Kazivanja Dositeja Obradovića

Greci su ljudi kao i ostali ljudi, mogli su se lasno prevariti kao i drugi, a mi od njih primili, pak se našli u istom škripcu, pak sad sve druge za prelaštene držimo, a sami sebe čiste kao sunce! Kad smo tako gotovi sve druge muštrati i suditi, nije li pravedno i vreme već da i sami sebe malo promuštramo i poprosudimo? Čini mi se da je ovo najpametnije. Kad su Greci i Latini od Hristova apostola primili hristjanski zakon, onda nije bilo ni časnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni moštiju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva, ni najmanjeg kondaka. Za sve to blaženi i sveti apostoli nisu ni reči ni slova niti znali niti mislili. A naši slavenski narodi primiše hristjanstvo neki od Grekov, a neki od Latina. No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sade nek mi kaže ko zna: šta se nije moglo za devet stotina godina izumiti i natrapati?

Zašto da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Zašto da im se ne kaže da su ove stvari izmišljene na šest i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola?

Hristos dođe da nas izbavi svakoga poklonjenija i službe tvari i dela ruk čelovečeskih, a oni te okreni te obrni, pak opet moraš se klanjati delu ruk čelovečeskih. I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu! To što bi u naturi (sačuvaj Bože!) čudovište bilo, tome se na ikoni moraš klanjati. Evo, braćo moja, dokle sujeverije i slepota može doći i stignuti! 

Ovakovi, ako je hristjanin, on je samo po slučaju hristjanin; što god veruje i tvori, iz samog običaja i veruje i tvori; niti ti on mari niti se miče da proraspita šta je naš čelovjekoljubivi Spasitelj učio i zapovedio, šta li su ljudi na nekoliko stotina godina posle njega izmislili i pridodali.

‘Dobro, dobro! Ali ti znaš da tvoji Srblji, koji nisu naučeni slobodno misliti, kako te novine od tebe čuju, reći će da si jeretik.’

Nek reku što im drago. Ja se uzdam da će vreme pokazati da nisu pravo imali. A neće svi reći, ne boj se. (…) A i vreme je da prosti narod ne varamo. Poznajući čistu istinu, i ne kazujući ju, s kakvom sovestiju mislimo pred Boga doći? Kako bi ko mogao po pravdi reći da sam jeretik, videći jasno da ja ništa drugo ne podvrždavam razvje čistu jevangelsku i apostolsku nauku? Novine nikakve ne uvodim, nego i one koje su protiv svetoga jevangelija uvedene, odmećem. “Nikoga ne proklinjite, no blagoslivljajte. Radi čelovečeski predanija ne ostavljajte zapovesti Božije.” Ovo je krotka i blaga Hrista Spasitelja nauka − ovo ja mudrujem. Zašto će, dakle, reći da sam jeretik? S moje strane evo šta ću im ja reći: “Pošteni rode srpski, mila braćo, nemojte me ukoravati ni osuždavati. Rasudite da ovo što vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne ištem od vas nikakva dostoinstva, ne ištem bogatstvo. Želim i ištem vašu polzu i ispravlenije.”