Ako bismo mogli za nešto u današnjem svetu da kažemo da je ugroženo i u krizi, onda je to brak. Statistike kako u svetu, a tako i kod nas, suočavaju nas sa ovom poražavajućom činjenicom.
Ova pojava, ostavlja dalekosežne posledice na čitave porodice, ali i na društvo, imajući u vidu da je brak njegova osnovna ćelija. Pogledajmo šta kažu aktuelne statistike o razvodu braka. U 2014. godini, u Srbiji je razvedeno 7.614 brakova. Na 1.000 stanovnika u proseku se razvede jedan brak, odnosno na 1.000 zaključenih razvede se oko 210 brakova, što je bezmalo jedna četvrtina. Gledajući ovu cifru, treba imati na umu da su u čak 55% razvoda uključena i deca. Takođe, u proseku je dužina razvedenog braka oko 11 godina. Najćešći razlozi za razvode brakova u Srbiji su sledeći: problemi sa novcem 38,2%, preljuba 18,3%, neslaganja u važnim životnim pitanjima 16,8%, društvene mreže 14%, mešanje uže i šire porodice 10,8%, ostalo 1,9%. I konačno, prema broju razvoda, Srbija zauzima neslavno četvrto mesto u Evropi iza Litvanije, Češke i Mađarske.
Tokom razvoda braka, oba dojučerašnja supružnika prolaze kroz traumatičan i težak proces, koji za posledicu može da ima konflikte, depresiju, početak zavisnosti o alkoholu i drugim psihoaktivnim supstancama, ali na žalost i nasilje pa i slučajeve ubistva zbog ljubomore, ili samoubistvo. Posledice razvoda brakova kao što smo videli u statistikama odnose se i na decu koja tokom razvoda, ali i kasnije prolaze kroz izuzetno traumatičan period. Takođe u slučaju dece možemo govoriti o dugotrajnim posledicama koje razvod i život sa razvedenim roditeljima može da donese. Neke od njih su problematičan i buntovan stil života, sklonost ka drogi i alkoholu, pripadnost raznim nasilnim grupama mladih, depresija, slaba orijentacija ka ispravnim životnim ciljevima, nemotivisanost za život, školu i slično.
Imajući u vidu ove poražavajuće statistike kao i izuzetno traumatične i teške posledice razvoda braka, ali sa druge strane i činjenicu da će nakon razvoda, život trebati živeti ispočetka što podrazumeva često i nov brak, ne možemo a da se ne zapitamo sledeće: Zar nije bilo bolje pokušati rešiti razloge koji su doveli do neuspeha braka, nego dozvoliti da cela porodica prolazi kroz sve to, i da onda uloži trud u neki novi početak? Da li će zaista nov brak, i zasnivanje nove porodice koje su često spoj dve razvedene porodice, rezultirati uspehom ili neuspehom i pored maksimalno uloženog truda? Da li vredi uložiti trud u spasavanje braka, ako znamo da su deca koja su zavisnici o psihoaktivni supstancama dosta često iz razvedenih brakova?
Supružnici koji se razvode su definitivno odgovorni za razvod, često oboje, a ne deca ili neko drugi, i ukoliko se ozbiljno ne posvete traženju razloga za krah braka u sebi, uglavnom će svoj problem preneti u eventualni nov odnos ili brak. Dakle, problem i potencijal za nov bračni neuspeh ostaje, i pored jednog neuspelog braka. Sam razvod stoga ne rešava ništa, ako supružnici nisu zaista uvideli prave razloge za razvod i svoju jasnu ulogu u tome. U većini slučajeva su oboje podjednako odgovorni, osim ako govorimo o nasilju u porodici ili preljubi, a iz gornjih statistika ipak vidimo da to i nisu jedini i osnovni razlozi za razvode. Preljuba je naime uzrok razvoda u 18% slučajeva, dok su na primer u preko 76% slučajeva ako ih saberemo zajedno razlozi: novac, neslaganje oko životnih pitanja, mešanje roditelja ili čak društvene mreže.
