Sličnosti nema nikakve…
Ljutio se na Tirce i Sidonce; no ovi su jednodušno došli k njemu, pridobiše Vlasta za sebe, carevog posteljnika, i tražiše mir, jer se njihova zemlja hranila od careve. U određeni dan obuče se Irod u carsku odeždu, sede na presto i govorio im je. A narod je vikao: Božiji glas, a ne čovečiji! Ali, odmah ga je anđeo Gospodnji udario, zato što nije dao slavu Bogu; te je umro, izjeden od crva. Dela 12,20-23
Da li ste čitali nekada Dela apostolska 12,20-23, izveštaj o smrti Iroda Agripe Prvog, i pitali se šta se tu dogodilo? Do nedavno sam mislio da je narodu bilo dosta laži i pretvaranja njihovog cara, pa da su vikali: nećemo tvoj glas, već Božiji da čujemo! Znamo te da si lažov…
Ali, nije bilo tako. I Sveto pismo i Josif Flavije izveštavaju drugačije. Odgojen u Rimu, prijatelj cezara Klaudija, voleo je da troši državne drahme i da učestvuje u narodnim svečanostima. Iako malecni kralj, jer ni teritorija Judeje i Galileje nije bila velika, Irod Agripa je odlučio da progoni hrišćane, i u Jerusalimu je uhvatio i pogubio Jakova, Jovanovog brata, a posle je uhvatio i apostola Petra, jer je i njega je nameravao da ubije – budući da su se Judeji tome mnogo radovali. U slepoći svoje mržnje, ljuti i besni na hrišćane, zadovoljstvo su pronalazili u tome što su hrišćane progonili, a neke i ubijali. Scena Jakovljeve smrti, jer je presuda izvršena mačem, bila je upečatljiva i zabavna. A Irod, u želji da podiđe narodu kao pravi populista, planirao je da javno smakne i Petra odmah posle Pashe, jer nije red da se krv proliva na tako veliki praznik, a i narod je bio zauzet drugim stvarima.
Onda je Isus čudesno oslobodio Petra iz okova, i to tako da je Irod u istrazi zaključio da je u pitanju bila zavera, i dao je da se stražari pogube.
Pošto mu, eto, nije pošlo za rukom da stekne još slave u Jerusalimu, Irod se povukao u Kesariju i tamo stolovao neko vreme. Sveto pismo kaže da su mu tada došli delegati iz Tira i Sidona, oblasti koje nisu bile pod njegovom vlašću da ga umilostive, jer su tamo ljudi uvozili hranu iz Judeje, a bila je neka velika svađa. Irod je Tiru i Sidonu uveo ekonomske sankcije, pa su oni, nekako, preko Vlasta, posteljnika carevog, izmolili (platili) da ih car čuje. Uvek je dobro imati uz sebe nekoliko vernih slugu koji će, za mali poklon, pomoći neku poštenu stvar.
Sveto pismo kaže da je Irod hteo i to da iskoristi na svoju slavu, pa je obukao odeždu od srebrnih niti, koja se sva presijavala na suncu, tako da je izgledalo da od Iroda isijava svetlost. Onda je držao govor pred narodom, na nekim hleba-i-igara svečanostima za cezara, a njegovi, sva je prilika, plaćeni sledbenici su povikali: ovo je glas Boga, a ne čoveka! Flavije beleži da su vikali: Budi nam milostiv, jer iako te ovde slavimo tek kao čoveka, mi priznajemo da si iznad ove smrtne prirode! Znači nije narodu dosadilo da ih Irod laže, u svojoj svetlećoj odeždi, već sam pogrešno razumeo ovaj stari srpski prevod.
Irodu je to vikanje očigledno bilo milo, jer je trebalo da ih zaustavi i da im kaže da to nije bilo glas boga, da je on samo čovek. Ali, nije to učinio.
Flavije izveštava da je onda Irod pao na zemlju previjajući se od bolova, i da se nekoliko dana kasnije oprostio sa ovim svetom.
U Psalmu 2,12 čitamo da je bolje kraljevima i vladarima zemaljskim da poštuju Isusa Hrista, ili će nestati. Znamo da Isus ima suverenu vlast, i da je on nad svim vladarima, kaže Otkrivenje 1,5-6. Irod Agripa Prvi je davno zaboravljen, a Božija reč se i dalje širi.
Comments powered by CComment