MASKE

Da li sam ja zaista osoba za koju se predstavljam? Kako me drugi vide?

MASKE (Jelena Sivulka)

Sakrivam se iza maske
Ja sakrivam ove suze unutra
Ja sakrviam sav bol i povrede
Ja se sakrivam iza maske
Maska sreće i sjaja
Maska neizainteresovanosti i odsutnosti
Ali unutra ja sam u haosu
Uragan emocija
Velika crna rupa očaja
Ali moja maska stoji na svom mestu
Bez bore i napukotine
Sakrivajući dete koje plače i jeca
Ja se sakrivam iza maske
Maske prevare i laži
Ali postaje sve teže
Puštati ljude unutra
Da provire u ovu oluju
Oluju bola i čežnje
Slomljenog srca i pada
Moja maska se ne sme slomiti ili napući
Ne sme se pokolebati ni za sekundu
Jer onda će sve biti na videlu
Ova kost duboke samoće
Ovo bolom slomljeno srce
Ali ja neću nikome dozvoliti da vidi pravu mene
Onu zaključanu untra
Bol koji sakrivam, slomljeno srce koje tu boravi
Sve iza maske ravnodušnosti i laži

Da li sam ja zaista osoba za koju se predstavljam? Kako me drugi vide?

Da li ja stavim masku „ozbiljne“, „vesele“….osobe pre nego što zakoračim van sigurnosti mog doma?

Ko sam ja zaista? Da li iko zna kakva sam ja zaista, duboko unutra sakrivena, ogoljena?

Da li ste nekad imali noćnu moru da nešto pričate ili da ste u grupi ljudi i to potpuno goli. Svi mi imamo strah od toga da budemo izloženi. Krijemo se iza maski kako bi izbegli rizik od ogoljavanja i izlaganja očima okoline.

Maske mogu biti različite od: „Ja sve znam“, „Ja sam dobra osoba“, „Ja sam opasna“, „Ja sam jaka“, „Ja sam posebna“….

Mi želimo da verujemo da smo mi to za šta se predstavljamo ali istina je da sve nas negde izjeda „ja nisam dovoljno dobar/ dobra, da bi me drugi prihvatili ovakvog/u kakav/va jesam“.

Mi dodajemo slojeve i rekvizite, i pridodajemo kredibilitetu celog kostima još jednu diplomu, pohvalu, bolja kola, kuću…vremenom ovakav kostim postaje prilično težak.
Krajnji rezultat? Mentalna i fizička iscrpljenost.
Mi sagorimo u pokušaju da zadržimo fasadu. Mi gubimo mogućnost da budemo spontani i uživamo u momentu. Ja ne mogu to da radim, to nisam ja, ja nisam takav, ne mogu da se menjam, takav sam-kakav sam…..
Mi gubimo propuštajući da izgradimo odnos sa drugima,oni budu privučeni nečim što nije stvarno, ili im ne dozvolimo da nam priđu bliže i vide kakvi smo zapravo.

Šta nas u životu najčešće natera da se sakrijemo iza maske.
* U tinejdžerskom periodu maske nosimo kako bi se oprobali u različitim ulogama i situacijama.
* Strah od odbacivanja u periodu adolescencije nas često stavi iza maske.
„Bojimo se da ljudi neće da nas prihvate onakve kakvi smo tako da postajemo ono što mislimo da oni žele da mi budemo.“ Dwoskin
* Nizak nivo samopouzdanja. Mi smo uplašeni i verujemo da smo inferiorni u odnosu na ljude u našem okruženju, nemamo dovoljno samopoudanja da verujemo u nešto drugačije.
* Nepoverenje u druge. „Kada drugi vide kakva sam ja stvarno oni to neće tolerisati, razumeti…“
Svi razlozi zbog kojih ćutimo su i razlozi zbog kojih se krijemo.
U osnovi se najčešće krije potreba da pripadamo i ne budemo odbačeni.

Ali zamislite šta je najgore što može da vam se desi kad bi vi bili slobodni da budete ono što jeste. Šta vam se može desiti? Da li je to toliko strašno? Da li je to moguće preživeti? Da li je moguće da nešto dobro iz toga ispliva?
Da se razumemo biti ono što mi zaista jesmo, nije izgovor da budemo nepristojni, nemoralni i ne poštujemo zakon. Nije dozvola da radimo šta god, niti izgovor da ne radimo ništa.

Ali svakako treba sagledati i drugu stranu. Da li maske uvek sa sobom nose negativnu konotaciju?! Većina nas se i krije iza maski jer mislimo da smo iza njih sigurniji. Kao dete koje stavi ruke na lice i misli da ga niko ne vidi.
Maske mogu isto tako i da nas…
a. Zaštite. Nije dobro da smo pred svima ogoljeni.
b. Pomognu nam da prevaziđemo šok. U društvu, u nevolji, u boli….pomažu nam da u šoku, kad budemo zatečeni nekako odreagujemo. Da nastavimo i kad ništa ne osećamo, kad smo izgubljeni da negde idemo…
c. Pomažu nam da se oprobamo u različitim oblastima. Ja sam jedva čekala da završim školu i kasnije fakultet, nije mi palo na pamet da ću hteti da se edukujem više i idem dalje. Nisam razmišljala da ću u tome uživati, probala sam i tu sam se pronašla.

