Dostojanstvo čoveka ili ljudsko dostojanstvo su ključne reči u XXI veku iz kojih proizilaze pojmovi kao što su: ljudski život, ljudskost, ljudska prava i humanost.
Ljudsko dostojanstvo nije samo predstava i ideja (status idealis) o statusu čoveka, njegovim stavovima u određenim organizacijama već najznačajnije pravo svakog čoveka, koje se graniči sa pravom na njegov život. Do skora se ljudsko dostojanstvo razumevalo u kontekstu antičke filozofije, a kasnije u biblijskoj antropologiji. Dostojanstvo čoveka ili ljudsko dostojanstvo su ključne reči u XXI veku iz kojih proizilaze pojmovi kao što su: ljudski život, ljudskost, ljudska prava i humanost. U osnovi komunikacije se nalazi pomenuta termiinologija, koja se sve više koristi u sferama kao što su: bioetika, biomedicinska etika, pravna etika, socijalna etika, psihologija i sl. Ona je podjednako važna u religijskim sferama kao i u sekularnom domenu savremenog života.
Dostojanstvo je termin koji ukazuje na slobodu ličnosti i njene kompetencije kao osobe. Nije dovoljno samo doneti zakone i podzakonske akte o dostojanstvu i poštovanju ljudskih prava, već ona moraju postati sastavni deo čovekovih misli i dela. U komunikativnoj interakciji se stvaraju vrednosti, i vrednosni sistemi iz kojih proizilazi poštovanje, vrednovanje… Stoga je pojam ljudskog dostojanstva postao sastavnim delom evropskih i međunarodnih dokumenata kao što su Charty OSN, Deklaracija ljudskih prava, Charty osnovnih prava EU i t d.
Ukoliko zaronimo u biblijska vremena, uočavamo da je Bog izuzetno cenio dostojanstvo svojih stvorenja. Pre pada u greh Adam i Eva su živeli u Edenskom vrtu, u zdravlju i blagostanju (1. Mojsijeva 1, 28). Međutim, čovek je bio neposlušan. Naši praroditelji izgubili su savršenost. Da li su izgubili i dostojanstvo pred Bogom? Ne! Bog je iskazao svoje razumevanje u trenutku kad su se počeli stideti što su goli (1. Mojsijeva 3, 21). Čitajući nadalje Starozavetne spise, Bog se prema ljudima odnosio korektno. Izražavao je svoje saosećanje prema sirotinji, udovicama, deci, mladima pa i prema strancima.
Jevreji su vekovima smatrali da je žena samo seksualni objekat, čemu se Isus usprotivio uzdižući njeno dostojanstvo, time opovrgavši uvreženo rabinsko učenje po kome su muškarci mogli da se razvode od žena iz bilo kog razloga. Većini Judejaca bila je strana pomisao na to da se preljuba čini prema ženi. Rabini su učili da muž nikada ne može počiniti preljubu, već da samo žena može biti neverna. Biblijski priručnik u ovom kontekstu kaže: “time što je izjednačio moralnu obavezu muža i žene, Isus je uzdigao položaj žena u društvu i njihovo dostojanstvo.“ Isus je pokazao da mu je stalo do žena.
U biblijska vremena, ljudi su uglavnom više cenili sinove nego ćerke. U Talmudu se to vidi iz sledećih reči: „Blago onome ko ima mušku decu, a teško onome ko ima žensku decu.“ Neki roditelji su na ćerku gledali kao na veći teret — morali su da joj pronađu bračnog druga i daju miraz, a nisu mogli da očekuju da će ona brinuti o njima kada ostare. Isus je pokazao da je život devojčice jednako vredan kao i život dečaka — vaskrsao je kako sina udovice iz Naina tako i Jairovu ćerku (Marko 5:35, 41, 42; Luka 7:11-15). Nakon što je izlečio ženu koja je bila „opsednuta duhom zbog kog je već osamnaest godina bila bolesna“, Isus je za nju rekao da je ’Avramova kći‘, što je gotovo nepoznat izraz u jevrejskim spisima (Luka 13:10-16). Obrativši joj se s takvim poštovanjem i srdačnošću, on ne samo što ju je priznao kao punopravnog člana društva, već ju je i pohvalio zbog njene velike vere (Luka 19:9; Galatima 3:7).
