Da li savremeno društvo može da ponudi inspirativan i adekvatan rol model mladima?
Role model (uzor) je sociološki pojam koji je osmislio sociolog Robert K. Merton. Ovaj pojam označava osobu čiji stavovi, ponašanje, stil života ili određeni uspeh utiču na druge osobe, a posebno mlade, koji počinju da je oponašaju i imitiraju, stvarajući često i idola od nje. Pri tom, osobe ne moraju biti iz iste društvene, ili kulturološke grupe kao i sam rol model. Tipičan primer bi bio usvajanje stavova, oponašanje i imitacija životnog stila glumaca, muzičara ili sportista, a da pri tom osoba koja ih oponaša nema nikakve veze ni sa glumom, ni sa muzikom, ni sportom. Osoba prati život omiljene ličnosti, čitajući članke o njoj u štampi, prateći izjave na tviteru ili fejsbuku, i potom selektivno usvaja stavove i ponašanja, primenjujući ih koliko joj okolnosti dozvoljavaju. Mladi će često pokušavati da imitiraju ličnosti kojima se dive, bilo stajlingom, ili dekadentnim načinom života koji često podrazumeva korišćenje droga i kriminal. Na žalost, i u svetu sporta, sve češće nailazimo na primere sportista koji koriste doping, droge, ili žive poput plejboja okruženi estradnim zvezdama. Političari takođe zauzimaju visoko mesto na poziciji potencijalnih rol modela, ali je pitanje koliko su toga svesni i da li im je uopšte stalo do toga da budu neki pozitivan primer mladima, s obzirom na ono što često od njih čujemo i vidimo putem medija.
Neko bi na ovom mestu mogao da kaže: „Pa dobro, ima takvih primera, ali ima i toliko toga pozitivnog što bi jedna mlada osoba mogla da vidi i primeni u životu posmatrajući neke poznate sportske ili ličnosti iz sveta glume, muzike…!“ Možemo se složiti sa time. Postoje primeri sportista ili muzičara, glumaca, kod oba pola, koji zaista mogu da posluže kao apsolutno pozitivni primeri kombinacije uspešnosti do koje se došlo trudom i mukotrpnim radom, i života koji je okrenut ka pozitivnim vrednostima života kao što su porodica, humanost, iskrena ljubav prema svom narodu. Uzori ne moraju biti samo mladi i uspešni savremenici. Ako pogledamo istoriju, možemo naići na osobe koje i danas mogu biti inspiracija. Jedan od takvih primera je Bendžamin Frenklin koji je važio za odličan primer poslovnim ljudima XIX veka. U Frenklinovom primeru, „poslovnjaci“ tog vremena su pre svega videli posvećenog i viziji predanog čoveka, koji je zalaganjem, istrajnošću i vođenjem višim principima i moralnim načelima života, uticao na američku naciju. Dobar primer vanvremenskog uzora svog bio bi i Vinston Čerčil, koji je svojim primerom hrabrosti, borbenosti i odlučnosti da se do kraja bori za svoju zemlju inspirisao Britance tokom II svetskog rata, vodeći ih i do konačne pobede nad nacističkom Nemačkom. Kod nas bi mogli istaći odlične primere Nikole Tesle i Mihajla Pupina, čiji legati nadilaze vreme i postavljaju modele posvećenosti i predanja životnom delu u cilju prosperiteta čitave civilizacije. Takođe, odličan primer rol modela među ženama može nam biti Milena Pavlović – Barili, svetski poznata slikarka prve polovine XX veka
Dobri primeri su tu negde oko nas, ali nisu vrednovani na pravi način. Oni su marginalizovani od strane medija, koji više pažnje posvećuju seks skandalima „selebritija“, životima kriminalaca i starleta nego istinskom dostignuću nekog sportiste, umetnika ili naučnika. Mediji forsiraju ono što se prodaje, a posebna priča je „bombardovanje“ javnosti rijaliti programima, gde se mladima kao vrednosti nude „seks, droga, nasilje i strah“ kako bi to definisao rok muzičar Srđan Gojković – Gile u istoimenoj pesmi. Epilog je da mladi konzumiraju ono što im je „servirano“ i nekritički slede negativne primere. Sve ovo podseća na onaj biblijski primer izbora kriminalca Varave ili Barabe za amnestiju, a ne Isusa Hrista, učitelja istinskih moralnih vrednosti, čije učenje i životni primer slede milioni ljudi i dan danas.
Konačno, ne bi trebalo zaobići temu pasivne uloge roditelja u stvaranju modela ponašanja svojoj deci. Gde su oni „zatajili“ po ovom pitanju, „pobrinulo“ se društvo i već pomenuti mediji. Uputno je i da se zapitamo da li i sami roditelji imaju sopstveni inspirativni uzor, ili je i njihov život pod uticajem diskutabilnih rol modela savremenog društva.
Možemo polako doći do nekih zaključaka. Porodica je osnovna ćelija svakog društva tokom čitave istorije ljudske rase. Bez obzira na to u kakvom se moralnom stanju nalazi civilizacija, i kakve uzore nam nudi savremeno društvo i šta nam mediji „prodaju“, svaki roditelj ima priliku da utiče na svoju decu i mlade u svom okruženju, postavljajući im primer prema vrednostima i načinu života koje je sam izabrao i usvojio. Ukoliko roditelji to propuste, to će umesto njih da uradi neko drugi. Na žalost, u većini slučajeva i u većini društava, a posebno u našoj sredini, uzori su upravo onakvi kakvi ne bi trebalo da budu. Utoliko je odgovornost za ovaj neverovatno važan životni zadatak, najviše na roditeljima. Kako ličnim primerom, tako i usmeravanjem na pozitivne primere iz okoline. Da bi uspeli u tom zadatku i sami roditelji treba da nađu odgovarajuće osobe koji će ih inspirisati i direktno uticati na tokove života čitave porodice.
Za pisca ovog članka, roditelja dvoje dece i aktivnog učesnika brojnih projekata za edukaciju mladih, Biblija nudi neiscrpan izvor inspiracije po ovom pitanju. Proučavajući živote biblijskih likova poput Noe, Rebeke, Estere, Rute, Nemije, aposotola Pavla, i usvajajući njihove životne stavove i vrednosti, moralno-etičke principe i poglede na život i svet, svaki roditelj ima priliku da živi po univerzalnim i vanvremenskim životnim standardima, izbegavajući pri tom zapadanje u prolazne, negativne trendove, a istovremeno postavljajući autentičan i izazovan uzor generacijama koje dolaze.
Comments powered by CComment