Bili smo zaista loši upravitelji zemljom.
Postanje 2:15 kaže: „ I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edenskom, da ga radi i da ga čuva“. Jedan od naših poziva kao hrišćana jeste da brinemo o svetu koji nam je dao Bog, ali istraživanja su pokazala da smo omanuli u svom poslu i da smo prouzrokovali klimatske promene koje muče našu, a i buduće generacije. Često zaboravljamo ili čak ignorišemo poziv da vodimo računa o svom privremenom domu, a sve u korist lagodnosti ili poslovnog profita.
Naravno, krivica nije samo hrišćana za klimatske promene ili za posledično pogoršanje prirodnih katastrofa. Pa ipak, neprestano slušamo kako treba da budemo u svetu, ali ne od sveta – zašto bi, onda, ovo bilo išta drugačije? Hrišćani znaju da je Bog zadužio čovečanstvo da brine o zemlji, ali, ako ćemo iskreno, mnogi ljudi koji nisu hriščani, često bivaju glasniji od nas promovišući brigu o životnoj sredini.
Ako su ljubav prema Bogu i ljubav prema svom bližnjem najveće zapovesti, kako možemo biti tako drsko neposlušni Bogu i doprinositi klimatskim promenama koje toliko utiču na neke od naših najugroženijih bližnjih?
Nije tajna da je našem svetu potrebno dosta pomoći. Samo u prvoj polovini 2020. godine, dogodilo se preko 200 prirodnih katastrofa širom planete. Klimatske promene pojačavaju efekte kalifornijskih požara porastom temperature koje isušuju rastinje, smanjenjem ionako slabih padavina, manjkom vlage u vazduhu i promenama u vazdušnim strujama.
Naučnici koji proučavaju klimu, poput Katrin Hajho, dokaz su da se istovremeno može propovedati i o hrišćanstvu i o klimatskim promenama – to nije ili-ili dilema u koju bi vas mnogi ubedili. Rečima Hajhove: „Globalno zagrevanje najžešće će pogoditi baš oneljude koje nam je rečeno da volimo: siromašne i ranjive.“ U Americi, zajednice ne-belaca su više pogođene klimatskim promenama, jer je manje verovatno da će biti pripremljeni za prirodne nepogode kada se one dese. To se pokazuje iznova i iznova, a najupečatljivije na primeru posledica koje je Uragan Katrina imala na crnačku zajednicu Nju Orleansa.
Dakle, ako nam je rečeno da budemo dobri upravitelji zemlje i da brinemo o ugroženima, deluje da je naša jedina opcija ubuduće da brinemo o klimatskim promenama i prestanemo da im doprinosimo.
Jednostavno prepuštanje klimatskim promenama zato što verujemo da će se Isus vratiti i spasiti nas, u suprotnosti je sa Evanđeljem. Ignorisanje poziva da budemo dobri upravitelji ove zemlje, jeste neuspeh da prepoznamo da mi ne verujemo u Boga svim svojim srcem, nego smo samo apatični.
Hajde da ne budemo ljudi koji će ojaditi zemljine resurse, nego oni koji preuzimaju ličnu odgovornost za brigu o Božjem delu koje mu donosi slavu. Ovo nije ekološki socijalizam. Ovo je slavljenje Boga.
“I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njezini dobra njezina”, stoji u Knjizi Proroka Jermije 2:7 “došavši oskvrniste zemlju moju i od našljedstva mojega načiniste gad.”
Prevela i prilagodila: Zorka Vuković
Izvor: Relevant magazine
Comments powered by CComment