SAVREMENO DRUŠTVO I KRIZA IDENTITETA
„Verom je Avraam kada je pozvan da ode na mesto koje će kasnije primiti u nasledstvo, poslušao i otišao, iako nije znao kuda ide… jer je iščekivao Grad sa čvrstim temeljima, čiji je graditelj Bog.“
Poslanica Jevrejima 11:8,10
Ako pogledamo prostore na kojima živimo, videćemo da se u poslednjih nekoliko dekada dogodila drastična promena sistema vrednosti društva u kome živimo. Za vreme komunističke Jugoslavije, vrednosti su bile: kolektivna svojina, bratstvo – jedinstvo, jednakost, pravda. Zemlja je bila ekonomski razvijena, i pritom veoma ugledna i uticajna u svetu, a standard građana dobar. Nakon devedesetih, rata i raspada Jugoslavije, značajno su se promenile i vrednosti društva u kome živimo: pojavljuje se kapital, lična svojina, nacionalizam zamenjuje bratstvo i jedinstvo, pojavljuju se ogromne socijalne razlike u društvu. Novac postaje osnovna vrednost, umesto intelektualnih i moralnih vrednosti koje je isticao komunizam. Takođe, događa se izolacija Srbije i osuda međunarodne zajednice zemlje, što je u velikoj suprotnosti sa respektom celog sveta koji je Jugoslavija imala. Sociolozi i psiholozi se slažu, da u slučaju Srbije možemo govoriti o krizi identiteta na nacionalnom nivou, upravo zbog svih ovih razloga. Svako ko je rođen na ovim prostorima, ne može biti imun na ove događaje i oni veoma utiču na njega.
Takođe, da bi smo razumeli usled čega dolazi do krize identiteta, treba da imamo razumevanje o tome u kakvom društvu živimo gledajući globalno i civilizacijski. Zašto? Zato što je neminovan uticaj društva na identitet svakog ljudskog bića. Pogledajmo nekoliko karakteristika savremenog društva i civilizacije.
Za savremeno društvo možemo reći da je postmodernističko, što između ostalog znači da svako može da kreira sopstvena pravila života i pogled na svet. Naučnici ateisti tvrde da je svet nastao slučajno, a kreacionisti da ga je stvorio Bog. Za neke je brak zajednica dva ljudska bića, a za neke zajednica u kojoj žive muškarac i žena. Za neke fundamentalne religije opravdano je ubiti drugu osobu, za neke religije ljudski život je najveća vrednost, a za neke praktično i ne postojimo, već je sve privid. Ne postoji dakle univerzalan princip, već svako stvara svoje sisteme vrednosti po kojima živi. S obzirom na to da smo kao ljudska bića u konstantnoj interakciji sa okolinom, medijima i takođe u komunikaciji sa drugima, sve ovo utiče na nas i u kontekstu identiteta.
Sledeća bitna karakteristika društva je da je ono materijalističko, što znači da se svet posmatra uglavnom kroz materijalno, vidljivo, a ređe kroz prizmu duhovnog, po onome što se ne vidi. Posebno je to slučaj u zapadnoj civilizaciji čije smo i mi deo kao društvo.
Konačno, savremeno društvo je potrošačko. Svetski sistem je kreiran tako da se uglavnom sve svodi na stvaranje i trošenje novca, i on određuje vrednosti života. Zapravo, novac je najveća vrednost savremenog društva, a ne ljudsko biće, koje je njegov osnovni i najvažniji činilac. Sve češće ćemo danas naići na primere da je interes neke korporacije i njenog profita nadređen ljudima koji rade u toj korporaciji i šire. Takođe, materijalističko – potrošački sistem društva diktira vrednosti. Danas se za uspešnu osobu smatra neko ko ima veliko bogatstvo i moć. Postoje primeri u našoj zemlji gde pisci koji dobijaju najprestižnije nagrade za svoja dela, žive na ivici egzistencije. Nisu cenjeni u društvu koje, na žalost, više ceni novac. Deca se dele prema garderobi i skupim telefonima i to im kreira sistem vrednosti, a ne uspeh u školi ili na nekom takmičenju. Ne cene se vrednosti kao što su poštenje ili iskrenost, već količina stečenog bogatstva, imovina i slično. Epilog svega je da savremeno društvo, takvo kakvo jeste, stvara idealan temelj za događaj krize identiteta, zato što je nedefinisano, zbrkano, nema temelj na večnim, već prolaznim vrednostima kao što su novac, bogatstvo, trendovi.
