smo od kolevke naučeni da za sebe biramo samo ono što je najbolje za nas. Imamo nekoliko godina da usavršavamo svoje sposobnosti, ali trening počinje u ranom dobu. U trenutku kada smo već dovoljno odrasli da možemo da držimo kašiku, već smo naučeni da možemo da biramo među pet šest vrsta cerealija i kornfleksa. Naš apetit, ukus i tendencije stalno se ističu. Uskoro počinjemo da donosimo odluke o tome šta ćemo da obučemo, kakav nam je stil frizure. Mogućnosti se umnožavaju: TV kanali koje možemo da gledamo, koje ćemo predmete da izaberemo u školi, na koji ćemo fakultet, koji ćemo model auta da kupimo, izgled, boju i slično, biramo čak i u koju ćemo crkvu da idemo.
Tako kultura silno deluje u nama i oko nas – dok dođemo do doba odrasle osobe – živimo i delujemo sa radnim zaključkom da štagod nam treba i štagod želimo predstavlja stvarni duhovni centar našeg života. To je novo Sveto trojstvo. Svemoćno ja sebe iskazuje Svetim željama, Svetim potrebama i Svetim osećanjima.
O mojim potrebama ne možemo da raspravljamo, nema pregovora. Moja takozvana prava, individualno definisana, ključna su za moj identitet. Moja potreba za ispunjenošću, izražavanjem, afirmacijom, seksualnim zadovoljstvom, poštovanjem, moja potreba da idem mojim putem – sve to predstavlja osnovu za formiranje centralnosti mene, i utvrđuju moje ja protiv umanjivanja sebe.
Tako su moja osećanja zapravo ono što ja jesam. Šta god ili bilo ko ko me može dovesti do vrhunca zadovoljstva, uz uzbuđenje, radost, stimulus i duhovnu vezu potvrđuje moj suverenitet. Ovo naravno podrazumeva veliku količinu mašina, aparata, gadžeta, terapeuta, turističkih agenata, rekreacije, zabave i sličnog koji isteruju đavole dosade, izgubljenosti ili nezadovoljstva – svih onih osećanja koji umanjuju ili izazivaju sumnju u moju suverenost.
U poslednjih dve stotine godina ogromna količina literature, i akademske i popularne, objavljena je o razumevanju ovog novog Svetog trojstva – želja, potreba i osećanja. To je strašno velika količina učenja. Naša nova klasa duhovnih majstora sastavljena je od naučnika, ekonomista, psihologa i psihijatara, edukatora i političara, pisaca i glumaca. Oni su isto tako pametni i strasni kao i teolozi pre njih – i oni su stvarno ozbiljni, do religioznosti, jer su svesni odgovornosti koju imaju za svakodnevni život. Oni pripremaju studije i poučenja za boga koji smo mi, za Sveto trojstvo želja, potreba i osećanja. Teško je da nekoga ovi eksperti ne uvere u istinitost svojih tvrdnji. Pod njihovim tutorstvom, konačno sam uveren da sam ja onaj autoritativni tekst koji određuje kako ću živeti svoj život. A sve to vreme pravo Sveto pismo skuplja prašinu svečano pohranjeno na najvišu policu sa knjigama u našem domu – poštovano, svakako, ali ne otvoreno, i ne pročitano.
A stvarna istina je – da u svoj toj našoj sofisticiranosti, učenju i istraživanju samog sebe, i dalje ne znamo dovoljno da živimo svoj život. Tužno je stanje mnogih koji su život uzeli u svoje ruke i kao svoj tekst odabrali svoje iskustvo i osećanja. A Sveto pismo, ono sa police, ono nam otkriva Boga koji nam se otkriva, a uz njega i to kako izgleda ovaj svet, kako izgleda život i ko smo mi. Treba nam da znamo kako je postavljena ova naša zemlja na kojoj živimo. A Bog koga mislimo da poznajemo, o kome smo čuli od prijatelja, na televiziji, na ulici, ili smo pročitali u novinama, nije Bog koji je Bog. To što smo čuli možda nije bilo sto posto pogrešno, ali dovoljno da nam zabrlja život u potpunosti. A Sveto pismo je u pravom smislu reči otkrivenje, otkrivanje onog što sami od sebe nikada ne bismo mogli da otkrijemo. Bez Svetog pisma propadamo u onu istu močvaru u kojoj su oni koji se drže i dalje samo svojih potreba, želja i osećanja.
Sve to vreme, biblijska priča čeka na nas…
Comments powered by CComment