“Knjige braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!”
Dositej Obradović
“Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za poučavanje, prekorevanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude potpuno pripremljen za svako dobro delo.”
Apostol Pavle, 2. Poslanica Timoteju 3:16,17
Verovatno je mnogima poznata priča o slonu i šest slepaca. Slon je doveden u prostoriju i zamolili su slepce da ga opišu. Jedan je dodirnuo surlu i rekao: “Slon je kao zmija!”. Drugi je dodirnuo nogu i rekao: “Slon je kao deblo!”. Treći je dodirnuo rep i rekao: “Slon je kao dugačka glista!” I tako redom.Međutim, istina je ostala da je slon – slon. On nije takav kao što su ga slepci opisali na osnovu svog doživljaja. Svi oni su delimično u pravu, barem po pitanju oblika pojedinih delova slona. Ali generalno, svi su potpuno promašili opis slona. Kakve ovo ima veze sa naslovom? Pa upravo ovako nekada izgleda slika o Bogu kod velikog broja ljudi. Mišljenje, a često i predrasude o Bogu su najčešće plod pogrešnog razumevanja i znanja o tome kakav Bog zaista jeste. Ljudi o Bogu i hrišćanskoj veri stiču sliku na osnovu neznanja, polovičnog znanja i nažalost pogrešnih informacija, iz razloga što su koristili pogrešne izvore. I upravo reklamiranje novog filma “Inferno” iz serijala Den Braunovih senzacionalističkih, visoko budžetnih ali duhovno bezvrednih i za razumevanje hrišćanske vere štetnih knjiga i filmova, podstaklo me je da napišem ovaj članak. Ali i bez pomenutog filma i knjige narod na ovim prostorima i šire, veoma je sklon da svoju nazovi duhovnost i veru, ili predrasude o Bogu gradi na sumnjivim temeljima. Pomenimo samo časopise poput Trećeg oka, Arke, emisije sa samozvanim prorocima i magovima, ali i vekovni verski sinkretizam kojeg nikako da se otarasimo. Stoga nam je normalno i “duhovno” da praktikujemo horoskop premda je Biblija striktno protiv istog. Ali upravo u “tom grmu i leži zec”. Na žalost, normalno je i da se ne čita Biblija, a ni hrišćanske knjige iako se preko 90% stanovnika deklariše kao hrišćani. Nije samo jasno na osnovu čega se onda temelji vera i praksa tog hrišćanstva.
Smatram da Bogu i veri u njega, Bibliji i hrišćanstvu treba pristupiti ozbiljno, sa jednim studioznim stavom, ukoliko zaista želimo da dobijemo prave odgovore – odlučili se mi da živimo hrišćanstvo ili ne. Uostalom, ako živimo u XXI veku, i smatramo se civilizovanim, intelektualno razvijenim osobama, koje su svesne da jedino znanje donosi istinski napredak, onda ne postoji ni jedan razlog zašto bismo ovoj temi pristupali površno i sa predrasudama. Žalosna činjenica je da upravo oni koji najviše kritikuju Boga, Bibliju i hrišćanstvo verovatno nikada nisu pročitali ni Bibliju, a kamoli neko ozbiljnije delo koje ga tumači.
Najčešći izvori predasuda u vezi Boga i hrišćanstva
Slabo čitanje knjiga pa i Biblije
U uvodu ovog članka sam spomenuo to, aliželim sada to i da ponovim. Jedan od najvećih izvora predrasuda o Bogu i hrišćanskoj veri jeste neznanje. Ne želim da zalazim u sve razloge, ali usudio bih se da kažem da lenjost da se čita i saznaje nešto novo, je evidentna i kod ove teme. Naša nacija ne čita. Statistike govore da je oko 14% populacije bez škole, a oko 11 % ima nepotpunu osnovnu školu. Popuno nepismenih prema popisu iz 2012. ima 165.000. Knjige se takođe retko čitaju. S obzirom na to da je osnovni izvor našeg znanja o Bogu i odnosu sa njime Biblija i hrišćanske knjige, postavlja se pitanje na osnovu čega su stanovnici Srbije koji se inače u preko 90% slučajeva deklarišu kao hrišćani izgradilo i formiralo svoju hrišćansku veru? Kako uopšte možemo da tvrdimo da smo nešto, ako ne znamo šta je sadržaj toga što tvrdimo da jesmo? Slažem se da većina nas nasleđuje hrišćanstvo po tradiciji. Ali, u šta mi to stvarno tradicionalno verujemo, ako kažemo da verujemo? Kakav je taj Bog u čije ime se krstimo, i čijim imenom se deklarišemo kao hrišćanska nacija? Takođe, na osnovu čega zaključujemo da ne verujemo u Boga, ako nismo studiozno pristupili toj temi? Odgovor je da nam ilineko nametne mišljenje da Bog postoji, kakav je i šta treba da radimo da bismo ispoljili veru prema njemu, ili sami stvaramo sliku o Bogu, na osnovu poluinformacija, a često i mitova.
