Da li ateizam može da pomogne?
Od našeg pogleda na svet zavisi kako reagujemo na svaku kataklizmu, bilo da se radi o pandemiji korona virusa, zemljotresu ili cunamiju. Recimo, mnogi teisti su zemljotres na Novom Zelandu doživeli kao potvrdu svoje vere u Boga, u duhu reči Psalma 46:
„Bog nam je utočište i sila, trajni pomoćnik u nevolji. Ne bojmo se, zato, kad se zemlja ljulja, kad se gore ruše u dubine mora. Ma, nek buče i pene se njegove vode, nek se gore tresu od njegove sile.“ (st. 1-3)
Drugi teisti u pandemijama, zemljotresima i cunamijima vide ruku Božjeg suda. Baš tako su govorili pripadnici različitih religija u slučaju zemljotresa na Novom Zelandu, 2016. godine i cunamija u Japanu 2011. godine. Ovako grub odgovor samo izaziva dodatno i nepotrebno povređivanje.
Naspram ovom stavu stoji takođe jedno fundamentalno uverenje, ono panteističko: ljudi stradaju zbog greha u svom prethodnom životu, a cilj sadašnje patnje je da im obezbedi bolju karmu.[1] Zbog neprekidnog lanca uzroka i posledica nema svrhe trudu da se bol olakša. Štaviše, svako blaženje samo usporava proces nečijeg pročišćenja. Teško je u ovakvom pogledu na svet videti bilo kakvu nadu za bilo kog stradalnika od korona virusa ili bilo kakve slične zaraze. Da sve bude još zamršenije, neke istočnjačke filozofije bol i patnju smatraju čistom iluzijom.
Prema Svetom pismu, nije dobro da nečije stradanje zbog bolesti ili nesreće pripišemo nekoj skrivenoj krivici zbog ozbiljnog greha. Ovo je prilično prihvaćeno stanovište i mnogi misle da je biblijski zasnovano. Ali čitava starozavetna Knjiga o Jovu je kritika ovakve zamisli. Naime, Bog je lično poručio prijateljima Jova da greše što stradanja ovog čoveka pripisuju njegovoj odgovornosti.[2] Dalje, sve nedaće Jova, sav bol i patnja su izazvani spojem moralnog zla i zla prirodnih sila. Porodicu su mu napali i pobili Saveji i Haldejci (moralno zlo) zajedno sa dve prirodne kataklizme, požarom i vetrom. (Još jednom napominjem da pojam „zla“ ovde ne ukazuje na nemoralnost njegovog izvora. Jer, vatra i vetar nemaju moral, ali posledice njihove stihije doživljavamo kao loše, kao zle.)[3]
I sam Isus je jasno i glasno porekao obaveznu povezanost stradanja i ličnih greha.[4] U prilici kada je govorio o tome, radilo se o tragediji sličnoj slučaju Jova: povezanost moralnog zla i prirodnih stihija. Evo, naime, kako istoričar Luka, u svom zapisu Isusovog života i delovanja opisuje ovaj događaj:
„U to vreme dođu neki i izveste Isusa o Galilejcima koje je Pilat pobio dok su prinosili žrtve Bogu. Isus im reče: „Mislite li da su ovi Galilejci bili grešniji od ostalih Galilejaca, zato što su tako nastradali? Nimalo! Kažem vam: ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. Ili, zar mislite da su onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i pobila ih, bili krivlji od ostalih jerusalimskih stanovnika? Nimalo! Kažem vam: ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti.“ (Luka 13:1-5)
Dakle, Isusu se obraćaju oni koji su čuli za gnusan zločin okupatora (moralno zlo). On ih u odgovoru podseća na one koji su nedavno postradali u stihiji prirode, da bi ih potom u oba slučaja prekorio baš zbog tog opšteprihvaćenog mišljenja: svi koji stradaju na tako neobične načine mora da su posebno veliki grešnici koje Bog posebno i kažnjava. Dakle, živimo u svetu gde se sve to dešava, ali razlozi nisu uvek u neposrednom božanskom delovanju, koliko god ono bilo suvereno nadređeno svim pojavama.
Ovde ne smemo da propustimo Isusov završni osvrt na spomenute događaje. Iz njega shvatamo da je problem dublji: ni oni koji „samo prenose vesti“ nisu bez krivice: „... ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti.“ (O pokajanju ćemo koju stranicu kasnije.)
Sve rečeno jeste deo hrišćanskog učenja da nisu sve nesreće i zaraze Božji sud (kako je bilo kod Jova), ali neke jesu. Apostol Pavle, jedan od prvih vođa crkve, upozorava vernike u Korintu da su neki od njih bolesni jer ih Bog disciplinuje. Da, želeo je da se pokaju zbog svog nemoralnog načina življenja.[5] Ali apostol ovo piše kao neko ko u tom času ima poseban uvid u stvar, po nadahnuću Božjeg Duha. Mi nemamo takav autoritet da kažemo ko je kažnjen iz ovih razloga. Zato se čuvajmo svih koji stradanja izazvana stihijama prirode tumače kao kaznu od Boga. Ali podjednako se čuvajmo i svakoga ko kaže da Bog nema ama baš ništa sa ovom pandemijom, posebno u zemljama Zapada, u državama koje su mu uveliko i poodavno okrenule leđa, kao nekome ko je kulturološki nerelevantan.
Nastaviće se...
Objavljeno uz saglasnost izdavača “Evandjeosko udruzenje studenata”
[1] Karma (u hinduizmuibudizmu) je zbir nečijih postupaka tokom života, zbir od koga zavis i sudbina te osobe u narednom životu.
Comments powered by CComment