„Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu“.
Poslanica Galaćanima 3:28
Često ćemo danas u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima ili u medijima, naići na mišljenje da je hrišćanstvo, kao uostalom i neke druge religije, manje ili više diskriminišuće u odnosu na ženski pol. U prilog ovom mišljenju citiraju se selektivno odlomci iz Biblije, ali se i iznose primeri iz života Crkve kroz vekove, koji na žalost često i svedoče o tome. Međutim, postavlja se pitanje da li to tako i treba da bude, odnosno, da li Biblija zaista govori o tome da je diskriminacija ženskog pola i favorizovanje muškog ispravno? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je da pre svega pristupimo temi objektivno, bez pristrasnosti, imajući na umu kulturološki i istorijski kontekst vremena u kojem su nastali biblijski tekstovi.
Biblija je zbirka tekstova starih najmanje 2000 godina, koji su pisani u kontekstu patrijarhalne kulture jevrejskog naroda tog vremena pre svega, ali i celokupnog antičkog i Starog sveta. Sama ta činjenica, donosi pred nas izazov ispravnog shvatanja i tumačenja pojedinih delova Biblije danas, u 21 veku. Teološki gledano, Biblija iznosi pred nas večne i nepromenljive duhovne istine generalno, ali i poučavanja koja su relevantna vremenu nastanka, te je stoga veoma važno razumeti na koji način su one komunicirane i interpretirane u kontekstu vremena i kulture u trenutku pisanja. To praktično znači, da su pojedini delovi Svetog Pisma, imali poruku svrsishodnu za vreme nastanka, ali danas nemaju svoje polje primene, jer su se i kultura života i običaji značajno izmenili. Recimo, skoro celokupna knjiga Levitskog zakona, izuzev nekih opštih, moralnih zakona koje ćemo naći i na drugim mestima u Bibliji, ne može danas naći mesta svojoj primeni. Njihovo tumačenje i primena je bila adekvatna za Izraelski narod tog doba, a to je period od pre više od 3500 godina.
Takođe, veoma je lako stvoriti predrasude prema biblijskom tekstu, ukoliko se određeni stihovi i rečenice, vade iz konteksta i tumače proizvoljno u svetlu odbrane ili potvrde neke određene teze, u ovom slučaju polne diskriminacije. Stoga je pogrešno upustiti se u temu dikriminacije u svetlu Biblije i hrišćanstva, a da se ne uzme u obzir celokupan biblijski zapis sa svim učenjima i temama koje donosi pred nas.
Od samog svog početka, dakle knjige Postanja, možemo zapaziti da Biblija govori o jednakosti polova i stavlja ga u relacijski odnos ravnopravnosti, poštovanja, zajedničke saradnje i delovanja Trojedinog Boga. Otac, Sin i Sveti Duh, međusobno ravnopravni, i potčinjeni jedan drugome u zajedničkom delovanju, su „na svoju sliku“ stvorili ljudsko biće, muškog i ženskog pola, i dali mu čitav Svet na zajedničko upravljanje. Analogija je očigledna. Ljudsko biće, skladno ostvareno u muškarcu i ženi, koji su međusobno ravnopravni i potčinjeni jedno drugome, uz božansku pomoć (treća Osoba) oslikavaju međusobne odnose i delovanje Trojedinog Boga.
Dalji tekst knjige Postanja, donosi pred nas činjenicu da muškarac nije bio „kompletan“ za život na Zemlji, već mu je trebao saradnik ženskog pola. Samim tim, Biblija nam komunicira da je biće muškog pola ograničeno i ne može ispoljavati svoju svrhu bez zajedničkog delovanja odnosno pomoći osobe drugog pola – žene. Tek tada je ljudska rasa kompletna i sposobna da ostvari svoju svrhu zajedničkog života i upravljanja planetom Zemljom na bogomdani način.
Tragedijom čovekovog odbacivanja Boga, i sebičnom težnjom za kontrolom, dolazi do promene načina razmišljanja ljudske rase i takođe do narušenih međusobnih odnosa među polovima. Umesto da je ljudski rod sledio božanski koncept harmoničnih i usklađenih odnosa u međusobnom poštovanju i delovanju, opredelio se za sebični koncept života samovolje, što je dovelo do disharmonije i nerazumevanja u odnosu. Strah, stid, težnja za kontrolom i dominacijom su direktna posledica svega toga, i sve to pred nas Biblija iznosi u knjizi Postanja. Dalji razvoj civilizacije i ljudskog društva doneo je samo beskrajnu reprizu jednog te istog koncepta disharmoničnog suživota polova, uz napomenu da su različite kulture i religije različito to i manifestovale.
