FASCINANTNI ISUS (2)

Ko je bio Isus?

Dakle, reč je o Isusu. Ko je on bio? Kakvim istorijskim činjenicama raspolažemo? Kakva je bila njegova poruka? Zašto je fascinantan? Kakav je značaj imao njegov život? I kako da razumemo njegovu smrt na krstu? Da li je to bio poraz, tužan završetak jednog dobrog života ili početak nečeg novog, kako to tvrde hrišćani? Da li je Isus vaskrsao iz mrtvih? I od kakve je važnosti Isus za nas danas?

Ovo su neka od pitanja kojima želimo da se pozabavimo u ovoj knjizi. Pozivamo vas da otvorenog uma i bez predrasuda postavite sebi sledeća pitanja: Ko je bio Isus? I kakav značaj to može imati za moj život?

Prilikom razmišljanja o ovim pitanjima, može se desiti da ponovo budemo dotaknuti fascinantnom snagom koja proizilazi iz Isusa.

Predstave o Isusu

U raznim periodima istorije Isus je predstavljan na različite načine. Na njemu su primenjivane najrazličitije kategorije. Ako pogledamo galeriju slika na kojima je predstavljen Isus, postaje jasno da je svaki umetnik pokušao da ga svrsta u svoje okvire i da ga razume u skladu sa sopstvenim merilima. U zavisnosti od pogleda na svet i ličnih sklonosti, nastajale su različite slike Isusa. Takođe je jasno da te različite slike više govore o osobi koja ih je naslikala nego o samom Isusu. Budući da su se te predstave raširile i ukorenile, želeo bih ukratko da prikažem neke od njih.

Revolucionar

Kada su šezdesetih godina otpočeli studenski nemiri i kada su mnogi težili novom svetskom poretku koji je trebalo da podigne revoluciju i obori postojeći režim, aktuelna je bila pred stava o revolucionarnom Isusu. Njegove slike koje su stvorili umetnici pop art-a bile su gotovo identične sa slikama južnoameričkog revolucionara Če Gevare. Gotovo svuda se mogla videti poternica na kojoj je stajalo: „Wanted: Jesus Christ!” („Traži se: Isus Hristos”). U skladu s tom predstavom, Isus je bio veliki

buntovnik, revolucionar iz Galileje, što je u potpunosti odgovaralo trendu ondašnjeg vremena: Isus revolucionar, koji štiti siromašne od tlačenja bogataša, koji napada državno uređenje i koji se protivi građanskom i tradicionalnom načinu života. Isus revolucionar bio je prilagođen dominantnoj predstavi tadašnjeg vremena.

Hipik

Jedna od slika o Isusu jeste i predstava o njemu kao o prvom hipiku. On doduše nije bio tako spreman na nasilje, kao što je to bio slučaj sa Isusom revolucionarom. „Make love, not war!” („Vodite ljubav, a ne rat”). Pod ovim geslom iz perioda dece cveća, Isus hipik bi mogao direktno da se dovede u vezu s nežnim i blagim Isusom, kakvim su ga predstavljali slikari na prelasku iz 19. u 20. vek. Na taj način Isusa je predstavljala takozvana „nazarenska škola”: blagog, nasmejanog i zamišljenog. Ova predstava o Isusu, tvorevina jednog davno prošlog vremena, ponovo je bila u skladu sa shvatanjem života mlađe generacije. Bio je to mladoliki Isus, s dugom plavom kosom i lepršavom odećom, koji poletno korača kroz polja, posvećujući pri tom pažnju deci, životinjama i Isus je tako postao prvi hipik. Džon Alegro (John Allegro,) je čitavu situaciju još više pogoršao. On je tvrdio da su prvi hrišćani otkrili neku posebnu vrstu pečurke kao drogu, pomoću koje su upadali u tzv. kosmički trip i na taj način doživljavali „prosvetljenje”. On je otišao tako daleko da je u potpunosti poricao Isusa kao istorijsku ličnost, te je smatrao da je „Isus” samo lozinka za kult gorepomenute pečurke. Ma koliko se to nama činilo apsurdnim, ova teza pokrenula je čak i u medijima širom sveta brojne diskusije, sve dok nije u potpunosti pala u zaborav. To je bila specifična predstava Isusa kao hipika: Isus i njegovi učenici kao pronalazači jedne vrste droge. U vezi sa danas poznatim negativnim posledicama zavisnosti od droge, jedva da je razumljiva tadašnja naivna euforija u vezi s konzumiranjem droge koju su izazvali stavovi Džona Alegra.  Naravno, u potpunosti je jasno da to nema nikakve veze sa istorijskim Isusom.

Psihološki Isus

Predstava o Isusu kao hipiku koji se zalaže za mir, prerasla je u Isusa kao predstavnika novog psihološkog talasa. Isus je sada potpuno u trendu psihoanalize, koja bi trebalo da nam otkri je ključ za nas same i za sopstveni život. Takvog Isusa otkrila je Hana Volf (Hanna Wolf), psiholog, i predstavila ga u svojoj knjizi Isus, čovek. Pored toga, to je imalo za posledicu da je Franc Alt (Franz Alt) Isusa nazvao „prvim novim čovekom”. Isus je za njega blag muškarac, prepun nežne muževnosti u koju je potpuno integrisana i njegova ženstvenost. Muškarac koji je na harmoničan način izbalansirao jin i jang; muškarac koji može da nam posluži kao psihološki uzor. U eri burnog tehnološkog razvitka, on poručuje da se pravo isceljenje može naći samo u dubini sopstvene duše. Isus je dakle prvi terapeut koji je najpre sebe u potpunosti analizirao i prihvatio, pa sada kao celovita ličnost želi da služi kao uzor muškarcima i žena ma. Naravno, ovakva predstava o Isusu odgovara duhu jednog vremena u kome ništa nije bilo tako nestabilno kao sopstveni identitet i sposobnost uspostavljanja i negovanja odnosa; bilo je to vreme u kome nije trebalo menjati društvo u potpunosti, već sopstvenu psihu koja zahteva najveću pažnju. Gde je svaki iole ozbiljan, alternativni časopis naprosto vrveo od raznih psiholoških i terapeutskih ponuda. Ovde se, naravno, psihološki Isus savršeno uklapa.