Da li je nauka sahranila Boga?
U četvrtak, 31-og oktobra, u svečanoj sali Građevinskog fakulteta, studenti Beogradskog univerziteta imali su priliku da prisustvuju predavanju profesora Džona Lenoksa na temu Da li je nauka sahranila Boga? Predavanje je održano u okviru projekta Škole poslovnih veština, u saradnji sa Evanđeoskim udruženjem studenata (EUS).
Džon Lenoks je britanski matematičar i filozof nauke. Predaje na Oksfordskom univerzitetu i vodeća je figura u diskusijama o vezi između nauke i religije. Poznate su njegove debate sa Ričardom Dokinsom, Kristoferom Hičensom, Lorensom Krausom.
Iako moderna nauka želi da izbegne metafiziku, prof. Lenoks smatra da se nauka sve češće koristi ne bi li se potkrepile određene metafizičke spekulacije.
– U Evropi danas vlada uverenje da postoji sukob sa naukom sa jedne strane i verom u Boga sa druge. Mnogi ljudi danas veruju da moraju da biraju između nauke i Boga. Razlog koji se navodi je taj da je, putem naučnih istraživanja, moguće shvatiti ateistički pogled na svet.
On je objasnio zbog čega smatra da je insistiranje na tom sukobu zapravo pogrešno.
– Ove godine je Piter Higs nagrađen Nobelovom nagradom za fiziku, jer je otkrio Higsov bozon. On je ateista. Pre nekoliko godina istu nagradu dobio je Vilijam Filips. On je hrišćanin. To pokazuje da nauka i vera u Boga ne mogu biti u konfliktu. Piter Higs i Vilijem Filips se ne razlikuju u svojoj nauci. Oni veruju u istu fiziku. Mesto razilaženja je njihov pogled na svet. Moja poenta je da postoji konflikt – ali on nije između nauke i religije, već između dva pogleda na svet – materijalizma i naturalizma, koji su ateistički, i teističkog pogleda na svet sa druge strane. Taj sukob je izuzetno star. Svako ima svoj pogled na svet, pa tako i naučnici koji se pitaju kako se njihova nauka uklapa u širu sliku.
Pričajući o svojoj porodičnoj pozadini, Lenoks je rekao kako je odrastao u religijski podeljenoj Severnoj Irskoj, i da potiče iz hrišćanske porodice. Tu je, kako je rekao, naučen da vera i Bog nemaju ništa sa sukobima i netolerancijom, kao i da treba da razmišlja, a ne da prihvati ono što mu je dogmatski servirano. Interesuje ga u šta ljudi veruju i zašto, zanima ga istina i zato često učestvuje u diskusijama sa osobama stava suprotnog od njegovog.
Osvrćući se na trenutan stav zvanične nauke, ali i na njeno poreklo, rekao je:
– Savremena situacija je takva da se veruje da je nauka sahranila Boga, samo to ljudi još uvek nisu shvatili. To mi je čudno, jer ako pogledamo istoriju – odakle potiče moderna nauka? Iz monoteističke kulture. Da li postoji veza između teizma i naučnog metoda? Mnoge moje kolege će reći – da. Galileo, Kepler, Njutn, Klerk Maksvel, Babit – svi su bili vernici. Zar nije čudno da smo sad prinuđeni da biramo između nauke i Boga, kad je vera u Boga bila prvobitni pokretač. Hoking kaže – nauka ILI Bog, Njutn kaže – nauka I Bog, a dele istu katedru u Kembridžu. Svi imamo pogled na svet, svi imamo stav prema konačnim pitanjima – šta je stvarnost, kako da saznam bilo šta, šta je priroda istine, šta nam daje značenje, šta se dešava sa univerzumom, šta se dešava sa ljudskim životom…? Pomislili biste da postoji mnogo odgovora na ta pitanja. Ali, zapravo, postoji veoma ograničena grupa mogućnosti. Od antičkih doba do danas imamo materijaliste i one koji su verovali da pored materijalnog sveta postoji i nešto više, nešto transcedentno. Pored ove dve porodice verovanja, od kojih u svakoj postoje varijacije, postoji i treća koja je panteistička i kaže da Bog postoji, ali on je u prirodi i nije ličan. Njima možemo dodati skepticizam, postmodernistički relativizam i ove porodice verovanja o svetu obuhvataju većinu ljudskih ideja
Pominjući Frojda i njegov stav da je „religija zapravo iluzija“, Lenoks je citirao Manfreda Litza, nemačkog psihijatra: „Ako nema Boga, Frojd vam daje brilijantan argument zašto je religija ilizija. Ako ima Boga, Frojd vam daje podjednako dobar argument zašto je ateizam iluzija, projekcija želje da se nikada ne suočimo sa Bogom. Što se tiče pitanja ima li Boga ili ne, Frojd vam nikako ne može pomoći.“
– Ričard Dokins je u jednom intervjuu upitan šta misli o religiji. Odgovorio je:“Religija je bajka za ljude koji se boje mraka.“ London Times me je pitao da dam odgovor iste dužine. „Ah, to je lako“, rekao sam im „Ateizam je bajka za ljude koji se boje svetla.“
Lenoks vidi nerazumevanje Božje prirode kao jedan od glavnih razloga zbog koga ljudi misle da su prinuđeni da biraju između Boga i nauke.