Prema tome, Isus je svojim delima i rečima pokazao da respektuje ljudsko dostojanstvo. Dok je lečio, isceljivao i vaskrsavao on je pokazao ljudima da pored fizičkog isceljenja oni mogu imati i osećaj dostojanstva.
Teološki kontekst Mateja 5,39
„A ja vam kažem: Ne opirite se zlotvoru! Ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi!“
Naizgled, kao da su Isusove reči iz Mateja 5:39 kontradiktorne Isusovim postupcima. Onog dana kada su ga uhapsili i doveli, pred tada već penzionisanog prvosveštenika Anu, jedan od rimskih vojnika udario je Isusa po obrazu, a On umesto da mu okrene drugi obraz odgovori mu: “…ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?“ (Jovan 18:22-23). Zašto Isus nije okrenuo i drugi obraz? Postoji li suprotnost između njegovih reči i dela? Kako pomenuto rezumeti? Šta je prava hrišćanska poniznost?
Ne možemo tekst tumačiti iz perspektive XXI veka, vremena Talk show-a, Velikog brata, Farme…geološko-kosmološke ere, terorističkih napada, LCD televizora, globalizacije i drugih društveno političkih aktivnosti. Ako savremeni kontekst života primenimo pri hermenautici istorijskih događaja i ličnosti, doćićemo do sarkastičnih a po svemu sudeći i izvitoperenih zaključaka, kao npr:
Aladin bi pokušao da protrlja sijalicu i ubila bi ga struja.
Milošu Obiliću bi se sudilo u Hagu zbog kršenja običaja i pravila rata i za međunarodni terorizam.
Sveti Đorđe bi se našao na meti društva za zaštitu životinja i verovatno bi bio dekanonizovan.
Mojsije bi bio optužen za izazivanje opšte opasnosti i remećenje prirodne okoline zbog epizode sa razdvajanjem mora.
Cezar bi bio lustriran zbog neodgovorne politike na Rublikonu i osuđen zbog nezakonite kocke.
Šeherzada bi imala svoj “talk show”.
Odisej bi se, vrativši se kući na Itaku, suočio sa brakorazvodnom parnicom s Penelopom i ozbiljnom alimentacijom kao odštetom za neispunjavanje bračnih dužnosti i prevaru.
Juda bi radio za Državnu bezbednost.
Kraljević Marko bi dobio trajnu zabranu na dozvolu za jahanje zbog pijanstva, kao i tužbu zbog navođenja životinja na alkoholizam i uništavanje putne infrastrukture.
Edip bi pronašao dobrog psihoanalitičara i izbegao krvavi incest.
Orfej bi se drogirao i izdavao narodnjačke albume .
Sveti Ilija Gromovnik bi radio za Elektrodistribuciju.
Nostradamus bi imao Agenciju za pružanje astroloskih usluga i sopstveni plaćeni reklamni termin na nekoj lokalnoj televiziji.
Dekart bi rekao : “Mislim, dakle, ne gledam TV!”
Hipokrat bi imao privatnu kliniku, a medicinska zakletva bi počinjala sa : “Lekar je dužan da primi bilo kakvu vrstu zahvalnosti od pacijenta, pa bila ona u vidu žestokog pića, njeguške pršute ili keša”.
Niče bi tvrdio da je Bog živ, da bi opet bio u suprotnosti sa javnim mnjenjem.
Isak Njutn bi tužio vlasnika voćnjaka zbog nanošenja lakše telesne povrede.
Ostrogoti i Vizigoti bi se doveka parničili oko autorskog prava na ime “Goti”. Verovatno bi pobedila strana sa sposobnijim advokatom.
Da ne bismo bili povedeni savremenim okolnostima, napravimo most i pođimo u kontekst vremena u kome su izrečene Hristove reči. Za Jevreje Isusovog doba leva ruka se nikako nije koristila za udaranje, jer je, prema tradiciji, bila nečista. Dakle, udaralo se samo desnom rukom. Udaranje se u to doba vršilo na dva načina:
- Spoljnim delom šake (backhand) po desnoj strani lica – tako su se udarala deca, žene, robovi. Bio je to znak ponižavanja. Udarali su se oni koji su bili slabiji. Na ovaj način se ponašalo prema onima koje se želi poniziti.