Na koji način pristupiti rešavanju pitanja krize identiteta? Pre svega bitno je da definišemo identitet. Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno u periodu adolescencije, kada mlada osoba počinje da postavlja ključna egzistencijalna pitanja: „ko sam ja“, „čemu težim“, „koja je svrha mog života“, „šta verujem“ i slično. Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline poput roditelja, starijih rođaka, ali takođe i sistem socijalnih i društvenih vrednosti u društvu gde osoba živi. Suštinski, identitet daje odgovor na pitanja: ko smo mi, koje su naše vrednosti, šta verujemo i koja je svrha našeg života. On treba da ima kontinuitet u našem životu, u njegovim raznim fazama i okolnostima. Ukoliko dolazi do prekida kontinuiteta ovih naših uverenja, možemo govoriti o krizi identiteta.
Znaci krize identiteta su anksioznost, zbunjenost, dezorijentisanost, nesigurnost, potištenost, osećaj neprihvaćenosti, odbačenja, neadekvatnosti. Osoba gubi entuzijazam za život, zapada u beznađe i pita se o smislu svega u svom životu. Često će neko da bi pobegao od takvih uznemiravajućih osećaja i razmišljanja pribeći strategijama kao što su identifikacija sa drugima, oslanjanje na autoritete, institucije od autoriteta i slično. Problem nastaje kada osoba koja doživljava krizu identiteta, pokušava da se oslanja na autoritete ili insititucije od autoriteta u društvu (porodica, država, crkva, i sl.) ali nalazi da to nije stabilan izvor sigurnosti, već je i taj autoritet u krizi. Podsećam da smo rekli da je celo društvo, uključujući i autoritete i institucije autoriteta svuda pa i na ovim prostorima u svojevrsnoj krizi identiteta. Dakle, mogli bi da zaključimo da je osobi koja doživljava krizu identiteta, potreban nepromenjliv i trajan sistem vrednosti na kome će moći redefinisati i graditi sopstveni identitet.
Sveto Pismo je pisano od strane 40 različitih osoba, u različitim epohama civilizacije. Ono je skladno, ima svoj kontinuitet i tematski su konstantno pred čitaoca iznešeni univerzalni principi i vrednosti života. Kroz ovo Bogom-nadahnuto delo, između ostalog, komunicira nam se da smo kao ljudska bića voljeni i vredni (Evanđelje po Jovanu 3:16). Takođe, ono tvrdi da postoji svrha za svakog pojedinca, te da nismo slučajno došli na svet (Poslanica Efežanima 1:10). Konačno, ono pred nas donosi jedan trajan i nepromenljiv sistem životnih vrednosti i poziva nas da živimo u njemu. Dakle, mogli bi smo reći da Sveto Pismo, pred nas postavlja izazov života u kontra-kulturi, kako ju je nazvao pisac Džon Stot, koja je u suprotnosti sa vrednosnim sistemom društva i civilizacije, a koji ima tendenciju stvaranja krize identiteta upravo zbog svoje okrenutosti od čoveka (a ne ka njemu), nestabilnosti, i korumpiranosti.
Zaključićemo sa izjavom apostola Pavla koja nam otvara mogućnost rešenja problema krize identiteta: „I nemojte više da se saobražavate ovom svetu (društvu), nego se preobražavajte (biblijskim) obnavljanjem svoga uma“. (Poslanica Rimljanima 12:2, zagrade dodao autor). Suštinski, apostol poziva na promenu načina razmišljanja i životnih vrednosti u skladu sa vrednostima i naukom Svetog Pisma. Idući ovim putem, stvaramo prostor za reformisanu sliku o sebi i svetu, gradeći u sebi nov i nepromenjljiv sistem vrednosti. Za svakoga to može biti izazovan, ali siguran pravac kojim se izlazi iz krize identiteta, a koga iniciraju društveni trendovi. Izazov je pred nama, i na nama. Ostati u zbrci melting pota savremenog društva, kome nedostaje i definisanost i ljudskom biću primereni sistem vrednosti, ili živeti u svojevrsnoj kontra-kulturi sa jasno definisanim vrednostima i učenjima Svetog Pisma, koje donose temelj za građene identiteta dostojnog ljudskog bića.
Comments powered by CComment