FASCINANTNI ISUS (1)

ČOVEK KOJI SE NE UKLAPA U KALUP

Isus fascinira. Nijednoj drugoj ličnosti svetske istorije nije pošlo za rukom da izvrši uticaj na tako veliki broj ljudi. O njemu su napisane nebrojene knjige. Mnoge pesme se pevaju njemu u čast. Isus se slavi na stotinama različitih jezika.

Čitave grupe naučnika proučavale su pojedine aspekte njegovog života i učenja. Novi zavet, knjiga koja svedoči o njegovom životu, najčitanija je knjiga na svetu. Delovi Svetog pisma prevedeni su do danas na više od dve hiljade jezika, Novi zavet na više od hiljadu, a celo Sveto pismo na skoro petsto jezika. O Isusu se čita širom sveta: čak i na visoravnima Irijana i Papue Nove Gvineje, gde stanovništvu tek predstoji da savlada prelazak iz kamenog doba u dvadeset prvi vek, u singapurskim soliterima, u velikim afričkim gradovima, u usamljenim andskim selima, kao i na evropskim univerzitetima. Pre nekoliko nedelja imao sam prilike da vidim kako su u bivšim republikama Sovjetskog Saveza mase studenata i profesora prisustvovale predavanjima čija je glavna tema bila Isus. Evidentna je ogromna želja da se o Isusu što više sazna. Isus fascinira sve do današnjeg dana.

Neverovatan fenomen

Neverovatno! Isus nikada nije napisao knjigu. Živeo je daleko od svih važnih centara antičkog kulturnog sveta, u pomalo zabačenom delu Rimskog carstva. Nikada nije napuštao uže okruženje svoje domovine, ukoliko ne uzmemo u obzir nekoliko godina koje je kao dete proveo u Egiptu, kada je njegova porodica morala da pobegne zbog progona Iroda Velikog. Nikada nije video Rim, Atinu, Efes ili Antiohiju.

Kako onda da objasnimo njegov neverovatan uticaj? Isusov život je poprimio razmere koje u njegovo doba niko nije mogao ni da nasluti. Da li je iko od njegovih savremenika mogao pretpostaviti da ćemo se mi danas baviti Isusom? Međutim, izgleda da je Isus znao da će njegov život biti značajan u potonjim vremenima i u udaljenim delovima sveta. To proizlazi iz njegovih brojnih izjava. Navešću jedan primer. Kada je Marija, Martina i Lazarova sestra, pomazala Isusa uljem, on je predvideo da će ljudi u potonjim vremenima još o tome govoriti.² Isus je rekao i da će se dobra vest koju je doneo propovedati u svim zemljama, pre nego što dođe kraj.³ Ali ko je tada mogao pretpostaviti da će se to zaista i dogoditi? Zar nije bilo verovatnije da će i on potonuti u zaborav kao i bezbroj njegovih savremenika?

Isus je fenomen kojim se moramo pozabaviti. Živimo u eri „posle Hrista”, Ano Domini, u „godini Gospodnjoj”. Naše računanje vremena datira od njegovog rođenja, iako se monah Dionisije Mali⁴, koji je prvi počeo da računa vreme prema Hristovom rođenju, nažalost, preračunao za par godina. Danas se pretpostavlja da je Isus rođen sedam ili šest godina „pre Hrista”. Ipak, nezavisno od toga kada je tačno Isus rođen, jasno je da on predstavlja odlučujuću prekretnicu u istoriji sveta.

Da li je Isus uopšte postojao?

Postojala je zvanična marksističko-lenjinistička dogma da Isus Hristos nikada nije postojao. Pozvali su me da održim predavanja na nekoliko univerziteta nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Nakon jednog predavanja koje sam održao u Moskvi o istorijskoj verodostojnosti evanđelja, jedan profesor mi je rekao da je u školi učio da Isus nikada nije živeo. U prilog toj tvrdnji navedena je činjenica da je Irod Veliki umro četiri godine pre Hrista. To bi značilo da on zapravo nije bio živ u trenutku Hristovog rođenja, te tako nije mogao da primi mudrace sa Istoka, niti je mogao da naredi ubijanje dece u Vitlejemu, čime bi bilo onemogućeno da Isus postane carev rival.⁵ Logika ove argumentacije je neverovatna! Upravo ta činjenica da je Irod Veliki preminuo četiri godine pre našeg računanja vremena svedoči o tome da je Isus morao biti rođen pre naše „nulte godine”! Jer izvesno je da su i Isus i Irod istorijske ličnosti. Oko toga nema spora među naučnicima danas.⁶ Na koji način je zapravo nastala ta iskrivljena predstava?

