“Uskrs je velika revolucija”

Bez obzira na to da li ste godinama u hrišćanstvu ili ste novi u veri, verovatno znate priču o Uskrsu. Ide otprilike ovako: Ljudi su grešnici; Isus je umro kao žrtva, plaćajući za naše grehe;  zatim, tri dana kasnije, Isus je ponovo oživeo — rezultat toga je da Njegovi sledbenici mogu otići na nebo kada umru. Ali šta ako sve shvatamo pogrešno?

„Mnogi ljudi su odrasli pod pretpostavkom da je to ono što je krst“, kaže svetski poznati teolog, naučnik i autor „Dana kada je revolucija počela“, N.T. Rajt (The Day the Revolution Began, N.T. Wright). „A strašna stvar je da ova poruka o ljutom Bogu i nevinoj žrtvi ima mnogo više zajedničkog sa drevnom paganskom mišlju nego sa drevnom jevrejskom ili hrišćanskom mišlju.”

Rajt smatra da hrišćani propuštaju nešto važno u vezi sa njihovim najsvetijim danom.

„Kada počnete da razmišljate o tome, shvatite da kada ljudi govore o krstu, obično počnu tako što kažu da smo dobili ovaj moralni ispit, a svi smo ga pali tako da sada svi moramo da umremo“, kaže Rajt. „I na našu sreću, neko drugi je umro umesto nas. Bolje je verovati u to nego ne verovati ni u šta. Ali to jednostavno nije način na koji sama Biblija kazuje priču.”

Seli smo sa Rajtom da razgovaramo o tome šta hrišćani često propuštaju u vezi sa vaskrsenjem i zašto on misli da je prava biblijska slika mnogo bolja.

Ako hrišćani propuštaju poentu uskršnje priče, gde je nastala zabuna?

To počinje dosta unazad, ali se drži pod kontrolom sve do srednjeg veka kada se zapadna crkva odvaja od istočne crkve. Zapadna crkva zadržava koncept vaskrsenja jer je ono deo dogme, ali u stvari sva ikonografija i drugo govori o „odlasku na nebo“.

A kada dobijete stvari kao što su Mikelanđelova Sikstinska kapela ili Danteov “Pakao” i “Raj”, onda je jasno da je ono čime se bavimo nešto sasvim drugačije od onoga što nalazite u Bibliji.

Problem je u tome što poslednja velika scena u Bibliji nije o spasenim dušama koje se penju na nebo kao što bi to govorila većina srednjovekovnih misterijskih predstava, već o silaženju novog Jerusalima s neba na zemlju tako da se nebo i zemlja spoje.

Koja je bolja, biblijska formulacija?

Mislim da je kritična stvar sledeća: većina hrišćanskih teorija iskupljenja uopšte nije ozbiljno shvatila četiri jevanđelja.

One su imale tendenciju da posegnu za Pavlom i Jevrejima i stave ih u drugačiji kontekst, jer im se činilo da četiri jevanđelja ne obrađuju pitanja značenja krsta na način na koji bismo želeli da to rade.

Ali ono što četiri jevanđelja rade jeste da govore o dolasku Božjeg Kraljevstva. Isus kaže: „Približilo se Carstvo Božije.” Kada pogledate priče o raspeću u sva četiri jevanđelja, sve se svodi na to da je Isus ustoličen kao kralj.

Matej, Marko, Luka i Jovan imaju veoma različite poglede na stvari, ali se svi slažu oko ovoga: Kada je Isus razapet, nešto se dogodilo, a rezultat je da su sile koje su zatvorile svet u kvarenje, propadanje i smrt - zbačene. I sada Isus ima glavnu reč – iako ne deluje tako jer imamo pogrešnu predstavu o tome šta je moć i kako ona funkcioniše.

Ako ozbiljno shvatimo Novi zavet, trebalo bi da vidimo da je Isusovo raspeće sredstvo kojim se Božje Kraljevstvo zapravo pokreće na zemlji kao i na nebu – jer su sile poražene, a ovaj novi svet se rađa.

