GDE JE BOG U SVETU KORONA VIRUSA? (9)

Linija razgraničenja dobra i zla

Niko od nas ne može iskreno da raspravlja o problemu zla i patnje u svetu, dok je posmatrač ovih fenomena, sasvim odvojen za sebe.

Evo kako o tome piše Aleksandar Solženjicin, čovek koji je preživeo Staljinov gulag:

„E, da je barem sve tako jednostavno! Da su tu samo zlikovci koji tamo negde podmuklo čine zlo. Bilo bi dovoljno da se odvojimo od njih i satremo ih. Ali linija razgraničenja dobra i zla prolazi ravno kroz srce svakog ljudskog bića. A ko je uopšte voljan da razori deo sopstvenog srca? Jer, za života se u svakome od nas ta granica pomera. Nekada uzmiče pred nabujalim zlom, nekada se širi da pruži dovoljno mesta rascvetanom dobru. Jedan te isti čovek u različitim životnim dobima, pod različitim okolnostima, a sasvim drugačije ljudsko biće... Ali ime mu ostaje isto, ono ime koje nam opisuje baš sve – i dobro i zlo.”^[1]

Solženjicin je bio spreman da jasno kaže ono što svi intuitivno znamo: kao što u tvorevini postoji i dobro i zlo, i u ljudskom rodu uopšteno, tako isto postoji i dobro i zlo u svakome od nas. Zato smo i mi deo tog problema. Filozof i ateista Džon Grej ovo podržava iznenađujućom izjavom:

„Velika je potreba za promenom preovladavajućeg stava o ljudima. Mi smo, navodno, u suštini dobra bića koja je istorija nasilja i tlačenja nepotrebno opteretila. I baš ovde je srž realizma i kamen spoticanja za spomenuti preovlađujući stav: sami priznajemo da u sebi nosimo urođene defekte.“

„Skoro svi mislioci premodernističke ere ljudsku prirodu shvataju kao mešavinu manjkavosti. U tome su, kao i u još nekim stavovima bili blizu istine same srži problema: nema te političke teorije koja bi kredibilno pretpostavila da su ljudski porivi po prirodi benigni, mirotvorni i razboriti.“^[2]

Ovde nam jedan ateista suštinski podržava učenje knjige Postanja o posledicama čovekove pobune protiv Boga, učenje o stvarnosti greha u svetu.^[3]

Kada u jednom trenu dokučimo činjenicu svoje grešnosti, mogli bismo i primerenije, realističnije da odredimo problematiku dobra i zla: „Ja mislim i činim zlo. Dakle, ako Boga ima, zašto me onda trpi?“

Drugačije pitanje

Potpuno je očigledno da postoje duboki nedostaci i u ljudskoj prirodi i u fizičkoj prirodi. Sve oko nas vrvi nasiljem i ljudskim nemoralom na delu, a tu su i zemljotresi, cunamiji, rak i pandemija korona virusa.

Mogli bismo doveka da raspravljamo šta je to dobri, svemogući Bog ljubavi mogao, morao ili trebalo da uradi. Ali iskustvo nam kazuje da niko od nas, baš niko naposletku nije zadovoljan onim što iz te rasprave proizilazi.

Zašto? Ma šta rekli na tu temu, tu smo gde smo i naš je svet to što jeste. Svi se suočavamo sa tom pomešanom slikom, oličenom u ruiniranoj katedrali sveta – sa svom lepotom otvaranja cveta prema suncu, i sa svom ružnoćom korona virusa koji uništava ljudski respiratorni sistem.

Kao matematičar naviknut sam na činjenicu da kada pokušavamo, ponekad i godinama, da odgovorimo na neka pitanja ali bez uspeha, počinjemo da mislimo kako bi nam bilo bolje da pređemo na neka druga pitanja.

Da, još jedno pitanje je pred nama. Naime, prihvatimo li – a morali bismo – da živimo u kosmosu koji nam nudi i sliku biološke lepote i sliku smrtonosnih patogena, ima li dokaza da postoji Bog kome možemo da verujemo bez obzira na sve, i da mu poverimo i svoj život i sutrašnjicu?

^[1] The Gulag Archipelago (Collins, 1974) ,str. 168.

^[2] Black Mass (Farrar, Straus, and Giroux, 2007), str. 198.

^[3] PogledajtemojuknjiguGunning for God (Lion Hudson, 2011), zavišepodatakanaovutemu, u 7. poglavlju.