– Mnoge moje kolege smatraju da je moj Bog – Bog propusta. Stari Grci su mislili da munje i gromovi predstavljaju bes bogova. Ali, atmosferska fizika nam kaže da to nema nikakve veze jedno sa drugim. I tu je jedan propust otklonjen! Mnogi ljudi razmišljaju na takav način – ne mogu to da objasnim naučno, dakle Bog je to uradio! Uvedemo malo nauke i Bog nestaje. Logika je prosta – ako odlučite da Boga definišete kao Boga propusta, onda morate da birate između Boga i nauke. I odatle potiče polovina problema; Bog u koga oni ne veruju je Bog u koga ni ja ne verujem. Ja verujem u Boga koji je stvorio i ono što razumemo i ono što još uvek ne razumemo. On ne nestaje napredovanjem nauke. Što više znate o nečemu, više mu se divite. Što su više Njutn i Kepler otkrivali o univerzumu, više su se divili genijalnosti Boga koji ga je napravio takvim.
Kao još jedan od problema savremene nauke, profesor navodi samu priodu naučnog objašnjenja, koje je na kraju samo to – objašnjenje, ali ne otkriva istinu koja stoji iza utvrđenih zakonitosti.
– Kao student, mislio sam da mi zakon o gravitaciji objašnjava šta je gravitacija. Ali ne objašnjava. Niko ne zna šta je gravitacija. Zakon omogućava mnoge proračune, omogućio je sletanje čoveka na mesec, ali i dalje ne znamo šta je gravitacija ili energija. Drugo, nauka nije jedini put ka istini. Postoji istorija, arhitektura, umetnost, filozofija, jezici i sve ostalo. Postoji više vrsta objašnjenja. Nećete naći Henrija Forda u motoru. Ali motor možete definisati i putem zakona mehanike, ali i pominjanjem Henrija Forda. I ta objašnjenja se ne sukobe, ona se dopunjavaju. Postojanje zakonitosti koja objašnjava nešto, samo po sebi nije dokaz o nepostojanju onoga koji je osmislio taj mehanizam ili zakon.
Pitanje koje se Džonu Lenoksu često postavlja jeste – ako je Bog stvorio svet, ko je stvorio Boga? Ko je stvorio tog ko je stvorio Boga?! I tako unedogled.
– To pitanje sadrži pretpostavku da je Stvoritelj stvoren. Filozofi ovo nazivaju kompleksnim pitanjem, jer zatvara opcije, a ljudi to ne primećuju. Ne verujem u stvorenog svoritelja, stvoreni bogovi su idoli. Isto pitanje sam postavio Dokinsu – ko je stvorio njegovog stvoritelja? Već 7 godina čekam odgovor. To pitanje negde mora da stane. Kod mojih prijatelja ateista, pitanje staje kod univerzuma. Kod mene staje kod Boga. Dakle, nije dilema da li postoji konačna stvarnost, nego koja stvarnost je konačna.
Prof Lenoks je zaključio predavanje osvrćući se na paradokse unutar same nauke.
– Postoji pitanje dodatno Dokingovom Ko je stvorio stvoritelja? Ako postuliramo Boga kao stvoritelja, to je apsurd, jer je, po definiciji, Bog složeniji nego ono što objašnjava. Tako da to uopšte nije objašnjenje. Opet imamo pitanje prirode objašnjenja – da li u objašnjenju, čak i u nauci, jednostavno prethodi složenom? Često je tako.
Slova dobijaju semiotičku dimenziju kada se kombinuju. Pripisujemo im značenja. Čim vidimo reč, uključuje se inteligencija na nekom nivou. DNK kod je najduža reč koju smo otkrili. Duga je 3 i po milijardi slova. Moji prijatelji biolozi tvrde da su tu u igri samo dve stvari – šansa i zakoni prirode. Kako to – vidite reč od 5 slova i odmah zaključujete o inteligenciji, zašto to ne radite i kada vidite najdužu reč koju smo otkrili? Poreklo života je misterija i danas kao što je bilo 1953. kada su mislili da su rešili problem. Godinama su nam Dokins i drugi govorili da se Darvinova teorija evolucije objašnjava poreklo života, što je logički neosnovano, i što Dokins danas priznaje. Odakle počinju mutacije? Šta je sa poreklom DNK koda? Rad Nojmana i Vinera nam govori da mašine mogu da procesiraju informacije, ali ne mogu da ih proizvode. Zato mi se čini da ne izvodimo zaključke iz propusta, već nam sama nauka ukazuje na neophodnost inteligentnog ulaganja. U pristupu koji dominira Akademijom nauka, ateističkom, sve počinje česticama ili masenom energijom ili kvantnim vakuumom i um, život, svest su nastali odatle, kao i ideja o Bogu, jer samog Boga nema. Drugi pristup je dijametralno suprotan – na početku je bila Reč, i Reč beše u Boga i Bog beše Reč, sve stvari su postale kroz njega. Logos, Um, Bog je prvi, a sve ostalo je nastalo posle. Meni, ne samo kao hrišćaninu, nego prvenstveno kao naučniku, objašnjenje sa Rečju na početku ima mnogo više smisla.
Comments powered by CComment