Uzroci zavisnosti o psihoaktivnim supstancama i porodična prevencija
Ljubav je strpljiva, ljubav je dobra…sve štiti, veruje, svemu se nada, sve trpi.
1. poslanica Korinćanima 13. glava
Autor teksta je bivši heroinski zavisnik, koji je nakon 16 godina heroinske zavisnosti uspeo da se rehabilituje u hrišćanskoj terapetuskoj komuni, kroz veru u Boga. Tokom 12 godina prakse u centru za rehabilitaciju, kao teolog i direktor programa rehabilitacije za žene, pomogao je da se više stotina osoba uspešno rehabilituje i reintegriše u društvo. Trenutno radi kao pastor u crkvi, i čest je gost na tribinama o lečenju zavisnosti. Oženjen je i otac je dvoje dece.
Za bolesti zavisnosti o drogama (psihoaktivnim supstancama – PAS) možemo reći da su poprimile epidemiološke razmere na ovim prostorima. Statistike iznose poražavajuće činjenice o tome koliko je droga danas rasprostranjena među mladima i koliko je zavisnika u Srbiji. Procenjuje se da u našoj zemlji ima i do 170.000 intravenskih zavisnika, premda tu cifru nije lako utvrditi jer se ne prijavljuju svi u ustanove za lečenje. Takođe, ova brojka ne obuhvata korisnike takozvanih stimulansa iz kategorije metamfetaminskih droga kao i uživaoce marihuane, kojih je mnogo više nego heroinskih intravenskih zavisnika. Istraživanja su pokazala da populaciju u kontaktu sa drogama uglavnom čine mlade osobe uzrasta 14 – 25 godina (70 – 80 % mladih tog uzrasta je bilo u kontaktu sa drogom; 60% srednjoškolaca je trenutno u kontaktu sa drogom, direktno ili indirektno).
Bolestima zavisnosti su zahvaćene sve socijalne i demografske grupe. Pre 10 godina, drogom su bili zahvaćeni viši slojevi društva, a u poslednje vreme i srednji i niži, i to zbog činjenice da je niskim cenama postala dostupnija. Naime, „u modi“ su droge iz kategorije stimulansa, metamfetaminskog porekla, koje se mogu praviti i u domaćim laboratorijama, zbog čega imaju nisku cenu. Radi se o takozvanim spidovima i ekstaziju, gde jedna tableta može da se nabavi već za par stotina dinara. Ove vrste droga, uz marihuanu – takođe proizvedenu u kućnim uslovima, mladi konzumiraju najčešće, dok je heroin koji je držao primat tokom devedestetih i kasnije, nešto manje prisutan među zavisnicima nego pre.
Sve ove vrste droga su štetne i opasne – stvaraju različite oblike zavisnosti i na razne načine oštećuju organizam. Pomenuti stimulansi iz grupe metamfetamina, kao i marihuana, stvaraju jaku psihološku zavisnost, oštećuju centralni nervni sistem i mogu biti uzročnici kardiovaskularnih bolesti. Heroin i drugi opijati, uključujući i substitute poput metadona, stvaraju visok stepen fizičke zavisnosti i oštećuju jetru, a posebno kod intravenskih zavisnika. Veoma je opasna zabluda da postoje lake i teške droge, obzirom na činjenicu da je više od 90% teških heroinskih zavisnika koji su potražili pomoć u nekim od centara za rehabilitaciju, počelo eksperimentisanje upravo sa takozvanim „lakim“ drogama poput marihuane.
U suštini, najopasnija droga za mladu osobu je ona sa kojom počne svoje eksperimentisanje. Zašto? Zato što jednom kada osoba proba psihoaktivnu supstancu i vidi da njome može da promeni svoje stanje, onda je njen mozak registrovao način na koji može to da učini, a to upravo droga. Poznato je da mladi često menjaju raspoloženja i skloni su emotivnim „rolerkosterima“, kao i željom da eksperimentišu, pa je utoliko eksperimentisanje sa drogom opasnije po njih. Dakle, može se reći, da se već tokom prvog uzimanja neke psihoaktivne supstance, stvara psihološki potencijal za dalji razvoj bolesti zavisnosti. Naravno, ostali faktori su sam karakter ličnosti, porodično i socijalno okruženje i slično.