Iako bismo se mogli složiti da neki biblijski tekstovi, a pogotovo u Starom Zavetu, iznose pred nas delove koji su kontroverzni po pitanju polne jednakosti, uz napomenu da su oni bili prvenstveno poruka izraelskom narodu partrijarhalne kulture tog doba, za ispravnu sliku o temi polova u Bibliji treba da posmatramo i njene ostale delove. Stari Zavet pred nas donosi i tekstove koji na izuzetno afirmativan i inspirativan način pišu o ženskom polu: Knjiga o Ruti, Vrsna žena iz Solomonove zbirke Izreka, Esterina knjiga, pred nas donose primere koji nisu slučajno našli svoje mesto u Bibliji. Ne zaboravimo takođe i biblijske primere u samom Izraelskom narodu kao što je Debora, koja je u vreme sudija u Izraelu vodila celu naciju, ili Mirjam, koja je rame uz rame sa Mojsijem izvela Izraelski narod iz Egipta i vodila ga putem Palestine.
Konačnu potvrdu o božanskoj nameri jednakosti polova i njihovom ravnopravnom i harmoničnom upravljanju Svetom, a koju nam otkriva Biblija, nalazimo u Novom Zavetu. Isus Hrist je živeo i delovao u Izraelu u prvom veku, o čemu pored zapisa evanđelista, postoje i istorijski kod Josipa Flavija i Tacita. Premda je Isus delovao u patrijarhalnom i prema ženama diskriminišućem društvu, on je na sasvim drugi način tretirao ženski pol. Pored mnoštva primera u evanđeljima, razgovor sa Samarićankom iz Evanđelja po Jovanu 4. glava nam je najočitiji prmer Isusovog nediskriminišućeg odnosa prema ženskom polu. Razgovarajući sa ženom iz Samarije, Isus Hrist je srušio nekoliko kulturoloških barijera tog doba. Naime, razgovor tradicionalnog judejina sa ženom, pa još iz regiona Samarije je bio potpuno kuturološki, pa i duhovno neprihvatljiv za muškarce to doba. Isus je ipak to svesno učinio, postavljajući jedan novi kulturološki, pa možemo reći i civilizacijski standard u odnosu među polovima.
Na Isusovom tragu, promenu paradigme odnosa među polovima nastavlja se i u doba nastanka Prve Crkve, a što je opisano u Delima apostolskim u Novom Zavetu. Imamo sjajan primer iz Dela apostolskih gde bračni par Priska i Akila najbliži saradnici apostola Pavla u Efesu, zajedno poučavaju i nadograđuju osnovno teološko znanje mladog teologa Apolosa. Takođe, zapisi kažu da su njih dvoje zajedno upravljali crkvom u Efesu. U pisanim poslanicama apostola Pavla za tadašnje crkve, vidimo na spiskovima osoba koje apostol pozdravlja na završetku pojednih poslanica ravnopravno nalaze i muškarci i žene. Konačno, sama teologija apostola Pavla pred nas iznosi božansku nameru ravnopravnosti polova. U poslanici Galaćanima 3:28, on pred nas iznosi učenje, koje treba da bude temelj, ne samo polne, već i svake druge jednakosti. Pišući o novom načinu života ranih hrišćana, on kaže: „Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu“. Očigledno je da nov način razmišljanja, koje iznosi apostol Pavle, otkriva težnju ka ravnopravnosti, a sve to nas vraća na prvobitnu božansku zamisao harmoničnog suživota jednakosti među polovima i njihovim ravnopravnim upravljanjem Svetom. Zaključićemo da Biblija savršeno prati razvoj civilizacije i kulture života ljudske rase i komunicira joj u datom trenutku potrebnu poruku. Od knjige Postanja, gde počinje disharmonija u odnosu među polovima, a koja je plod samovolje ljudske rase, ona progresivno otkriva konačnu božansku nameru jednakosti polova i njihovom harmoničnom suživotu, što je manifestovano u hrišćanskom načinu razmišljanja i pogledu na život.
Comments powered by CComment