UHVATI RITAM BOŽIĆA

Nalazimo se usred sezone božićnih i novogodišnjih praznika.

Kako imamo običaj da kažemo, vreme je slavlja, darivanja i porodičnih okupljanja. Međutim, momenat u kome se nalazimo, događaji koji nas okružuju, bacaju pomalo senku na period praznika i slavlja. Mnogi tvrde da je 2016. bila jedna od najgorih godina u poslednje vreme. Gledajući događaje u svetu i zemlji ništa bolje nije počelo ni u novoj 2017. godini. Za mene lično, premda mi je ovo bila jedna od najuspešnijih godina u poslednje vreme, kraj ove godine i početak nove 2017. su mi donele neke teške i tužne momente. U razgovorima sa prijateljima shvatam da nisam jedini. Mnogi imaju sličan period života. Upravo zbog svega navedenog, verujem da božićna poruka u svojoj punini, treba da bude snažno istaknuta ove godine. Božić treba da postane centralni događaj ove sezone slavlja, ali ne samo slavlja radi. Pre bih rekao da nam je potrebno da istinski “zakoračimo” i uđemo u “širinu, visinu i dubinu” samog događaja, te uhvatimo ritam života Božića. Jer Božić pored ostalog jeste i podsećanje na trenutak rađanja nove mogućnosti života, koju nam je Isus Hrist svojim dolaskom na svet doneo. A upravo ta dimenzija života je ono što nam je istinski i snažno potrebno danas u momentu u kome jesmo.

BOŽIĆ? RADO GA SE SEĆAMO I SLAVIMO!

Usudio bih se da kažem da se na Božić uglavnom gleda kao na ciklično obeležavanje događaja koji se desio pre nešto više od 2000. godina u izraelskoj varošici Vitlejem. Prema evanđeljima, tada je rođen Isus Hrist, sin Marije i Josifa, začet po Svetom Duhu, dugo očekivani Mesija, spasitelj Sveta i Božiji Sin. O tom rođenju su pisali svi izraelski proroci, mnogo stotina godina ranije, najavljujući njegov dolazak. Takođe, čak i druge monoteističke religije kao Islam, kasnije pišu o njegovom dolasku na svet, mada sa drugačijim definisanjem njegove ličnosti. Za hrišćane, uz Uskrs, Božić je najveći praznik i jedan od centralnih događaja istorije. Čak se i vreme meri spram tog događaja, što ukazuje na veličinu i važnost tog trenutka. Isusovim rođenjem, i kasnije smrću i vaskrsenjem, duhovno, a potom i moralno posrnulo čovečanstvo je dobilo mogućnost da se izmiri sa Bogom i da mu se vrati, i započne nov život sa njim. Takođe, utelovljenjem Logosa, kako Jovan piše definišući Isusa Hrista na jedan drugi način, Bog nam se objavio u osobi svog Sina i jasno nam “progovorio”, kakav život treba da vodimo. Kako da se uskladimo sa Bogom i time dovedemo život u harmoniju sa Stvoriteljem. Ja verujem da većina nas ovo zna. U sezoni Božića, ovo ćemo više puta čuti na nekom televizijskom programu ili pročitati u novinama. Verovatno ćemo na ovaj dan otići u crkvu, na službu ili liturgiju. Zadovoljićemo religioznu formu prisećanja na veliki događaj u istoriji čovečanstva i obnoviti teološko gradivo. Pretpostavljam da ćemo imati dobar ručak sa porodicom i prijateljima, što je sasvim u redu, obzirom da je u suštini u pitanju slavljenje nečijeg rođendana. A rođendan bez hrane i pića i nije neki provod. A potom ćemo se vratiti u svakodnevnu rutinu i ritam života – do sledećeg Božića koga se “rado sećamo”.

