ZAŠTO JE SVE TAKO KAKO JESTE?
Zamislimo se nad sledećim: kada je Bog stvorio ljudska bića, da žive u njegovoj „veoma dobroj“ tvorevini, obdario ih je predivnim darom slobodne volje, te tako učinio moralnim bićima. Upravo zato je bio moguć moralni sunovrat zloupotrebom darovane slobode. I baš to se dogodilo, kako nam živopisno prikazuje treće poglavlje prve knjige Biblije, knjige Postanja.
Naime, Postanje 3 svedoči o ljudskoj neposlušnosti koja se izdigla iz suštinskog neslaganja sa Stvoriteljem, po pitanju prirode života i ozbiljne mogućnosti pojave smrti. Bog je jasno i glasno upozorio prve ljude, Adama i Evu: ako budu jeli plod sa stabla poznanja dobra i zla – koje im je jedino zabranio od svega postojećeg – tj. ako deluju u otvorenoj neposlušnosti i nezavisnosti od njega, onda će zasigurno umreti (Postanje 2:17).
Ne bi trebalo da raspredamo o prirodi samog ploda, ili da se pitamo kakvog je to kvaliteta bio kad je u ljudima proizveo poznanje dobra i zla. Takvo tumačenje bi nas odvuklo od srži priče. Sve i da su jeli s bilo kog stabla, da su iz kakvog god motiva uradili bilo šta što je suprotno volji i reči svog Stvoritelja i Vladara sveta – opet bi bilo bezakonje. Stanje uma je ono što ističe volju stvorenja nasuprot volji Stvoritelja, gura Stvoritelja na stranu, te svoje lične, egoistične interese i tumačenje života stavlja u centar svega. E, to je ono što u biti jeste „greh“.
A greh, baš kao što je Bog upozorio prve ljude, automatski vodi u smrt. Nema ničeg što je samo po sebi loše u telesnim uživanjima ili u estetskim zadovoljstvima, niti u sticanju moralne mudrosti i znanja. Ali pomisliti kako je to sve u životu, pretpostaviti da ako čovek u njima uživa može imati život u punini, nezavisno od Boga, zanemarujući ili prkoseći njegovoj reči – temeljna je i tragična obmana. Bog nije samo izvor svih dobrih stvari u kojima uživamo, već je on najuzvišenije dobro koje pruža konačni smisao, svrhu i značaj svim manjim dobrima koje nam on daruje.
Dakle, ono što se desilo u Postanju 3, svodi se na to da su ljudi odbacili Boga, zbog čega je greh ušao u svet. Posledice su ogromne. Pojavila se smrt, prvo na duhovnom nivou, kada je došlo do prekida odnosa između ljudi i Boga, a kasnije je došao i telesni, fizički način umiranja.
Povrh svega toga, priroda je napukla zbog čovekovog pada u greh. I baš ta činjenica nas ponovo dovodi u žižu naše teme. Postanje nas obaveštava da iako su zbog bunta prvi ljudi morali da napuste Božje prisustvo, nije im odmah oduzeta uloga upravljanja zemljom pod Božjim nadzorom. Ostavljeno im je da obrađuju zemlju i razvijaju njene potencijale. Ali i pored toga „tvorevina je potčinjena prolaznosti, i to ne svojevoljno, nego po volji onoga koji ju je potčinio“ (Rimljanima 8:20).
U izvornom jeziku Novog zaveta, u grčkom, imenica „prolaznost“ (ματαιóτης, mataiotes) ima snažan prizvuk „uzaludnosti“, „ispraznosti“. Dakle, cilj i svrha su promašeni. Kada se u ovom odeljku govori o „nesvojevoljnoj“ potčinjenosti tvorevine prolaznosti, to nas upućuje na prokletstvo koje je Bog stavio na zemlju zbog Adamovog greha:
„Adamu, pak, reče: … Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka! Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem.” (Postanje 3:17-18)
Ovo je opis sloma zajedništva između ljudi i njihovog Stvoritelja, opis posledica koje prevazilaze ljudski rod. Veslač koji odbija da vesla na pravi način, ne pravi problem samo sebi, već i svima ostalima u čamcu, a može da ošteti i sam čamac. Slično tome, odbijanje čoveka da ostane na mestu koje mu je bilo dodeljeno, bogomdano, da poznaje Boga i da uživa u tvorevini prema pravilima njihovog Stvoritelja, dovelo je do toga da je Božja jako dobra tvorevina postala puna mana i razbijena.
S druge strane, postoji nesumnjiva činjenica da je tokom vekova došlo do spektakularnih koraka u razvoju zemlje i njenih izvora. Ali sve to nije bilo potpuno: svedoci smo ostataka mnogih prohujalih, nekada naprednih civilizacija, koje su se tokom vekova raspale.
A priroda se za to vreme iznova i iznova lomila i krunila, kvareći ljudski napredak „trnjem i korovom“, jalovim naporima, bolestima, epidemijama, sušama, glađu, zemljotresima, vulkanima... i sve to u spletu s razarajućim silama naše sebičnosti, pohlepe i moralne truleži.
Nastaviće se...
Objavljeno uz saglasnost izdavača “Evandjeosko udruženje studenata”
Comments powered by CComment