Poreklo života

Ljudi često postavljaju pitanje: “Šta je starije: Kokoška ili jaje?”

Ljudi često postavljaju pitanje: “Šta je starije: Kokoška ili jaje?” Na ovo pitanje se može adekvatno odgovoriti.
Pitanje koje se takođe često postavlja jeste: “Kako je nastao prvi život na Zemlji?”
Da bismo na ovo i slična pitanja odgovorili, potrebno je samo da se držimo logike i posmatramo ono što se oko nas događa.

Svuda u prirodi možemo videti da živa bića nastaju od živih bića. Pored toga, Luj Paster je eksperimentalno dokazao da “živo nastaje samo od živog”. Na osnovu toga, ispada da lako možemo odgovoriti na pitanje porekla života. Međutim, ljudi bi danas, generalno, dali tri različta odgovora na pitanje: “Kako je nastao prvi život na Zemlji?” Ti odgovori su:

1. Život je u pošetku nastao od živog Bića
2. Život je u pošetku nastao od nežive materije
3. Ne znam

Analizirajmo ukratko ova tri odgovora. Odgovor broj 2, da je život nastao od neživog je danas najprihvaćeniji meću naučnicima. Međutim, odmah pada u oči da je on u potpunoj suprotnosti sa prirodnim zakonima. Iako svuda oko nas živa bića nastaju od živih bića, a i Pasterov zakon govori o tome, “ljudi od nauke” tvrde nešto suprotno. Mnogo je logičnije tvrditi da je ceo grad Beograd nastao sam od sebe, nego da je jednoćelijski organizam nastao od nežive materije, jer je najprostiji živi sistem neuporedivo mnogo puta složeniji od bilo kog neživog sistema. Dakle, ako smo ozbiljni i rukovodimo se prema prirodnim zakonima, odgovor broj dva jednostavno moramo da odbacimo.

Odgovor broj tri, koji kaze “Ne znam”, smatramo da je takođe neprihvatljiv, jer mi imamo prirodne zakone i znamo kako nastaju živa bića. Naravno, neko može da kaže da mi znamo kako nastaju živa bića danas jer to posmatramo, ali da je pitanje nastanka prvog života na Zemlji nešto drugo, jer mi to nismo posmatrali. Ali, ako bismo isli tom logikom, onda ne bismo mogli ni da odgovorimo na pitanje: “Kako je nastala Keopsova piramida?”, jer to niko od nas nije posmatrao. To što mi nismo gledali nastanak Keopsove piramide ne znači da je ona mogla da nastane sama od sebe. Uopšte nije potrebno da posmatramo građenje Keopsove piramide da bismo znali da je ona nastala stvaralaškim aktom inteligentnog bića.

Slično je i sa nastankom prvog živog bica na Zemlji. Uopšte nije potrebno da posmatramo nastanak prvog života na Zemlji da bi mogli da zaključimo da je prvo živo biće na Zemlji nastalo stvaralačkim aktom živog bića. Na to nas upucuju prirodni zakoni. Ako se držimo prirodnih zakona i logike, ne postoji alternativni odgovor. Dakle, jedini mogući odgovor na pitanje: “Kako je nastao prvi život na Zemlji?”, bi bio da je prvi život na Zemlji nastao od živog bića.
Odgovor na pitanje: “Šta je starije: kokoška ili jaje?”, se posle svega sam nameće. Kada budemo govorili o prelaznim formama, videćemo da je Stvoritelj stvorio život “po svojim vrstama”, i da su prvo nastale kokoške, i druge ptice, a onda su one počele da legu jaja.

Pored pitanja: “Kako je nastao prvi život na planeti Zemlji?”, veoma važno pitanje je i “Kako je nastao svako od nas?” Ako bismo pitali nekog čoveka na ulici: “Kako ste vi nastali?”, on bi nam verovatno odgovorio: “Mene su stvorili moji roditelji.” Međutim, ako bismo analizirali sam proces nastanka čoveka, videli bismo da bi jedan takav odgovor bio netačan.
Čovek danas nastaje u trenutku kada spermatozoid oplodi jajnu ćeliju. Međutim, sam proces oplodnje je vrlo interesantan. Jajnoj ćeliji se najpre približava mnostvo spermatozoida koji luče enzim da bi došlo do nagrizanja opne jajne ćelije. Kada se opna nagrize i stvori se put za prolaz spermatozoida, dešava se da samo jedan od njih, kao da ga neko diriguje, vrši oplodnju, dok svi ostali miruju. To ne može nikako da bude slučajan proces, jer bi u tom slučaju svi spermatozoidi “nagrnuli”, a oplodnju bi izvršio prvi koji se probije. To ovde nije slučaj.

Dakle, Stvoritelj je davaoc života. On nas može da stvori i bez roditelja, kao sto je stvorio prve ljude u početku, a može i preko roditelja. U prvom slučaju to je stvaranje, a u drugom rađanje.