BOŽIĆ 3D

Međutim, verujem da postoji jedna dublja dimenzija Božića. Ja bih je nazvao treća dimenzija Božića. Ova dimenzija je definisana sa tri činjenice: 1. Isus je došao na ovaj svet; 2. dolazi ponovo na ovaj svet; 3. uvek je tu, sada i ovde. Prva je opisana u prethodnom delu ovog članka. Božić se dogodio u jednom trenutku istorije i otvorio vrata nove dimenzije živog odnosa sa Bogom. Isus Hrist je došao na ovaj svet, i otvorio mogućnost da čovečanstvo iskusi tu dimenziju života. Sada i u večnosti. Ostaje otvoreno pitanje da li ćemo zakoračiti u nju ili će ona ostati za nas samo “Božić koga se rado sećamo”. Dakle prva je istorijsko – religijska dimenzija. Druga dimenzija Božića je da Isus dolazi ponovo među nas. Ta činjenica je naglašena u svim evanđeljima jednako kao i činjenica Isusovog rođenja – prvog dolaska. Drugi Isusov dolazak označava početak, rađanje potpuno novog života na Zemlji i u Univerzumu. Nešto što do sada ljudskoj rasi nije bilo poznato kao oblik života. Fer je reći, da prema Bibliji, u ovu novu dimenziju života ulaze oni koji su verovali da će se ona i dogoditi. Pa su verom ušli u nju, kroz otvorena vrata, koja je Isus otvorio svojim rođenjem, smrću i vaskrsnućem iz mrtvih. I, konačno, treća dimenzija Božića je Isusov svakodnevni dolazak i ulazak u naše živote. Život sa nama, ako mi živimo sa Njim. Jer Isus je i Emanuel, Bog koji je sa nama kako bi značio prevod Njegovog imena, po proroku Isaiji. Apostol Pavle lepo to izražava u poslanici Filipljanima, kada kaže da se po svom Sinu Isusu, Bog “učinio ništavnim” u svom božanstvu, i postao poput nas i to u “obličju sluge” – svima. Božić nam je dakle doneo na svet Boga koji je poput nas, koji prolazi što i mi, razume nas i spreman je da nam služi i pomogne. Govorimo suštinski o životnom, svakodnevnom i istinskom iskustvu, te nove dimenzije života sa Bogom koju nam je rođenje Isusa  Hrista omogućilo.

ŽIVETI SVAKODNEVNO SA SLAVLJENIKOM

Božić ne mora biti samo deo hrišćanske tradicije za nas. Događaj koga se “rado sećamo” i slavimo ga. On svojim značajem i mogućnostima koje nam nudi, nadmašuje samo ciklično podsećanje i održavanje religijske forme ovog praznika jednom godišnje. Suštinski, on nas podseća da je rođenjem Isusa Hrista, rođena i jedna nova forma života dostupna svima, ovde i sada. I ne samo to! Božić nas poziva na iskorak ka Slavljeniku i svakodnevni život sa Njime. Slavlje se ne završava 26. decembra ili 8. januara u zavisnosti od religijskog kalendara. Slavlje traje tokom cele godine, ili godina za svakoga ko se odluči da uđe u tu novu dimenziju života sa Bogom, koju je Isus svojim rođenjem omogućio. To ne znači da život time postaje neka bajkovita žurka. To znači da se u nama i oko nas svakodnevno događa rođenje novih mogućnosti za delovanje Boga. Emanuel postaje živ i stvaran, “pomoćnik spreman da pomogne u našim nevoljama”, kako kaže psalmista. Ako uhvatimo svakodnevni ritam Božića, mali Isus iz Vitlejemskih jasli postaje u našim životima moćni Car i Vladar. Gospodar naših životnih oluja, i Princ Mira koji je uvek sa i u nama, kroz šta god mi prolazili. Stoga je ovaj Božić, barem za pisca ovog članka, poziv za iskorak poput onog, kada je usred oluje Petar pozvan od strane Isusa da iskorači iz čamca i uhvati ga za ruku. Poziv da uhvatimo ritam hoda sa Isusom svaki dan, i time zakoračimo u sve bogomdane dimenzije Božića, koje nam se nude. Jer zašto propustiti da “Mir Božiji – Hristos” bude samo tu sa nama, samo na dan sećanja na njegovo rođenje? On je došao na ovaj svet, da bude tu i postane i ostane deo nas.