Na stanovište Karla Marksa da Isus nikada nije živeo već da je izmišljen od strane nekih hrišćana u 2. veku, najviše je uticao Bruno Bauer (1809–1882), berlinski docent teologije, koji je radikalno doveo u pitanje verodostojnost Novog zaveta. Otišao je tako daleko da je porekao postojanje Isusa kao istorijske ličnosti. Ukoliko prenebregnemo činjenicu da je u pitanju naučno potpuno neodrživa teza, sukobi koji su s tim u vezi usledili uticali su da Bauer 1842. godine izgubi dozvolu da predaje na fakultetu. Taj postupak je toliko razljutio slobodarski duh Karla Marksa, da je on iz tog razloga još više podržavao Bauerovo stanovište. Dogodilo se tako da se decenijama u velikom delu sveta, u ime naučnog ateizma, poučavalo da Isus nije ni postojao. Ipak, takvo stanovište nije zasnovano na istorijskim činjenicama. Ma kakav stav imali o idejama Karla Marksa, moramo reći da je u ovom slučaju pogrešio. Isus se ne može tako lako eliminisati.

Dvostruka reakcija

Neverovatno je kako ljudi različito reaguju na Isusa. Za neke, njegovo ime predstavlja samo sastavni deo nepromišljenog načina izražavanja. Za druge, on je Božiji Sin kome se klanjaju i koga žele da slede. Neki čitavu stvar u vezi sa Isusom smatraju velikom istorijskom prevarom, drugi joj opet podređuju čitav svoj život, jer smatraju da je Isus važniji od svega. Čak i knjige o Isusu, koje se trenutno mogu naći na tržištu, ne mogu da ostanu ravnodušne, već je u njima evidentan lični stav autora. Iako mnoge od njih navode da su neutralne ili u potpunosti naučne, ipak se kod nekih od njih može primetiti kako se snažno suprotstavljaju biblijskoj predstavi Isusovog života.

Očigledno je veoma teško ostati neutralan prema Isusu. On nas izaziva da se odlučimo. Mnogima je neprijatno kad se spomene Isusovo ime. To se ponekad dešava i u crkvi. Mnogo je jednostavnije uopšteno govoriti o „Bogu”. Ili barem o „Hristu”. Ali Isus – to je previše konkretno. To ne priliči. Dok je ranije seksualnost predstavljala tabu temu, danas su to Isus, religija i smrt. Danas, kada se o svemu slobodno diskutuje, te teme se izbegavaju.

Ali, zar ta bojazan, taj pokušaj da se o Isusu ne govori, ne predstavlja indirektan dokaz njegovog značaja? Da li bi ta neprijatna situacija koja ponekad nastaje pri pominjanju Isusovog imena mogla da bude skriveni znak toga da mi i te kako znamo koliko je Isus važan? I da instinktivno osećamo da on polaže pravo na nas?

1 Evanđelje po Jovanu 12:21.

2. Evanđelje po Mateju 24:14.2

3. Evanđelje po Mateju 26:13.

4. Živeo je u prvoj polovini 6. veka u Rimu i bio višestruko zaslužan za doprinose iz nauke. Između ostalog, bavio se i hronološkim pitanjima, te je stari rimski, kao i tadašnji hrišćanski kalendar koji je tokom progona ustanovljen od strane Dioklecijana, prilagodio hrišćanskom kalendaru koji vreme računa „od Hristovog rođenja” i koji se i danas koristi. I taj kalendar je tokom vremena doživeo brojne revizije, pre svega zbog naknadnog obračunavanja prestupnih godina i sl.

5. Up. Evanđelje po Mateju 2:16–23.

6. Osim Novog zaveta, Iroda Velikog i Isusa spominje npr. i jevrejski pisac Josif Flavije (vidi 2. poglavlje u dodatku).