Jeste li danas puni nade? Zagrebite po njoj malo dublje…
Jeste li danas puni nade? Zagrebite po njoj malo dublje. Koliko je ta nada povezana sa nekom obećavajućom perspektivom budućeg, atraktivnijeg, prosperitetnijeg, impresivnijeg “vas” – “vas” kome će se ostali diviti?
Ili ste možda danas obeshrabreni? Razmislite koliko je to obeshrabrenje povezano sa tuđim neodobravanjem, tuđom nebrigom, ili tuđom ravnodušnošću?
Svet ima svoje jevanđelje, i propoveda ga neprestano, glasno, i neumorno: budi zgodan, uspešan, ili pametan, i bićes spasen! Ono za šta ćeš biti spasen su nebesa tuđeg poštovanja, želja i zavisti, kao i za razne privilegije koje obično sjaje na tim nebesima. Ono od čega ćeš biti spasen su pakao tuđih odbacivanja i indiferentnosti, kao i od raznih nepoželjnih dodataka koji obično idu uz njih.
Što više zavodljivosti, uspeha ili promućurnosti imate – ili još bolje, svega toga zajedno – više sigurnosti imate za spasenje. Prema ovom jevanđelju, vi ste opravdani kroz odobrenje drugih. Vi ste posvećeni kroz samo-poboljšanje.
Ubedljivo je to jevanđelje sveta i put koji propoveda ka spasenju; toliko ubedljivo da mi napajamo neophodnim gorivom većinu mašine naše ekonomije pokušavjući da se spasemo.
Ali to nije jevanđelje. To je samo parada velikih obećanja – velikih, praznih obećanja. Čim postignemo odobrenje koje tražimo od drugih, mi ubrzo shvatimo da to ipak nije spas. Odobrenje danas se obično pretvara u odbacivanje ili ravnodušnost sutra. Čak i dugotrajni uspeh u svetu ne rezultira održivim zadovoljstvom. Ovo jevanđelje ispunjava svojom suptilnom gorčinom svakog koji ga se drži – gorčinom neprekidne trke, večitog takmičenja, i konstantnog suda i osude.
Ako se lomite i drhtite pod teretom i pod tiranijom ovog nejevanđelja, čujte opet Isusa:
Dođite meni … i ja ću vam dati odmor. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor u svojim dušama. Jer je moj jaram blag i breme je moje lako. (Jevanđelje po Mateji 11:28-30)
Dođite Njemu. Dodjite takvi kakvi jeste upravo sada, sa svim svojim bolom, nedoumicama, i manama, i dobite ono što nam je svima najviše potrebno: sopstveno spasenje i sopstvenu nadu. Pravo spasenje, i pravu nadu. Večno i nepromenjivo. Jer Isus nije došao za one kojima je dobro i koji su perfektni, nego za one koji su daleko od toga (Marko 2:17). On nije došao za pravednike, nego za grešnike (Luka 5:32). On nije došao za mudre i promućurne, nego za one koji to nisu. Ne za jake, nego za slabe (1 Korinćanima 1:27). Došao je za i zbog nas.
A kada je došao da bude sa nama u ovem svetu, on nije imao “nikakvu lepotu koju bi iko poželeo” (Isaija 53:2). On nije imao akademske diplome (Jovan 7:15). Njegova porodica je bila siromašna (Levitski zakonik 12:7-8, Luka 2:24), a on je došao iz nepoznatog grada u jednom zabačenom regionu (Jovan 7:52). Čak je uspeo i u tome da bude brutalno ubijen – ubijen, tako da bi svi poput nas mogli živeti večno.
Isus je učinio sve naopačke, ne bi li svi čuli pravo jevanđelje: verujte u Njega i bićete spaseni (Dela 16:31). Ne moramo da budemo zgodni, uspešni, ili pametani. Mi samo treba da verujemo u Njega (Jn. 11:26). Potrebno je samo da se pokajemo za svoje grehe – da se oslobodimo tog užasnog, teškog tereta – i primimo dar koji ne košta ništa (Rimljanima 6:23), a vredi nemerljivo.
Ne dozvoli lažnom jevanđelju sveta da te očara svojim praznim obećanjima. Predaj svoj teret Isusu, jer on se istinski brine za tebe (1 Petrova 5:6-7). Tu ćeš naći odmor za svoju dušu u potpunosti oproštaja svih svojih grehova i na nebu večnog odobrenje našeg nebeskog Oca. To je jedino odobrenje koje nam je svima zaista potrebno, a On ga velikodušno daje svima koji dođu njemu, kroz Isusa.
Comments powered by CComment