Stvaranje slike o Bogu i hrišćanskoj veri na temelju tv emisija, filmova i bestselera
Već sam spomenuo Den Brauna i njegov serijal knjiga po kojima su snimani i filmovi. Teološka vrednost tih knjiga je beznačajna, ališteta koju su napravili kod ogromnog broja neinformisanih ljudi po pitanju Boga i hrišćanstva je izuzetno značajna. Ako na već postojeći problem slabog čitanja Biblije i solidnih hrišćanskih knjiga, bez obzira kojoj crkvi pripadali, dodamo ovakve filmove i knjige, dobijamo veoma destruktivan recept stvaranje slike o Bogu i hrišćanstvu. Ona je onakva kakvu je neko poput Den Brauna iskreira u svojoj mašti. A pri tom taj čovek nema nikakvo teološko obrazovanje. Žanr ovakvih knjiga je beletristka, čiji je cilj senzacija i profit. U ovom kontekstu treba spomenuti emisije na pojedinim tv kanalima, koje svaki bolje informisan hrišćanski vernik, a pogotovo teolog može “iz aviona” prepoznati kao sumnjive i kontradiktorne u poređenju sa Biblijom i poznatim hrišćanskim delima. Cilj je po meni ponovo – senzacija i publicitet. Ne tvrdim da su sadržaju tih emisija uvek pogrešni, ali trebamo biti oprezni i porediti emisije ili filmove koje gledamo i knjige koje čitamo sa Biblijom i knjigama ozbiljnih autora hrišćanske tradicije. U većini slučajeva, hrišćanske knjige su ozbiljna naučna dela koja su vekovima prisutna i imaju uticaj na tradiciju života i kulture civilizovanog sveta.
Stvaranje slike o Bogu vađenjem biblijskih stihova iz konteksta, a ne sagledavanjem celokupnog teksta i učenja
Jednako štetno za sliku o Bogu i hrišćanstvu može biti vađenje stihova iz konteksta i proizvolnjo tumačenje istih. Posebno je to slučaj kada se starozavetni stihovi, pisani pre tri i više hiljada godina i namenjeni pre svega Izraelskom narodu u kulturi tog vremena, tumače iz današnjeg kulturološkog konteksta. Današnja zapadna civilizacija i kultura kojoj i sami pripadamo, svoje korene ima u hrišćanskoj misli, kuturi i etici. Ateisti se verovatno neće složiti kada ovo pročitaju, ali to je istina. Ljubav prema bližnjem, oproštenje, jednakost, pomoć ugroženim – tipični su za hri[ćansku misao i etiku. Te vrednosti nalazimo i u postulatima savremene kulture i civilizacije. Međutim, Stari zavet je pisan u jednom drugačijem momentu civilizacije, koji je imao svoju specifičnost kulture života Starog sveta. On donosi i neke normative koji su eksplicitno izraženi za to vreme i namenjeni razumevanju ljudi tog vremena. Da li to znači da je Stari i Novi zavet u kontradikciji? Ne. Oni se savršeno uklapaju i nadopunjuju, i govore o istom Bogu ljubavi koji seže za izgubljenim čovečanstvom, ali su pisani tokom više hiljada godina u različitim epohama civilizacije. Stoga je važno da čitamo i posmatramo Bibliju kao celokupno i jedinstveno delo kojim se Bog obraća čoveku, imajući na umu kulturološke specifičnosti vremena nastanka, ali i vremena u kome živimo.
Uticaj ljudskog faktora na sliku o Bogu i hrišćanstvu
“Kakav je to Bog, kada vidimo da u Crkvi ima zlostavljanja, pedofilije i pronevere novca!?” Verujem da smo svi naišli na ovakvo razmišljanje. Koliko god da je hrišćanstvo donelo dobrih stvari čovečanstvu, donelo je i patnje. Ali tu se ne radi o Bogu, već o čoveku, koji je deo Crkve. Ja bih Crkvu definsao kao spoj ljudskog i božanskog. Nesavršenog i savršenog. U Crkvi ćemo naići na i na dobre i na loše stvari. Crkva treba da manifestuje Boga, ali često to radi pogrešno. Da li to treba da nas udalji od Boga? Ne, naprotiv. To treba da nam bude još veći motiv da tražimo Boga ne samo u ljudima, već u primarnim izvorima potrage za Bogom, kao što su Biblija, knjige i molitva. Ako čitamo o Bogu Biblije, koji je manifestovan u osobi Isusa Hrista, nikada nećemo pročitati da je naučavao učenike da čine gore spomenuta (ne)dela. Sva četiri evanđelja koja nam u Isusu Hristu otkrivaju božansku prirodu i suštinu, govore o Bogu ljubavi i praštanja, koji poziva čoveka na ljubav i praštanje. Ovim ne želim da umanjim značaj Crkve koja ima svoje mesto i ulogu. Želim samo da pravilno odredim prioritete potrage za Bogom i akcentujem ljudski faktor koji nam često stvara predrasude o Bogu.
Šta reći za kraj osim složiti se sa Dositejem Obradovićem i njegovim citatom – “Knjige, braćo moja, knjige a ne zvona i praporci!”. Čitati knjige generalno, uzdizati se intelektualno. O Bogu čitati i saznavati iz Biblije i ozbiljnih hrišćanski knjiga, a ne iz kvaziduhovnih bestselera i visokobudžetnih, ali minimalno duhovnih filmova. Čitati naučne knjige i porediti ih sa Biblijom. Iznenadićemo se koliko Bibilija i nauka mogu biti kompatibilne, samo ako ne pristupamo temi vođeni predrasudama. Trudimo se da Crkvu vidimo kao spoj božanskog i ljudskog, i ne stvarajmo sliku o Bogu na osnovu onog najgoreg ljudskog u njoj, već upoznajmo Boga ljubavi i milosti kakvim nam se otkriva u evanđeljima u ličnosti i delu Isusa Hrista.
Comments powered by CComment