OGLEDALO

Svet je jedno veliko ogledalo…

Svet je jedno veliko ogledalo.

Kakvi smo mi koji u njega gledamo, takvu nam ono sliku daje. Uzvraća nam nas same. Govori jezik našeg srca. Onakvi kakvi smo, upravo tako ono nama govori o zadovoljstvu, dobitku, časti, sujeti, sreći, miru, Bogu…

Ono što je u nama i u našim srcima je ključ svega. Misao, strast, i ljubav koja nama vlada i upravlja, i ispunjava našu dušu, dodiruje i menja sve oko nas.

U žalosti, sve stvari podjednako – najradosnije, kao i najžalosnije – nam ukazuju na ožalošćene misli tuge; svi radosni zvuci i scene poprime boju te tuge i govore nam o našoj tegobi, ili o odsustvu izgubljenog objekta naše ljubavi.

Ono što je u nama, menja sve oko nas, menja sliku u našem ogledalu.

Samoljublje vidi svaku stvar u odnosu na sebe, u odnosu na sopstveno zadovoljstvo i dobit, i zbog onoga što vidi u svom ogledalu, pati od zavisti onima koji imaju što ono nema, uvek grabeći više i više, uvek u strahu da neće biti dovoljno, uvek u nemiru traganja za novim zadovoljstvom.

Ono što je u nama, menja sve oko nas, menja sliku u našem ogledalu, menja nas.

Srce onoga gde Bog prebiva, srce ispunjeno Bogom, u svemu oko sebe vidi Njega i Njegovu ruku. Sve stvari koje ga okružuju, bez obzira kakve jesu ili nisu, stvari poslušnosti, mira, balansa, lepote, kao i stvari neposlušnosti, poremećaja, propadanja, razdora, i greha; svi zvuci melodija i harmonija koji su eho horova iz raja, kao i zvuci razdora, mržnje, i zlih reči izgovorenih od strane onih koji u sebi nose vatru pakla; stvari dobre, po svojoj ljupkosti, kao i stvari loše, po svojoj jezivosti, sve te stvari uzdižu i vode srce Bogom ispunjeno uvek gore ka Njemu, nose ga i ojačavaju.

Takvom srcu i duši, probuđenim Bogom, svaka stvar propoveda Božiju večnu istinu: Svaka pohlepa koju vidi propoveda o Njemu – istinskom bogatstvu;
Svaka uznemirenost, opet o Njemu – pravom miru;
Svi koji traže samozadovoljstvo u ovom svetu, isto o Njemu – večnoj bujici zadovoljstva;
Sve bolesti duše i tela, opet o Njemu – jedinom pravom zdravlju naše duše;
Sve prolazne stvari, isto o Njemu – Onome koji je uvek bio, jeste, i uvek će biti.

Ono što je u nama, menja sve oko nas, menja sliku u našem ogledalu, menja nas, i gradi nas ili ruši.

Kada pogledaš oko sebe, kada pogledaš u svoje ogledalo sveta, šta ti vidiš?