ŽIVOT JE ČUDO

Posmatrajući prirodu i kosmos, bio ateista ili vernik, čovek ne može a da kroz uzdah čuđenja ne izgovori jednu reč, da bi se sav njegov osećaj opisao – fantastično!

Posmatrajući prirodu i kosmos, bio ateista ili vernik, čovek ne može a da kroz uzdah čuđenja ne izgovori jednu reč, da bi se sav njegov osećaj opisao – fantastično!
Ako, pored svega, posmatramo i ljudsko biće, divljenju se doda dimenzija koja nas natera da se u čuđenju pitamo – odakle sve ovo i kako je moguće da sve funkcioniše tako besprekorno?! Kako je to sve moglo iz ničega postati, jeste i zauvek će ostati pitanje bez odgovora za ateiste. Logično i naučno je tvrditi da iz ničega ne može nastati nešto. Ako je to nešto još i toliko lepo i odiše redom i  harmonijom, očiglednom brigom  uzročnika svemu što postoji, kao i međusobnom zavisnošću da bi sve moglo živeti, onda je, uz svo čuđenje, veoma teško ne dati bar sekundu mogućnosti da možda iza svega toga ipak postoji mozak – Stvoritelj. A naš je svet upravo takav – fantastično lep. Naši životi, kao i cela priroda – toliko su međusobno zavisni jedni od drugih, kao i od momenata oko nas koji su često izvan  naših mogućnosti da ih kontrolišemo.
Život je čudo i pun čuda! Film švedskog fotografa i snimatelja Lenarta Nilsona o nastajanju života ljudskog bića je fascinirajući. Čitav proces od susreta muškarca i žene, poljupca, preko začeća i formiranja embriona ljudskog bića pa  do rađanja,  priča je koju niko nije mogao  izmisliti, a slučajnost je još manje mogla do toga da dovede. Na momente, komentator objašnjava da tome što se događa u tom procesu nema objašnjenja. Čudo!
Današnja nauka sve više otkriva nove stvari. Iza svakog novog otkrića, pojavi se bar jedna nova enigma. Beskrajno otkrivanje. Nauka će u godinama koje dolaze, zahvaljujući napretku tehnike, otkrivati sve više. Da, otkrivati! I da objasni – moći će sve više. Nekima će to davati sve više povoda da slave, hvale i da se klanjaju “big bengu”. Da bi “veliki prasak” bio dovoljno velik da bi  mogao biti “obožavan”, upotrebljavaće se terminologija puna cifri i pojmova koje niko od ljudi ne razume. Oni koji ih upotrebljaju pokušavaju u te pojmove da stave svoja nagađanja i silnu želju da dobiju odgovor za kojim celo čovečanstvo teži – šta je uzrok ovom fantastičnom svetu?
Ali “svemoć” nauke i tehnike tu i staje – kod otkrivanja i eventualnog objašnjavanja. Ni danas, niti ikada u budućnosti, nauka i tehnika iz ničega neće moći da stvori nešto. Za ovu tvrdnju nisu potrebni izrazi višeg nivoa, cifre s beskonačnim brojem nula, koje, kao i u vremenima inflacije, samo potvrđuju da je trenutni sistem i njegova valuta na putu da bankrotiraju. Dovoljna je logika!
Ili, možda će  vremenom neko da se usudi da postavi isto pitanje, samo malo modifikovano – ko je uzrok svemu ovom što je oko nas i u nama? Ako tom pitanju damo mesta, stvari će postati jasnije, iako, verovatno, još uvek u mnogim aspektima neobjašnjive. Vera ne traži objašnjenje za sve. Vera vodi u kontakt s Bogom u koga veruje i time dobija odgovor na mnoga pitanja, iako ne razume svaki detalj, što je slučaj i s naučnim pogledom na svet. Nauka takođe mora da veruje u neke stvari da bi mogla razviti bilo kakvu teoriju o nastanku sveta. “Verom shvatamo da su svetovi sazdani Božijom rečju, i to tako da ono što se vidi nije nastalo od nečeg vidljivog”. ( Jevrejima 11:3)
To ne znači da razumemo svaki detalj, već da shvatamo da ovakav fantastičan svet ne može da nastane iz ničega i da “big beng” nije u stanju da stvori ili da razvije ovakav svet, bez obzira koji vremenski period mu je na raspolaganju. Život je posledica živog, a ne produkt mrtve materije.