Koristite se slikama revolucije. To se obično ne povezuje sa uskršnjom pričom.

To seže do drevnog jevrejskog očekivanja, koje je ukorenjeno u Danilu, u Psalmima i u Isaiji, da će se jednog dana sam Bog vratiti i zbaciti sile koje su upravljale svetom.

Ovo je velika revolucija, koja kao i revolucije našeg vremena, govori o ljudima koji su se mučili pod vlašću tuđina i osećali da su im životi zgnječeni i slomljeni kada iznenada otkriju da je neko učinio nešto da zbaci tiranina.

To znači da su oni — mi — sada slobodni da imaju novi život o kojem su oduvek sanjali.

Upravo to se dogodilo kada je Isus umro na krstu. „Revolucija“ je bila tajna dva i po dana jer je tek sa Isusovim vaskrsenjem svako mogao da se osvrne na Njegov krst i kaže: „On je pobedio greh, tako da je sila greha, sila zla, zbačena“.

Ovo je istinski revolucionarni pokret koji se desio.

Šta mislite da to znači za današnje hrišćane?

Naučiti da se razmišlja istorijski i eshatološki je zaista teško za ljude našeg vremena, jer smo skloni da mislimo da smo sada, kada živimo u modernom svetu, bitni mi. Ali Biblija kaže: „Ne, izvini: svetska istorija je okrenula svoj tok kada je Isus umro na krstu, a zatim uskrsnuo tri dana kasnije.

Svaka generacija mora sebi da iznova postavlja pitanje: „Šta to onda znači u mom svetu, u moje vreme?“

Kako ove ideje oblikuju način na koji pristupamo Velikom petku i Uskršnjoj sezoni?

Da je Isus iz Nazareta ostao mrtav, onda niko ne bi ni razmišljao o tome da Njegovom raspeću prida bilo kakav značaj.

U Isusovo vreme bilo je mnogo propalih revolucionara, koji su često završavali na rimskim krstovima, a Isus bi bio samo još jedan u toj gomili.

Raspeće znači ono što znači, jer je Isus uskrsnuo iz mrtvih nakon tri dana, a isto tako i vaskrsenje znači ono što znači, jer je to vaskrsenje raspetog.

Ovo je deo tačke Uskrsa o kojoj nam je veoma teško da razmišljamo: Uskrs nam nalaže da razmišljamo o nepropadljivoj telesnosti, o fizičkom svetu koji više nije podložan propadanju i smrti.

Vaskrsenje nas zaustavlja i govori da je sve o Carstvu Božijem. Idite i čitajte ponovo, i vidite da se kroz Mateja, Marka, Luku i Jovana Isus suočava sa silama – farisejima koji kuju zaveru, demonima koji viču na Njega u sinagogama, zbunjenim učenicima.

On se suprotstavlja zlu u svim njegovim oblicima, i odlazi u tamu kako bi preuzeo njenu punu težinu na Sebe.

Ovo je veoma duboka misterija i pretpostavljam da je nikada nećemo u potpunosti razumeti. Ali Jevanđelja jasno pokazuju da On ide u tamu kao naš predstavnik i, stoga, kao naša zamena. I jedno i drugo je važno.

Slikate crkvu oblikovanu krstom.

Mi sa savremenog Zapada smo bili navođeni da verujemo da hrišćanstvo zapravo nije napravilo nikakve velike promene u svetu – deluje kao da s ništa posebno nije dogodilo.

Naravno, hrišćani su često grešili – i imali su krstaške ratove i inkvizicije i spaljivanje veštica i tako dalje – ali pogledajte hiljade i hiljade stvari koje su uradili ispravno.

A razlog zašto su te stvari uradili kako treba je taj što su se uskršnji događaji zaista desili i zaista se sprovode.

N.T. Rajt je svetski poznati teolog i autor knjige “Dan kada je revolucija počela”. Možete ga kontaktirati na ntwrightonline.org