Ponovo idemo na glasanje, ponovo idemo na glasanje, ponovo idemo na glasanje! Poput malih glasnika u filmu “Maratonci trče počasni krug”, koji su reklamirali dolazak čuvenog Đenkinog bioskopa u malu varošicu u Srbiji,
ovih dana sredstva javnog informisanja i drugi mediji nas pozivaju da opet idemo na izbore. Ovaj put biramo predsednika Srbije. Stoga, nalazim za shodno da u čitavu predizbornu priču unesem i par odabranih delova Biblije, a sve u cilju sagledavanja teme političkih izbora iz tog konteksta. Svakako, namera ovog članka nije podrška ni jednoj političkoj opciji, a ni ponuđenim kandidatima. Jer izbori treba da budu individualna stvar svakog glasača.
“DA LI VERUJEŠ MENI, ILI MISLIŠ SVOJOM GLAVOM?”
Mislim da je veoma važno da čitavom procesu glasanja pristupimo zdravorazumski, bez ostrašćenosti, i ukoliko je moguće oslobođeni uticaja ogromnog medijskog pritiska. U suprotnom, možemo biti glasačko telo koje poput “hipnotisane gomile”, kako bi to rekao Cane iz Partibrejkersa, izvršava tuđu volju, a ne svoj izbor. Govoreći o političkim previranjima, Isus Hrist je još pre više od 2000 godina izjavio, a evanđelista Luka zabeležio: “Pazite da vas ne zavedu!” Svako ljudsko biće je stvoreno sa bogomdanim kapacitetom intelekta i ima moć da rasuđuje. To nas izdvaja od ostalih vrsta. Zato je dobro da uvek, a eto i u vreme izbora, kada se na nas vrši ogroman medijski pritisak da izaberemo ono što drugi žele, maksimalno angažujemo zdrav razum i logiku prilikom izbora kandidata za predsednika. Svaki kandidat treba da izloži svoj program i mi treba da se informišemo o istom, pa da zdravorazumski rezonujemo i vidimo da li se to uklapa u naš pogled na život i društvo. Koliko će zaista to doprineti boljitku mene, moje porodice i svih drugih građana Srbije? Da li je to program koji je dobar za sve građane, ili samo za političku partiju koju zastupa kandidat? Da li istinski omogućava prava svih, ili je usko orijentisan. Konačno, da li program predsedničkog kandidata vodi u pravcu prosperiteta Srbije i njenih građana, ili vodi ka stagnaciji ili još gore regresiji. “Sve proveravajte, dobro zadržite!”, poručuje apostol Pavle građanima Soluna. Verujem da je to dobra poruka i za nas prilikom procene i odluke za koga glasati na izborima.
NE GLASAJ SAMO ZA POLITIČKI PROGRAM VEĆ I ZA KARAKTER KANDIDATA
Lično sumnjam da je moguće imati savšenu političku partiju, ili predsednika na vlasti. Svaki čovek je samo čovek, a znamo da smo kao vrsta skloni korumpiranom i kompromisnom načinu razmišljanja i delovanja. Ceo svet je takav, a posebno svet politike i vlasti. Ali ipak, razlike postoje i valja ih uočiti. Na srpskoj političkoj sceni, već decenijama postoji određeni broj ljudi koji se na vlasti smenjuje i vrti u krug. Dosta toga već o njima znamo, a i bili smo svedoci da li su ispunjavali to što su obećali. Dosta toga znamo i o novim predsedničkim kandidatima, koji do sada nisu bili na vlasti. Pozivajući se opet na kapacitet zdravog rasuđivanja, pre glasanja treba da razmišljamo o karakteru onih kojima želimo da damo glas. Jer ako nema jakog karaktera i potvrđenih moralnih vrednosti kod kandidata, veoma je moguće da ćemo biti nasamareni. Obećavaće jedno, a raditi drugo. Moguće je i to, da će svako od ponuđenih kanididata raditi suprotno obećanjima iznetim tokom kampanje kada dođe na vlast, ali je pitanje u kojoj meri. Držimo se dakle one Isusove izjave, da uvek postoje “grabežljivi vuci preobučeni u ovčija ruha, a njih možemo prepoznati po plodovima koje donose”. Dakle, u ovom kontekstu valja nam uporediti rečeno i učinjeno, pa ćemo znati ko je ko i kome eventualno dati glas, uz napomenu da nikada nije sve apsolutno savršeno.
