Znanje i obrazovanje su vitalni za preživljavanje u našem svetu. Još dok smo mali, šalju nas u školu kako bismo bolje razumeli svet, u nadi da ćemo se uspešno snalaziti u njemu. Oni kojima nije nedostajalo obrazovanje su među privilegovanima planete.
Da li je moguće biti previše obrazovan? Apsolutno ne. Ali opasnost sa obrazovanjem je da da mislimo da kontrolišemo svoje živote i svoju budućnost. Naposletku, to je poruka koju nam šalje društvo: Idi na fakultet i dobićeš savršen posao. Imaj dobar prosek i zasigurno ćeš završiti s nekim dobro plaćenim poslom. Juri svoje snove i bićeš srećan, lista se nastavlja.
I dok ove tvrdnje nisu skorz netačne, one nas, ipak, navode da mislimo da možemo imati potpunu kontrolu nad svojim budućim životima, i da oslanjajući se na svoje znanje, mudrost i moć, možemo uspeti. Polako shvatamo da fakultetska diploma nije jednaka poslu iz snova i paničimo jer je obećana kontrola lažna i ne dolazi tako lako.
Iluzija potpune kontrole
Dosta anksioznosti u našoj generaciji prourokovano je iluzijom potpune kontrole nad našim životima, ipak, kao hrišćani smo oslobođeni ovoga. Jednostavno treba da posegnemo za tom istinom. Treba da razumemo i usvojimo činjenicu da nas naša sopstvena mudrost, obrazovanje i znanje neće sprovesti kroz život. U Prvoj Korinćanima, 2:4-5, Pavle piše: “I reč moja i propovedanje moje ne temeljahu se na ubedljivim govorima mudrosti, nego na dokazivanju Duha i sile, da se vera vaša ne temelji na mudrosti, nego na sili Boga.”
Volim kako ovi stihovi provociraju naš hrišćanski intelekt. Pavle odbacuje ljudski intelekt, zato što zapravo, da bismo bili efikasni hrišćani, treba da se oslonimo na Božju moć. Ne na ubedljivi hrišćanski žargon, ne na diplomu hrišćanskog fakulteta, nego na Božju moć. Činjenica je da vera prevazilazi intelekt i da moramo da “odučimo” da bismo istinski naučili Božju moć.
Ne radi se o svim stvarima koje znaš, već o onoj jednoj istini
Samo nekoliko stihova pre pomenutih, u Prvoj Korinćanima 2:1-2, Pavle kaže: “I ja, došavši k vama, braćo, ne dođoh s velikim rečima ili premudrošću da vam javljam svedočanstvo Božje. Jer nisam mislio da znam što među vama, osim Isusa Hrista, i to Isusa Hrista raspetoga.” Pavle podvlači da je je znanje o Hristu, o njegovom raspeću i uskrnuću – dovoljno. Činjenica je da istina o tome ko je Isus ne zahteva dipolomu fakulteta da bi se razumela, i jedina je istina po kojoj treba živeti. Pavlu nije trebalo ljudsko znanje ili mudrost, on se čak nije oslanjao ni na svoje znanje, već se potpuno, u veri oslanjao na moć krsta da menja ljudska srca.
To je krajnje smelo s njegove strane. U svetu kojim vlada obrazovanje i intelekt, imamo osećaj da gubimo kredibilitet bez svog ljudskoh znanja i mudrosti. Mogu da nabrojim koliko puta sam se oslonio na svoje poznavanje nauke dok sam govorio ljudima o svojom veri, rado navodeći da su najuticajniji naučnici takođe verovali i videli Boga u delovanju univerzuma. Nisam siguran da je to palilo. Zapravo, mogu da kažem da nije uvek. Shvatio sam da su ljudi više dotaknuti kad pričam iz srca, iz mesta nepokolebljive vere o nepogrešivom Spasitelju, nego kad pokušavam da se oslanjam isključivo na svoj intelekt ili na to koliko dobro mogu da iskomuniciram svoje ideje.
Osloni se na Božju moć, ne na svoju
Istina je da ljudima nije potreban naučni dokaz o Bogu, njima je potrebno da potraže samog Isusa i to je dovoljno da idu kroz život u miru i da dele taj neobjašnjivi mir sa drugima.
To ne znači da hrišćani ne treba da budu obrazovani illi da ne treba da posegnu za svojim intelektom u komunikaciji o Hristu ili u svakodnevnom životu. Poznavanje i razumevanje sveta je prvi korak da se na njega pozitivno utiče i još bolje, drastično menja, kako je to Isus uradio. Mi jednostavno treba da se oslobodimo svog znanja i da delimo onu jednu istinu koju imamo i da se oslonima na moć Boga da menja srca ljudi, bilo odmah ili za deset godina.
Budi kao dete
Na isti način u svojim životima ne treba da se oslanjamo na fakultetsku diploma ili na stručnu praksu ili na pismo preporuke da bi smo došli gde želimo da budemo u životu. Naravno, sve nabrojano utire put, ali ono što zaista otvaera vrata je Božja sila dok je naša vera dalje podstiče. Božja moć će te napraviti neuporedivim samopokretačen ili čak influenserom bez premca za njegovo carstvo na mestu gde radiš. Božja moć ide izvan naše najluđe mašte, pa zašto bismo se onda oslanjali na isključivo svoje sopstvene napore, kada znamo da se ne radi o nama?
Kada se radi o poverenju u Boga, treba da se bacimo u potpunosti u to, kao da smo deca bez znanja o stvarima oko nas. Otkrićemo da smo sigurno sleteli u Božje naručje gde nam je mesto, gde ćemo naći odmor i ostavrenje snova daleko iznad onih o kojima smo maštali.
Prevela i prilagodila: Zorka Vuković
Izvor: Relevant magazine
Comments powered by CComment