BISTRIJI ILI TUPLJI ČOVEK BIVA KAD…

„BISTRIJI ILI TUPLJI ČOVEK BIVA KAD…“

Šarlo Akrobata, naziv prvog albuma

„…Tuplji i tromiji čovek biva onda, kada mnogo spava i kad prekomerno pije špirituozna pića, a naročito rakiju i rum, koji prosto pomrčavaju pametovanje; kad se mnogo bavi po kafanama, mehanama, sobama, kancelarijama i dimnim i nečistim mestima; kad koga mori tuga, briga, nužda, strah, beda, očajanje i beznadežnost; kad ko vrši delo polne ljubavi prekomerno i sa osobama razvratnim; kad se neprestano radi jedan isti posao; kad ko mnogo misli jednu te istu misao; kad ko suviše radi do preteranog umora…bez dovoljno odmora; kad se dugo vremena jede jedna te ista hrana; kad se ne čini promena u životu i radu…“

„Pelagićev narodni učitelj“– Vasa Pelagić

„Pazite dakle brižljivo kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, iskorišćavajući vreme, jer su dani zli.“

Poslanica apostola Pavla Efežanima, peta glava, 15 i 16 stih

Savremeno, visokotehnološko doba donelo nam je putem svih oblika medija, a posebno interneta, bezmalo neograničen protok informacija. Danas je moguće skoro istog sekunda saznati nešto o događaju koji se dogodio hiljadama kilometara daleko, i istovremeno o događaju iz našeg okruženja. Takođe, instatno nam je dostupan velik izvor informacija iz bilo koje oblasti života. To samo po sebi nosi ogromne prednosti u smislu edukacije, informisanja i komunikacije, ali isto tako možemo govoriti i o prevelikom broju informacija kojima je savremeno ljudsko biće izloženo, i koje mogu da vrše snažan uticaj na osobu ako se ne kontrolišu, filtriraju i doziraju. Takođe, isti ti mediji su danas postali visoko razvijena tehnološka industrija koja ostvaruje enormni profit, što dakle postavlja i određene tržišne zahteve i strategije. U većini slučajeva, konačni cilj svega je dominacija tržištem i ostvarenje profita bilo da se radi o medijskoj industriji ili nekim drugim industrijskim ili privrednim granama, koje koriste medije kao snažan alat za advertajzing.

Uzmimo kao primer advertajzing program neke televizije, gde nam se kredit kod neke banke slatkorečivo nudi kao najbolje „rešenje za sve probleme“. Međutim, sam život pod kreditnom stegom, demantuje „život u zemlji snova“ ostvaren kreditnim zaduživanjem, koji je medijskim konzumentima bio tako lepo upakovan i reklamiran. Još jedan primer su visokobudžetne reklame za „fast fud“ hranu ili gazirana pića koja se nude kao izuzetno privlačan proizvod, a pri tome se, naravno, makijavelistički prećutkuju ozbiljni rezultati medicinskih istraživanja koji pokazuju visok stepen štetnosti po zdravlje istih tih proizvoda.

Prema društveno-političkim teoretičarima, mediji su postali izuzetno moćan alat kontrole, koji se nalazi u rukama kako pojedinaca i moćnih kompanija koje tim putem ostvaruju profit, tako i vlada čitavih država koji tim putem omogućavaju sebi kontrolu stanovništa i birača, stvarajući sebi platformu za ostvarivanje interesa i dominaciju. Kao oprobani marketinški metod – dobitna kombinacija za uspavano ali korisno biračko telo – koristi se formula 4u1+1: rijaliti šou, „sapunica“ serija, po mogućstvu obe emisije sa što više seksa i nasilja, zatim beskrajni politički tv dueli i emisije, i uz dužno poštovanje sportista, sportski događaji zloupotrebljeni u cilju širenja patriotizma + odlično izreklamirani proizvodi alkoholnih pića, uz koja će sve ovo biti mnogo „interesantije“. Ova dobitna kombinacija, idealna je za stvaranje „zombiranih“ nacija bez sopstvenog duhovnog i kulturnog identiteta, koje nemaju jasnu viziju i cilj života, a kojima je lako manipulisati i ostvarivati sopstvene ciljeve.

Ono što se nameće kao zaključak je da danas postoji ogroman interes za duhovno-intelektualni prostor svakog pojedinca, te da se za isti taj prostor vodi konstantna bitka, a sve u cilju osvajanja te „teritorije“, zarad ostvarenja namera koje prema svojim interesima određuju prethodno navedene grupacije.

Imajući sve ovo u vidu, možemo postaviti sledeće pitanje: da li savremeno ljudsko biće danas živi kao pojedinac koji svesno i organizovano upravlja i usmerava svoj život u željenom pravcu, koristeći svoj duhovno-intelektualni prostor po slobodnom izboru, obogaćujući i razvijajući ličnost istinski kvalitetnim sadržajima? Ili je pisac bio u pravu kada je napisao da je „čovek zbirka spoljašnjih uticaja…“.

