BIBLIJSKE SITNICE (3)

Gajevi, visine i ostale gluposti

Nedavno sam čitao Drugu knjigu Carevima 23, i kao i obično susreo se sa mnogim nejasnoćama kada se radi o Daničićevom prevodu:

stih 4 – Valu i gaju i svoj vojsci nebeskoj;

stih 5 – kade po visinama

stih 6 – i iznese gaj iz doma Gospodnjeg

stih 7 – tkahu zastirače za gaj…

stih 8 – oskrvni visine… pokvari visine na vratima

stih 10 – ukloni konje … a kola sunčana sažeže ognjem

Šta su to gajevi, visine, nebeska vojska, kola sunčana, da li ste se zapitali nekada? Vođenje sinova i kćeri Molohu kroz oganj? Josija izlomi likove i iseče gajove… i sve tako dalje, u velikoj verskoj i duhovnoj reformi koju je doneo svom narodu, jer su mu doneli Knjigu zakona koja je do tada bila negde zagubljena.

Sve te stvari koje je uništio Josija, polomio, popalio, a sveštenike pobio i čak im i kosti spalio, gajeve, oltare, visine, sunčanu dvokolicu itd., sve to bili su simboli idolopoklonstva koje je judejski narod sebi zidao, gradio, postavljao ne znajući Božiji zakon i njegovu prvu zapovest.

Visine su najverovatnije manje, od drveća rašćišćene zaravni na brdskim visovima ili manjim uzvisinama, gde su se odigravale kultne aktivnosti, oblik idolopoklonjenja nekome ili nečemu.

Gajevi, odnosno, vrtovi su skupine posebno odabranih drveta, zasađenih ili sasečenih balvana postavljenih u zemlju, tako da predstavljaju manji vrt, gaj – u čast Ašere, koja je zajedno sa Astartom i Anatom bila jedna od tri najviše boginje Kanaana. Ašera se smatra za boginju majku a simbol drveta je bio zapravo simbol plodnosti i u nekim spisima se poistovećuje sa Evom iz Svetog pisma. Odlazak u javnu kuću koja se nalazila u blizini Solomunovog hrama, zapravo je bio ritualni, religijski čin, u kome se proslavljala Ašera, boginja plodnosti. Stih 7 govori da su ove žene tkale zastirače da okite takve gajeve, odnosno vrtove.

Visine na vratima su zapravo ti Ašerini stubovi od sečenih balvana pa podignutih kod gradskih vrata, kao i na mnogim važnijim mestima po mnogim gradovima, gde god su se proslavljali idoli.

Oltar Molohu je bio zapravo oganj u koji su idolopoklonici bacali svoju decu kako bi ga umilostivili. Nema tih stvari koje ljudsko biće ne bi učinilo kada ne poznaje pravog Boga.

Konji i dvokolice koji su se nalazili u blizini hrama predstavljaju verovatno asirski uticaj, verovanje da se tako samo sunce dovozilo na važne proslave i festivale jer je sunce bilo simbol jednog od većih asirskih bogova Šamaša. Drugi autori smatraju da su konji i dvokolice za sunce zapravo lokalni judejski paganski običaj, jer ima više slučajeva da se sunce i dvokolice pojavljuju zajedno u Starom zavetu. U nedostatku proslavljanja jedinog, pravog Boga, Judeji se okreću zlatnim dvokolicama.

Josija se oslobodio i raznih vračara, proroka, tumača duhova i spiritista, kućnih idola i ostalih gadosti koje su se raširile po kraljevstvu gde nisu priznavali ni poznavali pravoga Boga.

Evo tek ponekog detalja, malo da razjasnimo i olakšamo dalje čitanje Svetog pisma.