ŠTA OGOVARANJE ZAPRAVO RADI

Nauka nam govori da deljenje nezadovoljstva stvara jače veze nego deljenje pozitivnih stvari…

Bio sam žrtva ogovaranja više puta u životu. Verovatno znate osećaj. Trač čini da se osećate izdanim, neshvaćenim, duboko osramoćenim i ljutim. Dovoljno ljutim da vam padnu na pamet ona detinjasta opovrgavanja koja bi verovatno donela neki nivo osvete da ste ikada imali hrabrosti da im dopustite da napuste vašu glavu.

Nažalost, takođe znam šta znači biti onaj ko ogovara. Iako nikada nisam stekao naviku ogovaranja, njegova privlačnost je često bila jaka.

Biti kritičar na neki način čini da se sami osećamo bolje. Čini da osećamo da imamo kontrolu nad onim što ljudi oko nas vide kao normalno. Nudi nam trenutni izduvni ventil i čak nas na neki način čini povezanijima sa onima sa kojima ogovaramo.

Ali, istina je da je trač lažov. Može da nam da osećanje olakšanja i moći i povezanosti. Ali zapravo, bilo na poslu, u prijateljstvu ili kod kuće, kritikovanje drugih osoba je jedna od stvari kojim možemo naneti najviše štete i njima i sebi.

Evo nekoliko stvari koje ogovaranje zapravo radi:

OGOVARANJE TE ČINI NESIGURNIM I NA KRAJU USAMLJENIM

Nauka nam govori da deljenje nezadovoljstva stvara jače veze nego deljenje pozitivnih stvari. Zbog toga deluje da trač stvara brže i lakše veze sa kolegama ogovaračima.

Ali, nemojte napraviti grešku, ogovaranje ne olakšava stvarne i trajne veze. Ti, ja i bilo ko drugi ko ne zna da ukroti svog untrašnjeg kritičara će neminovno biti prepoznat kao nepouzdan.

Javni kritičar je poslednja osoba u koju ćemo imati poverenja. Zbog čega? Zbog toga što će, iako će možda proći malo vremena dotle, svi na kraju shvatiti da „osoba koja ogovara, ogovara tebe“.

OGOVARANJE PROJEKTUJE NESIGURNOST

„Trač, bilo da je u formi glasine koja češlja nacijom, ili u formi trač-partije među prijateljima, reflektuje nesigurnost onih koji ga iniciraju.“ Opra nastavlja pronicljivo „Kada dajemo negativne izjave o drugima iza njihovih leđa, često to radimo jer želimo da se osećamo moćno – a to je zbog toga što se na neki način osećamo slabima, bezvrednima, ili nedovoljno hrabrima da budemo direktni.“

Svesni toga ili ne, svi se mi borimo sa nesigurnostima i niskim mišljenjem o sebi na nekom nivou. Nažalost, ogovaranje je samo još jedna maska, kao što je prenaglašen uspeh ili samouzdizanje, da bismo dobili potvrdu ili jednostavno da bismo se osećali bližima onome što mislimo da jesmo.

OGOVARANJE UKAZUJE NA EMOCIONALNU NEZRELOST

Nema sumnje da je produktivno suočavanje sa svojim unutrašnjim kritičarem ili sa frustracijama u odnosima sa drugima – veština koja se razvija. Zdrava konfrontacija je izazovna i izgubljena umetnost koja često biva podređena opcija u poređenju sa mnogo lakšim emocionalnim olakšavanjem, ili „ventilom“ najbližem uvetu.

Ipak, hronični ogovarač je često samo neko nevoljan da sazri u svojim odnosima. To je neko kome treba emocionalno olakšanje, kao i svima nama, ali neko ko nije razvio pro-socijalni način da to olakšanje postigne.

OGOVARANJE SE VRAĆA

Neki to zovu – požnjeti ono što si posejao. Drugi – Karma. Ali, na kraju, sve se vraća, sve se uvek plaća.

Izgleda da je Isus razumeo kako društveni univerzum funkcioniše kada je rekao: „Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.“ (Matej 7:2)

Ogovarajte i bićete ogovarani. Sudite drugima za određene izbore ili način života na sopstveni rizik.

OGOVARANJE TE LAŽE

Prema tvrdnjama nauke, ogovaranje je samoispunjavajuće proročanstvo i ima način da oblikuje opažanje i kreiranje realnosti.

Naši umovi uvek nastoje da izjednače naše spoljašnje i naše unutrašnje svetove. I zbog toga što tračevi menjaju unutrašnju perspektivu ljudi, mnogo je verovatnije da ćete primetiti nečije loše osobine samo zato što vam je neko o njima pričao, bez obzira na to da li one zaista postoje.

NARAVOUČENIJE OVE PRIČE?

Ogovaranje ne neguje dobar život.

Bolje vesti su, ipak, da se isto emocionalno olakšavanje, povezivanje sa drugima i moćni osećaj koji tražimo u ogovaranju, može pronaći i u mnogo prosocijanijim navikama. I, iako postoji mnogo dobrih alternativa ogovaranju, jednu nalazim efikasnijom od mnogih drugih.

Navika je jednostavna: ZASTUPANJE.

To je učenje kako da pronađete dobro u osobi, bez obzira na to koliko je teško to spaziti, i biranje da se fokusirate na to.

To je odbijanje da sudite osobi prema tome šta vi mislite da je ispravno ili pogrešno, ili dobro i loše, ili bolje i najbolje, i pronalaženje nečega što cenite kod nje.

To je identifikovanje nečega u osobi, možda samo jedne stvari, koja vas inspiriše da zastupate život a ne smrt.

Zbog toga što se, na kraju, ne radi samo o tome koliko ogovaranje može da bude štetno nama samima ili svetu oko nas. Radi se o pozitivnoj promeni koju zastupajuće reči mogu da naprave.

Pokušajte. Sledeća 24 sata, svaki put kada uhvatite sebe kako mislite negativno o nekome, promenite kurs. Nađite jednu stvar koju volite u vezi sa tom osobom i jednostavno je priznajte, u sebi ili glasno. Bićete iznenađeni kako tako malo kormilo može da okrene tako veliki brod.

Članak je preuzet sa tylerwardis.com