Možemo to pitanje preformulisati i na sledeći način: da li mi danas živimo sopstvene živote, gradeći sopstveni identitet, kulturu i birajući životne ciljeve, ili živimo nečije tuđe ideje i zamisli, jer je „naša želja, želja drugih“, time u konačnici postajući „ništa, jer nismo ništa“, kako je Mark Tven zaključio.

I konačno, da li je moguće da ćemo uprkos intelektualno – duhovnom kapacitetu i samosvesnosti, dozvoliti da jeftino ili bolje reći nizašta (pro)damo unutrašni prostor našeg bića da njime raspolaže neko drugi, i da potom za posledicu živimo u matrici života (Matrixu) koja nam je nametnuta?

Posmatrajući prilično sličnu problematiku u istorijskom kontekstu rimsko-helenističke kulture, apostol Pavle svojim pismom, upozorava žitelje megapolisa Efesa, da ne žive isprazan život ili kako on piše „u ispraznosti svoga uma“, prepuštajući se kvazi-duhovnom, čulnom i razvratnom stilu života. Naime, vračarstvo i kultovi, alkoholne i seksualne orgije bile su sastavni deo života stanovnika Efesa ali i čitavog tog regiona. Sve ovo, vešto su zloubotrebljavale barem tri strane: rimska vlast, kojoj je odgovarala ovakva masa, nesposobna za kritički osvrt na vlast i sopstveni položaj pod istom, sveštenstvo i trgovci koji su profitirali od turističkih vizita hramovima i prodaje kipova Artemide Efeške hodočasnicima koji su u Efesu tražili ovaj vid „duhovnosti“ i turizma. Sekundarni krug profitera, verovatno su bile prostituke i vlasnici kafana, uvek spremni da pruže visok stepen zabave kako žiteljima Efesa, tako i turistima – hodočasnicima.

Rezultat je uz poštovanje razlika u istorijskom kontekstu, sličan kao i onaj gore naveden. Stanovnici ovog megapolisa (300.000 stanovnika u 1. veku posle Hrista), ali i celog regiona, su bili pod uticajem veštog marketinga vlasti, sveštenika i biznismena tog doba (svaka sličnost sa današnicom je slučajna!) koji su ostvarivali svoje ciljeve: kontrola stanovništva i profit. Ne treba da nas čudi, da je apostol Pavle, uz pretnju smrću bio proteran iz ovog grada kada je jednom prilikom bio u poseti i kada je stanovnike upućivao na promenu stila života i kulture o kojima govori i u gore navedenom pismu.

Pavle, apostol, nudi jedinstveno rešenje žiteljima Efesa i tog regiona, a koje se i nama danas nudi kao mogućnost izbora. To je odgovorno i svesno korišćenje svojih duhovno-intelektualnih kapaciteta, kao i mudro i racionalno upravljanje svojim dragocenim vremenom. Možemo to reći i ovako: istinska duhovnost i intelektualno – sadržajno ispunjavanje svoga unutrašnjeg bića, treba da imaju ultimativnu dominaciju nad jeftinim surogatima istih, a koje neko servira i pokušava da nametne kao izbor, zarad svog cilja.

U našem savremenom kontekstu, to bi moglo značiti traženje istinske duhovnosti, koja je ukorenjena u našem hrišćanskom kontinuitetu, a koja je promišljena i proživljena u savremenom kulturološkom i društveno-istorijskom trenutku. Oplemenjivanje i negovanje svog unutrašnjeg bića umetnošću u njenim raznim oblicima i formama, umesto dopuštena okupacija istog tog bića sapunicama, rijalti programima, političkim marketing serijalima, ali i beskonačnim učešćem u „društvenom“ životu na društvenim mrežama, uz napomenu da i to ima svoje vreme i mesto i „dozu“. Davanje prostora za „realan“ društveni život ostvaren sa drugima učešćem u istinski vrednim kulturnim kontekstima, umesto punovremenog „rialiti“ članstva u nekoj grupi (što opet ima svoje mesto i vreme i „dozu“).

Kakav će biti sadržaj našeg unutrašnjeg bića, određuje i kakve ćemo osobe biti, i koje izbore u životu praviti, što opet određuje i smer i smisao i, konačno, cilj našeg života.

Da li ćemo živeti život koji smo sami izabrali, u svoj njegovoj duhovnoj i intelektualnoj punini i kapacitetu, ili ćemo živeti život unutrašnjeg siromaštva i bede, a koji je neko drugi definisao i birao za nas, ostaje da sami odlučimo.