SAMO TI I JA SMO ODGOVORNI ZA NAŠ GLAS
Lično skoro nikada nisam propustio da odem i da dam svoj glas na izborima. Činim to od 1990. kada su u bivšoj SFRJ uvedeni izbori. Smatram da je to i moja obaveza i moje pravo. Dužan sam i sebi i svojoj porodici, i državi da izađem na glasanje i glasam za kandidata koji mi se čini povoljnim. Vreme glasanja je vreme odobravanja ili negodovanja načinom na koji vlast vodi moju zemlju. Malo toga će se postići “glasanjem” na fejsbuk statusima ili uz kaficu sa prijateljima. Ne kažem da to nema svoje mesto i ulogu, ali glasanje je konkretan čin kojim poštujem sebe, porodicu i živim odgovorno kao građanin svoje zemlje. “Poštujte vlasti…” poručuje apostol Pavle. U ovom kontekstu to znači da poštujem svoje pravo da glasam i time izrazim svoje mišljenje o tome ko i kako treba da vodi zemlju u kojoj ja živim. Ako su izbori način da podržim ili menjam vlast, onda je moja obaveza da to radim na taj način. Neizlaženjem na izbore, uskraćujem sebi pravo da odlučujem o tome ko i kako će voditi državu.
MOLI ZA SVAKU VLAST
Ovo biblijsko uputsvo je za one koji veruju u moć molitve. Ja lično verujem, i iskusio sam delotvornost molitve u svom životu. Takođe iz poslušnosti Bogu i Bibliji, molim se za sve one koji su na vlasti. I za one koji baš nisu pravični? Pa i za njih… Ako verujemo u Božiji suverenitet, i to da je on iznad svake vlasti, kao što Biblija nalaže, onda verujemo i da Bog može da upotrebi one koji su na vlasti da se učini nešto dobro za čitav narod. A molitva je pokretač toga. Obećanje koje ide uz molitvu za ljude na vlasti je da se omogući “miran život” u zemlji u kojoj živimo. Izraelski narod je 70 godina bio u zatočeništvu u Vavilonu. Religijski i kulturološki su bili potpuno drugačiji od onih koji su vladali nad njima. Pritom su bili robovi Vavilonaca. Ali su se molili. I posle 70 godina je došlo do promene. Ne samo da se promenila vlast, već je novi, persijski car Kir, doneo dekret, Kirov edikt, kojim se narod Izraela oslobodio ropstva i dobio mogućnost da se vrati u svoju zemlju. Čak su ih Persijanci i finansijski pomogli u seobi u svoju domovinu. Danas nam to deluje gotovo nestvarno, ali to je deo istorije i činjenica. “Mnogo toga može učiniti molitva…” piše Jakov u poslanici, i upućuje na Iliju koji je molitvom doneo promenu okolnosti u svojoj zemlji.
Da zaključimo – Izbor za izbore je pred nama. Imamo mogućnost da odgovorno postupimo prema sebi, svojoj deci i zemlji u kojoj živimo i glasamo za predsedničkog kandidata koji nam uliva najviše poverenja. Taj glas je samo naš glas, i niko to neće uraditi umesto nas. Mi možemo ostati u svojim foteljama i dalje nastaviti da vodimo fejsbuk virtualne političke promene, jer smo umorni od glasanja a sve nam lošije ide. Ali, možda je baš ovo glasanje za predsednika taj momenat, kada će nešto početi da se dešava. Neke promene i nešto novo. Dužni smo sebi da se nadamo dok postojimo, jer “nada zadnja umire”. Upotrebimo zdrav razum i mogućnost da učestvujemo u dobrobiti sebe i bližnjih. Birajmo političke platforme spram svojih pogleda na svet, ali i birajmo karakter koji želimo da vodi državu. Konačno, istrajmo u molitvama Bogu koji ima završnu reč i može da učini čudo, čak i u zemlji u kojoj su čuda davno prestala da se događaju.
Comments powered by CComment