- Unutrašnjim delom šake (forehand) po levoj strani lica – to je udarac upućen ravnopravnoj osobi (stalež, preimućstvo…). Odmeravanje istih snaga. Ako u ovom kontekstu pogledamo navedeni Biblijski tekst on dobija sasvim drugu dimenziju.
Isprobajte (samo kao vežbu) ošamariti desnom šakom desni obraz osobe ispred vas. Definitivno je najlakše da to bude spoljnim delom tj. backhand-om. Poznata je činjenica da su u Kumranskoj zajednici kažnjavali desetodnevnom pokorom pretnju levom rukom (IQS, 7). S obzirom da se samo desnom rukom udaralo prema već gore navedenom metodu, zaključujemo da šamar spoljnim delom šake, nema u svojoj osnovi ideju da fizički zlostavlja, već da ponizi žrtvu ili da se disciplinski kazni potčinjeni, tj. da mu se pokaže njegovo mesto. Ovo je bio uobičajen način da roditelji kažnjavaju svoju decu, gospodari svoje robove, muževi svoje žene, Rimljani Jevreje… Upravo su Isusovi slušaoci bili oni koji su bili žrtve i potčinjeni. Koji su vrlo dobro znali o čemu Hristos govori. Oni su neprestano bili izloženi torturi i ponižavanju. Njihovo ljudsko dostojanstvo je bilo ravno nuli. U sebi su sakrivali gnev, mržnju i opterećenje. Isusove reči da okrenu drugi obraz uliva im hrabrost jer time upućuju neverbalnu poruku svom zlostavljaču: ‘Pokušaj ponovo! Nemaš prava da me maltretiraš. Ja sam čovek kao i ti. Tvoj položaj, finansije, rasa ili pol ne menjaju tu činjenicu. Imam pravo na dostojanstvo isto kao i ti.’
Na taj način zlostavljača se dovodi u neprijatnu situaciju. Ako ga udari šakom po drugom obrazu, on će ga priznati ravnopravnim sebi, a pre toga ga je udarao spoljnim delom šake kako bi istakao svoju nadmoć koju je stekao u sistemu neravnopravne institucionalizacije. Napadač je prisiljen da i protiv svoje volje pogleda protivnika kao ravnopravnog čoveka.
Dakle, Isus kaže ako te ko udari po desnom obrazu – ponižavajući te, maltretirajući, ti mu okreni i drugi obraz (ne da bi te nastavio maltretirati), pa neka pokaže da li je i sad hrabar udariti. To je Isus učio, a to je i sprovodio u svom životu. Lako je udariti slabijeg, maltretirati i ugnjetavati nejač. Isus je potpuno jasan po ovom pitanju. Nemoj vršiti atak na slabijeg od sebe, pokaži se sa ravnopravnim.
Onaj koji nas udari po licu, čini nam nažao, gubi naše poverenje. Stoga prirodna reakcija je odbrana. Postarajmo se stati na put maltretiranju, ponižavanju i zlostavljanju.
Okrenuti drugi obraz onome ko udara, ne znači isključiti sve odbrambene mehanizme i dozvoliti da od nas prave otirač za svoje frustracije. Ljudsko dostojanstvo svakog čoveka/hrišćanina je nedodirljivo, mora biti respektovano i očuvano. Ljudsko dostojanstvo je u bliskoj vezi sa ravnopravnošću, pravdom i čašću. Ljudsko dostojanstvo je zavisno od poznavanja samog sebe, vlastitom samovrednovanju gde ne smeju nedostajati termini kao što su pravednost, odgovornost, humanost… Ljudsko dostojanstvo ima svoju cenu, ali ne na području konzumerizma gde se sve da kupiti i prodati, već duboko u nama samima; u svojim mislima moramo doneti odluku kakvu vrednost ima naš život i da još uvek vredi ona misao kako ‘nije sve na prodaju’!
“Šta je čovek da ga se opominješ, ili sin čovečiji te ga polaziš? Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove.” Ps. 8:4-6
Comments powered by CComment