TOKSIČNE LIČNOSTI

Svako od nas je imao priliku da se susretne sa toksičnom osobom. Moguće da smo i sami toksični, a da toga nismo svesni…

Svako od nas je imao priliku da se susretne sa toksičnom osobom. Moguće da smo i sami toksični, a da toga nismo svesni.  Hrišćani su skloni da žive u zabludi da oni nisu i ne mogu biti takvi. Samo to verovanje nam ukazuje na toksičnost – ono je tipično za narcisoidne i „savršene“ osobe. Zdrav i mudar čovek je svestan svojih ljudskih slaboti. Samim tim se svakodnevno preispituje, istražuje šta je Bogu ugodno, na šta ga  Božja reč poziva (Efescima 5:10)

Istina je da, kao u svim drugim zajednicima, tako i u hrišćanskoj, postoje toksične ličnosti koje iz sebe ispuštaju vrlo moćan otrov koji ugrožava zajednicu. To ne znači da smo pozvani da osuđujemo te ličnosti. Taj fenomen treba da upoznamo da bismo ga razumeli, suočili se sa njim, a i od njega se zaštitili.

Koje  ličnosti su toksične?

Toksične su one ličnosti koje na život i ljude gledaju isključivo negativno, čak prezrivo. Perfekcionisti su. Njihov perfekcionizam ima za cilj da drugima pokaže kako su loši. Svakog i sve kritikuju, ciljano svima i svemu traže grešku, propust, nedostatak. Agresivno i rigidno ukazuju na tuđe greške. Zrače gorčinom. Čak i kada čine dobro delo, one ga začine svojim otrovom.

Takva, otrovna  ličnost uvek gleda na ono što nije, čega nema,  a ne gleda na ono što jeste, što je prisutno. Hronično nezadovoljstvo je prirodan deo njih. Toksična ličnost truje prvenstveno svoje biće – potom i okolinu.

Ova definicija vrlo jasno opisuje šta karakteriše toksične ličnosti. Toksičnost i zlo nisu isto. Zlo je kada neko čineći zlo delo povređuje druge. Toksične ličnosti samim svojim prisustvom truju druge. Zli ljudi nisu svojim prisustvom zli, oni  svesno ili nesvesno biraju da povređuju i čine zlo. Oni nisu sa svima i u svakoj situaciji takvi. Takođe, ni pesimistične ličnosti nisu toksične. Pesimisti vide svet crno, ali one ne truju druge.

Osnovne karakteristike toksične ličnosti su:

– Narcizam – vole samo sebe, veruju da su u svemu sjajne i savršene, da samo one vrede, pričaju o svojim velikim delima, traže divljenje…

– Hronično nezadovoljstvo – ono što imaju nikad nije dovoljno, uvek hoće nešto drugo, nikad ništa nije zadovoljavajuće

– Ekstremna kritičnost – sve i svakog kritikuju, niko nije dovoljno dobar

– Podrivanje – truju jedne protiv drugih, seju nezadovoljstva, negativizam

– Omalovažavanje drugih – rangiraju ljude, ponižavaju i odbacuju određene  kategorije ljudi

– Prenaglašena duhovnost –pričaju o tome koliko se mole, čitaju Bibliju i kako im Bog stalno progovara na razne načine – ističu svoju svetost

– Nedostatak spontanosti i smisla za humor – nemaju fleksibilnost i dovoljnu opuštenost da bi se smejale i uživale u druženju

– Smišljenost  – sve rade u svrsi nečega

– Samodovoljnost

Sve ove osobine ukazuju na to da su toksične ličnosti vrlo okrenute sebi, nemaju empatiju, a samim tim ne mogu ni iskreno da vole. One nemaju ljubavi za svet oko sebe, znaju da vole samo sebe i to samo na narcisoidan način. Čine za druge samo kada imaju interes, onda kada znaju da će svojim činjenjem dobiti nešto za uzvrat: hranu za svoj narcizam, slavu, novac, etiketu savršenstva, pohvalu, poštovanje, divljenje… Nikada ne čine nešto samo zato što žele da učine. Bezuslovno davanje i činjenje im nije privlačno.

