Bog – nepotrebna hipoteza?
Nauka je ostvarila spektakularan uspeh u ispitivanju svojstava fizičkog svemira i rasvetljavanju mehanizama njegovog funkcionisanja. Naučna istraživanja dovela su takođe do iskorenjivanja nekih strašnih bolesti i ohrabrila nadu da će se iskoreniti i mnoge druge. Naučna istraživanja su delovala i u jednom potpuno drugom smeru: doprinela su oslobađanju mnogih ljudi od praznovernih strahova. Na primer, ljudi više ne moraju da misle kako pomračenje meseca izaziva nekakav strašan demon koga je potrebno umiriti. Za sve ovo i nebrojene druge stvari treba da budemo jako zahvalni.
Međutim, u nekim krugovima upravo taj uspeh nauke doveo je do pojave ideje da – zato što možemo da razumemo neke mehanizme svemira bez uvođenja Boga – sa sigurnošću možemo da zaključimo da ne postoji Bog koji je na početku dizajnirao i stvorio svemir. Ovakav način razmišljanja uključuje čestu logičku zabludu koju ćemo da ilustrujemo na sledeći način.
Zamislimo Fordov (Henry Ford) automobil. Moguće je pretpostaviti da bi neko s udaljenog kraja sveta, videvši po prvi put automobil i ne poznajući savremeno mašinstvo, mogao da misli kako taj automobil pokreće neki bog (“gospodin Ford”) koji se nalazi u motoru. Dalje, mogao bi da misli da, kada mu automobil dobro radi, to znači da je po volji gospodinu Fordu iz motora, a kada ne radi, to znači da se gospodinu Fordu ne dopada. Naravno, kad bi se jednom posvetio proučavanju mašinstva i kada bi rastavio motor, otkrio bi da u njemu ne postoji gospodin Ford. Ne bi mu trebalo mnogo inteligencije da shvati da nije trebalo uvoditi gospodina Forda u objašnjenje rada motora. Njegovo razumevanje principa rada motora s unutrašnjim sagorevanjem, bez ljudskog učešća, bilo bi potpuno dovoljno za objašnjavanje načina rada motora. Za sada je sve u redu. Međutim, kada bi on zaključio da njegovo razumevanje načela rada motora čini nemogućim verovanje u postojanje gospodina Forda koji je na početku dizajnirao motor – bila bi to očigledna greška – filozofski rečeno, počinio bi kategorijsku grešku. Da nije postojao gospodin Ford koji je dizajnirao mašine, ne bi bilo ni automobila čiji rad njihovi vlasnici mogu da razumeju.
Kategorijska greška je i mišljenje da naše razumevanje beslovesnih načela prema kojima svemir funkcioniše čini nepotrebnim ili nemogućim verovanje u postojanje ličnosti Stvoritelja koji je dizajnirao i načinio svemir, i koji ga održava. Drugim rečima, ne smemo da mešamo mehanizme po kojima svemir funkcioniše s uzrokom postojanja svemira i s onim ko ga održava.
Glavni problem se ovde sastoji u tome da ljudi naučnog profila, poput Atkinsa i Dokinsa, ne razlikuju mehanizam od njegovog pokretača. Filozofski rečeno, prave osnovnu kategorijsku grešku kada tvrde da, s obzirom na to da razumemo mehanizam koji je odgovoran za određenu pojavu, ne postoji pokretač koji je dizajnirao taj mehanizam.
Kada je ser Isak Njutn otkrio univerzalni zakon gravitacije, nije rekao: “Otkrio sam mehanizam koji je odgovoran za kretanje planeta; prema tome, ne postoji Bog koji ga je osmislio.” Naprotiv, baš zato što je ovo razumeo, Njutn je bio podstaknut da se još više divi Bogu koji je sve to dizajnirao na takav način.
U objavljenoj debati s Ričardom Dokinsom[1], Majkl Pul (Michael Poole) izražava isto na sledeći način: “[…] ne postoji logički konflikt između logičkih objašnjenja mehanizama i logičkih objašnjenja koja se odnose na planove i namere pokretača, ljudskih ili božanskih. Ovo je logički iskaz, i ne tiče se toga da li neko veruje u Boga ili ne.”
Zanemarujući u potpunosti ovaj logički iskaz, zastupnici ateizma stalno koriste čuvenu izjavu francuskog matematičara Laplasa (Laplace). Kada ga je Napoleon pitao gde se Bog uklapa u njegov matematički rad, Laplas je odgovorio: “Gospodine, nemam potrebe za takvom hipotezom.” To je zapravo tačno. Naravno, Bog se nije pojavljivao u Laplasovom matematičkom opisu funkcionisanja stvari, kao što se kasnije gospodin Ford neće pojaviti u naučnom opisu zakona rada motora s unutrašnjim sagorevanjem. Šta to dokazuje? Da Henri Ford nije postojao? Očigledno ne. Ovakav argument ne dokazuje ni da Bog ne postoji. Ostin Farer komentariše Laplasove reči na sledeći način: “S obzirom na to da Bog nije pravilo ugrađeno u delovanje sila, niti je On objekt sile, nikakva rečenica o Bogu ne može da bude deo fizike ili astronomije […] Možemo oprostiti Laplasu – on je odgovarao amateru u skladu s njegovim neznanjem, da ne kažemo bezumniku u skladu s njegovim bezumljem. S obzirom na to da njegovu izjavu shvataju ozbiljno, takva primedba dovela je do krajnje zabune. Laplas i njegove kolege nisu bili naučeni da se oslobode teologije, već su samo naučili da se bave svojim poslom.”[2]
Upravo tako. Međutim, zamislimo da je Napoleon postavio Laplasu nešto drugačije pitanje: “Zašto uopšte postoji svemir u kome postoje materija i gravitacija, u kome projektili sačinjeni od materije, krećući se pod uticajem gravitacije, opisuju putanje sažete u vašim matematičkim formulama?” Bilo bi teže argumentovati da je postojanje Boga nebitno za odgovor na ovo pitanje. Ipak, Laplasu to pitanje nisu postavili, tako da na njega nije ni odgovorio.
nastaviće se…
[1] Science and Religion, Carlisle, Paternoster Periodicals, 1996.
[2] A Science of God, London, Geoffrey Bles, 1966, str. 29, 30.
Objavljeno uz saglasnost idavača “Evandjeosko udruzenje studenata”
Comments powered by CComment