Ako sam iole zagolicala vašu znatiželju, ili vas dovoljno isprovocirala da ste stigli dovde sa čitanjem, onda ću dozvoliti sebi da vam predočim nekoliko saveta šta možete sa radite sa svojim maskama.

1. BUDITE SVESNI
„U najtežem ropstvu su oni koji nisu ni svesni da su orobljeni“ Gete. Ako nismo svesni svog stanja onda sve ovo dalje nema smisla, jer vi niste oni koji imaju problem ili treba nešto da rade. Nemojte se ustručavati da postavljate pitanja, pogotovo sebi. Šta drugi misle o vama: fin momak, sveznalica, ljut momak, čvrst momak, plitka plavuša, ružna, ali pametna, klovan, šaljivdžija, hipohondar….

2. PREPOZNAJTE PROBLEM
Ako ste toliko hrabri bili da se preispitate kakvu to masku stavljte, sasvim bi validno bilo i da postavite drugo ptianje. Šta ja to želim da sakrijem? Bez adekvatne dijagnoze nema leka. Sagledaj kako tvoja maska utiče na tvoje odnose. Kakva ograničenja ti je postavila? Koje su to zabrane koje sebi postavljate?

3. SHVATI
Shvati da tvoja maska nije ono kakav si ti ustvari. Tvoja maska nisi ti. Maska ti je možda pomogla da preživiš, snađeš se u haosu, i ma koliko vredna bila (u tim situacijama), više nije potrebna. Možda si morao da zauzmeš stav pred tvojim roditeljima, „Dovoljno sam zreo i sposoban da se snađem i skontam život“, uspeo si odvojo si se, maska je poslužila. Ali moraš shvatiti da u stvari još uvek imaš puno toga da naučiš i da između ostalih i oni su jedni od kojih treba da nastaviš da učiš. Maska je u stanju da kasnije često bude prepreka da rastemo, razvijamo se i budemo ono što jesmo. Samim tim i zadovoljni sobom.

4. BUDI VOLJAN DA SE PREDAŠ

Nemoj protraćiti svoj život da budeš neko ko nisi zaista. Nemoj čekati krizu srednjeg doba da napraviš prekretnicu u životu, ili nevolju da bi se odvažio da budeš ono što jesi.
„Gubitak nam omogućava da napravimo inventar u našem životu, da preispitamo prioritete, i da definišemo nove smernice. Malo je ljudi koji u kasnijim godinama žale za tim što nisu dovoljno vremena proveli u kancelariji, ili ostavili bolji utisak na druge. Ako išta drugo oni žale što se nisu dovoljno posvetili porodici, prijateljima i vrednim ciljevima. Oni žale što nisu bili odvažnijiji u tome da kažu „ne“ pritisku, kompeticiji, i svojoj sebičnosti. Gubitak, nevolja nas poziva da postavimo osnovna pitanja o sebi. Ko sam ja zaista? U šta ja verujem? Ima li Boga? Ima li života nakon smrti? Da li je meni zaista stalo do drugih? Kako ja koristim svoje vreme, novac, darove? Kuda ide moj život?
Duboka bol i očaj su dobri za našu dušu iz još jednog razloga, čini nas da budem još življi u sadašnjosti.
Nevolja nas učini drugačijim. Može učiniti da više vremena provodimo sa porodicom, više pokazujemo emocije, više cenimo prijatelje, više saosećamo sa onima u nevolji, više vremena izdvajamo za vredne stvari, uživamo više u svakodnevici.“
(A Grace Disguised: How the Soul Grows Through Loss, Jerry Sittser)

Kad shvatimo prolaznost života, i krhkost, mi ga živimo punim plućima, ne foliramo život.
Napravi ugovor sam sa sobom, daj sebi vremena i reaguj.

5. REAGUJ
Učini ono što je neophodno potrebno. Budi ono što jesi. Pogledaj one ljude sa kojima provodiš vreme, koji bi ostali uz tebe i da ti se sada desi nešto tragično, u njih ulaži. Veseli, bogati, uspešni uvek imaju gužvu oko sebe, ali su usamljeni. Budi stvaran odlepiće se mnogi, ali vredi. Živi život. Postavljaj pitanja.

Kao dete, kada bih bila izbirljiva što se tiče hrane, mama me ne bi terala da jedem sve, ali bi zahtevala da probam. Nakon tog jednog zalogaja imala slobodu da nastavim da jedem samo suvi hleb ako želim, što bi nekad i uradila, ali u koliko samo kulinarskih divota mi je ovo pravilo uvelo. Čini mi se, kad sam prvi put spustila masku u životu, da sam doživela slično iskustvo, napokon slobodna. Probajte jedan „zalogaj“ takvog života.

“Onaj koji orezuje sebe kako bi se prilagodio svakome, na putu je da potpuno istrebi sebe.”
~Raymond Hull