U kontaktu sa toksičnom osobom osećamo se:

– Isceđeno – bez energije

– Prazno – sa osećajem da ništa niste ni dobili ni dali

– Krivima –  osećate niste dovoljno dobri, dovoljno sposobni…

– Neadekvatno – kao da to kakvi ste nije u skladu sa okolinom

– Nedovoljno pametni – vaše mišljenje i odluke su dovedene u pitanje

– Nedovoljno duhovni – postajete nesigurni u svoju posvećenost Bogu

– Zebnju – gubimo veru u budućnost, sve je dovedeno u pitanje

Kako dolazi do toga da neko postane toksična ličnost?

„Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzrastete kakav koren gorčine, i ne učinite pakost, i da time mnoge ne zarazite“.         Jevrejima 12:15

Uzroci za razvoj toksične ličnosti su mnogobrojni. Navešću neke:

– Stečeno od roditelja – toksični roditelji (najveći stepen) – njihova ljubav je uslovljena i usmerena na to šta dobijaju, a ne šta daju svojoj deci

– Preteška traumatska iskustva

– Prezaštićenost u ranom razvoju – mali bogovi

– Nemogućnost puštanja bolnih emocija– negovanje gorčine

– Nemogućnost učenja – primanja od okoline

Da li su toksične ličnosti svesne svoje toksičnosti?

Najčešće nisu. Ne zato što nije moguće biti svestan toga, nego zato što ne mogu sebe, svoje „savršenstvo“ i „svetost“ da dovedu u pitanje. Plaše se da, ako prihvate svoje nesavršenstvo, neće biti prihvaćeni i voljeni. Veruju da će biti kažnjeni i odbačeni. To verovanje su, uglavnom, poneli od svojih roditelja, koji su ih rigidno kažnjavali i odbacivali kada bi napravili grešku. Kao deca oni su bili uslovljeno voljeni. Nikada se ne zapitaju da li je to što vide i osećaju stvarno tako. Čak se vrlo ljute kada im ukažete na greške. Kada misle o svojoj nesavršenosti doživljavaju preplavljujući strah. Toksične ličnosti se ne preispituju, one se plaše preispitivanja. Iz tog razloga kod njih jako teško dolazi do promene ili oblikovanja ličnosti – da bi se čovek menjao, neophodno je da bude svestan sebe i svojih slabosti.

Kako možemo da znamo da li smo blagoslov ili otrov?

„Ispitajte sami sebe – da li ste u veri, proverite sami sebe. Ili ne poznajete sami

sebe – da je Hristos u vama? Inače niste osvedočeni”               2Korinćanima 13:5

Kada želimo da znamo kako izgledamo, mi se pogledamo u ogledalo. I kada vidimo svoj odraz , sviđalo nam se ili ne, mi znamo da smo to mi. Ne možemo tu sliku da friziramo, ogledalo nam neće pokazati lepšu sliku od one koja jeste. Ono će nam pokazati odraz nas samih. Naše je samo da otvorimo oči i vidimo istinu tog odraza. Isto tako, kada želimo da znamo da li smo blagoslov našim bližnjima, važno je da iskrenog i otvorenog srca pogledamo u one koji nas okružuju. Lako nam se može desiti, da zalutamo. Da je ono što mi smatramo ljubavlju – ustvari otrov.