Prema mišljenju autora ovog članka, ovi razlozi su ipak rešivi i mogu se prevazići, ako postoji jasna svest o problemu i posledicama, kao i volja oba supružnika da uđu u konstruktivan pristup procesu rešavanja istih. To će sigurno iziskivati od oba supružnika maksimalan trud i velik rad na sopstvenoj ličnost i karakteru, ali će kao plod imati ne samo spasen brak, već harmonizaciju odnosa, i procvat cele porodice. Sa druge strane, u slučaju razvoda supružnici će takođe uložiti ogroman trud u emotivnom i psihičkom smislu, tokom procesa razvoda i kasnije, a rezultat je velik porodični poraz u kojem sve strane uključujući i decu gube. Nakon toga, razvedeni supružnici treba ponovo da ulažu trud u ostvarenje nove veze i potom braka, a pri tome da podignu i vaspitaju decu u uslovima koji su daleko teži nego da su ostali u braku.
Ako govorimo o faktorima koji pospešuju nestabilnost braka i doprinose odluci za razvod, treba da spomenemo kulturu života u savremenom društvu. Ono je zasnovano na instant rešenjima, materijalizmu, promoviše se egocentričnost, hedonizam i čulnost, i direktno ili indirektno seksualni liberalizam. Ovakva kultura života, ako je možemo nazvati tim imenom, izuzetno pogoduje slabom ulaganju truda u izgradnju i očuvanje braka, pa on često zapada u krizu kada prođe početno zaljubljivanje i idila prvih nekoliko godina braka i treba se posvetiti usklađivanju karaktera i izgradnji odnosa supružnika u kontekstu svakog aspekta zajedničkog života. Treba spomenuti takođe i patrijarhalni način razmišljanja karakterističan za ovo podneblje koji promoviše pogrešan koncept muževnosti manifestovan u mačo muškarcu, koji u suštini doprinosi nezadovoljstvu kako žena u braku tako i dece. Ništa bolje nije ni u slučaju braka u kome postoji pasivni muškarac, a koji stvara prostor za zamenu uloga u braku, što opet vodi do pogrešnog načina vođenja braka i često do razvoda.
Ne možemo sa sigurnošću reći da postoji savršen recept za brak. Dugo godina se smatralo da brak između dvoje supružnika koji redovno odlaze u crkvu i trude se da žive po Biblijskim principima garantuje uspeh. Međutim, poslednje decenije i u svetu i kod nas nažalost demantuju ovo mišljenje. Danas je razvod postao normalna pojava i u hrišćanskim i crkvenim sredinama, što ne umanjuje činjenicu da Biblija ipak sadrži dobra uputstva i koncepte za zasnivanje braka i uspešan život u istom. Pitanje je samo koliko su supružnici dosledni u tome da to i žive i izbore se sa svim problemima koji mogu da se pojave u braku. Ako naime smatramo da je Bog inspirisao pisce Biblije da je napišu, onda razumemo i da je On osmislio i dizajnirao brak kao skladnu zajednicu dva ljudska bića „muškog i ženskog“ pola, koja žive u zajedništvu sa Bogom, kako nas knjiga Postanja informiše u prvoj glavi. Takođe, Biblija nam donosi koncept braka kao saveza u kome svaka strana treba da poštuje odredbe istog, i bude spremna da ih požrtvovano brani. Muškarac je taj koji se pre svega žrtvuje za svoj brak i porodicu (kao Hrist za Crkvu), a žena to prepoznaje i odaje mu poštovanje te mu svesrdno pomaže služeći svojoj porodici (kao Crkva Hristu). Bitno je i spomenuti da nasuprot filozofiji savremenog društva koje nudi brza i laka rešenja za sve, brak podrazumeva mukotrpan i dugotrajan rad na njemu, pre svega na karakterima supružnika i njihovom usklađivanju. Kao i u svemu drugome i u braku dobri plodovi ne dolaze sami od sebe, već za njih treba raditi i boriti se. Plodonosan brak, dakle, ne dolazi preko noći i sam po sebi, već je potrebno da se u njega puno toga ulaže i žrtvuje. Ali trud se na kraju obično isplati. Zadovoljna, zdrava i srećna porodica, harmonični odnosi među supružnicima su neprocenjljivo blago, koje je samo po sebi dovoljan izazov za svaki trud i žrtvovanje koje je potrebno uložiti u očuvanje i uspešnost braka.
Autor je diplomirani teolog sa službom u Lifegate zajednici u kojoj zajedno sa suprugom obavlja funkciju pastoralnog savetnika za odrasle
što uključuje predbračno i bračno savetovanje. U braku je 14 godina, i ima dvoje dece.
Comments powered by CComment