Zašto se počinje sa eksperimentisanjem sa drogama? Na ovo pitanje statistike su pokazale sledeće: kornici droga nisu bili obavešteni o štetnosti (13-25%), učinili su to po nagovoru drugih (7-19%), verovali su da mogu da se kontrolišu (3-15%), želeli su da budu posebni (7-10%), zbog mode (3-10%).
Takođe, praksa rehabilitacije zavisnicika u rehabilitacionim centrima – terapeutskim komunama, pokazala je da uzorke pored gore navedenih, treba tražiti i u porodičnim odnosima. Naime, dosta često su zavisnici na rehabilitaciji izneli pored navedenih i ove razloge za početak i kasnije nastavak konzumiranja droga: loša slika o sebi, nedostatak ljubavi i prihvatanja u roditeljskom domu, osećaj neadekvatnosti zbog neispunjenih očekivanja roditelja, favorizovanje drugog člana porodice. Mogli bi smo na ovom mestu izneti zaključak da je jedan od mogućih razloga za ulazak u svet droge nezadovoljenje osnovnih životnih potreba kod mladih, a koje je ustanovio psiholog Maslov.
Svaka osoba, a posebno mladi, imaju potrebu da su voljeni, potvrđeni, prihvaćeni, poštovani i sigurni u svom okruženju. Ako su ove potrebe zadovoljene osoba doživljava sebe kao celovitu i ostvarenu. Ukoliko mladi ove potrebe ne zadovolje u svojoj porodici, potražiće alternativna rešenja. Na žalost, često će to alternatvno ponuđeno rešenje biti pripadnost nekoj od grupa mladih, koja teži određenom muzičkom trendu ili navijačkoj grupi, a koja pored ostalog konzumira drogu. U želji da budu prihvaćeni i potvrđeni, oni će početi da rade ono što grupa već radi, a to je skoro po pravilu uzimanje neke od psihoaktivnih supstanci. Obzirom da nisu dovoljno edukovani o štetnim posledicama konzumiranja droga, mladi ulaze u svet droge, posmatrajući samo ono trenutno zadovoljstvo konzumiranja i osećaj pripadnosti i prihvatanja u grupi. Dok se osveste i shvate u čemu su se našli čestu bude za neke i prekasno, potrebna im je stručna pomoć, a najčešće dugotrajna rehabilitacija i potom i resocijalizacija.
Dakle, prevenciju zavisnosti pre svega treba vršiti u roditeljskom domu. Pored škole i drugih društvenih institucija, roditeljski dom treba da bude mesto na kome će deca najpre čuti o štetnosti droga i posledicama koje mogu trajno da utiču na život pojedinca. Takođe, roditeljski dom je mesto gde će deca i mladi zadovoljiti svoje osnovne potrebe za ljubavlju i prihvatanjam, osećajem pripadnosti, poštovanjem, a što će ih dovesti do percepcije sebe kao osobe koja je celovita i ostvarena. Stoga, svaki roditelj treba da u svom rasporedu vremena, planira vreme za usmerenu pažnju prema svom detetu. Takođe, roditelj treba da podržava dete u njegovim uspesima, ali i da bude uz njega u eventualnim neuspesima u školi i van školskim aktivnostima. Veoma je važno da se dete u roditeljskom domu oseća bezuslovno voljeno, a ne da ljubav roditelja bude uslovljena kao nagrada za uspeh u školi ili dobro ponašanje. Česta je greška i da roditelji pogrešno percepiraju ljubav, pa vreme koje ne provode sa svojom decom, a što je komunikacija ljubavi, nadomeštaju poklonima i novcem. Pokazalo se da je deci uvek važnija ljubav kroz posvećeno vreme i otvorenu komunikaciju nego neki poklon ili novac. Ukoliko roditelji ne učine ovo za svoju decu, veoma je moguće da će deca potražiti prihvaćenost i osećaj pripadnosti u nekoj od navedenih socijalnih grupa, i možda započeti eksperimentisanje sa drogom, što može da preraste i u bolest zavisnosti.
Zato, roditelji, volite uvek svoju decu na aktivan i otvoren način. Provodite vreme sa njima i ulažite u njih. Oni su vaše najdragocenije blago.
Comments powered by CComment