Ogledamo se u drugima preispitujući se:

– kako nas ljudi doživljavaju

– kako mi doživljavamo njih

– šta u nama vide dok nas gledaju

– šta u nama vide dok nas gledaju

– da li ih dovoljno poštujemo

– da li im stalno tražimo mane i kritikujemo ih

– da li ih volimo na njima ugodan način

– da li smo spremni da čujemo povretnu informaciju

– da li zračimo pozitivnošću i ljudavlju

– da li trujemo svojim negativizmom i ogorčenošću

– da li prihvatamo ljude takve kakvi su

– da li smo zajedljivi

– da li smo im kamen spoticanja ili podrška

– da li smo podrivači grupisanja i sitnih ratovanja

– da li smo mirotvorci ili zagovarači nemira

– da li iz nas zrači ljubav i Božji mir

Neophodno je da stalno proveravamo svoj pogled na svet. To što mi mislimo da je ispravno i jedina istina ne mora da bude tako.  U svojoj praksi, kada želim da proverim nivo nečijeg narcizma i toksičnosti,  ja ga zamolim da mi nabroji pet svojih mana. Najčešće ti ljudi ne mogu da pronađu sebi ni jednu manu, ili pak recituju neke uobičajene ljudske mane, ne identifikujući se sa njima.

Opasnost od toksikacije?

Dovoljno da samo jedna toksična ličnost dovede do toksikacije cele grupe. Psihološka istraživanja su to dokazala mnogobrojnim eksperimentima iz oblasti socijalne psihologije. Važno je da postavimo jasnu granicu i da preispitujemo šta nam od koga dolazi. Stabilne, samouverene osobe koje često preispituju sebe neće se otrovati. One su otporne na orov koji toksične ličnosti ispuštaju. One su navikle da primaju opomenu od drugih, da se preispituju.

Preispitivanje sebe          

Onog trenutka kada počnemo da uživamo u ubeđenju o sopstvenoj svetosti, kada se razbacujemo hrišćanskim frazama i počnemo da veličamo svoju „skromnost“, mi smo već otrov, svakim otvaranjem svojih usta mi trujemo. Kada se preispitujemo, mi priznajemo svoje greške. To je uvek bolno i neprijatno. Kada se ogledamo u drugima, to takođe može biti bolno i neprijatno. Tada smo suočeni sa svojim slabostima, gresima i nesavršenstvima. Suočeni smo sa onim što smo drugima nažao učinili. Ali, to nam pomaže da korigujemo sebe u odnosu na Božju reč i u odnosu na one koji nas okružuju.

Kako možete da se sačuvate od toksičnosti?

            „Da možete ispitati šta je bolje“ Filipljanima 1:10

– budite svesni onog što oko sebe sejete

– izučavajte Božju reč – čitajte i ono što vam se nesviđa

– budite zadovoljni – zahvaljujte Bogu na onome što imate

– budite svesni svoje ljudskosti – slabosti

– oslobađajte sebe gorčine – pričajte sa nekim o tome

– svakodnevno se ogledajte u bližnjima

– slušajte i gledajte ljude oko sebe

– empatišite

– prihvatite druge onakve kakvi su

– svakodnevno se preispitujte

– pronađite polje rada u kome ćete se ispoljiti – ostvarite se

– ne pričajte o svojoj svetosti – pustite da ona zrači iz vas

– ne koristite crkvu za svoja lična ostvarenja nego za služenje

– činite dobra dela iskrenog srce

– ne govorite o svojim delima nego dozvolite da ona govore o vama

– služite – tad nećete imati vremena za sve ljudske gluposti

– tražite od Boga mudrosti

– bojte se Boga – strah Gospodnji je početak mudrosti

Važno je da se, kada prepoznamo da smo prestali da budemo blagoslov drugima, ozbiljno uhvatimo u koštac sa tim problemom. To jeste problem na kome trebamo da radimo. Priznajmo sebi da imamo problem, priznajmo i drugima i tražimo njihovu pomoć. To nije nešto što trebamo da skrivamo i čega trebamo da se stidimo. Skrivanje nam neće pomoći, naprotiv problem će postajati sve veći. Tražimo od svojih najbližih da nam pomognu. Ne možemo i ne moramo sami.

„Braćo, ne budite detinjastih misli. Mislima budite zreli ljudi“                                                                                                                                                              1Korinćanima 14:20