GDE JE BOG U SVETU KORONA VIRUSA? (7)

Kako može da postoji korona virus ako postoji Bog ljubavi?

Da bismo se pozabavili ovim pitanjem (što ćemo uraditi u naredna dva poglavlja), razmotrićemo tri stvari: prvo, prirodu virusa uopšteno; drugo, prirodu ljudskog roda; i treće, šta Sveto pismo kaže o tome zašto je stvarnost takva kakva je.

PRIRODA VIRUSA

Želeo bih da navedem nekoliko pasusa iz članka koji je Piter Poland, vanredni profesor Australian Rivers Institute, Griffith University, pisao za  Svetski ekonomski forum:

„Sama reč ‘virus’ unosi teror u srca većine ljudi. Odmah pomislimo na temperaturu, sidu, žutu groznicu ili ebolu. Bojimo se onoga što nam donosi zarazu i ponekad izuzetno bolnu smrt.“

„Dvadeset jedan tip virusa koji pravi haos u ljudskom organizmu predstavlja tek neznatnu grupaciju u bro­ju od sto miliona virusa na našoj planeti. Zapravo, većina njih su veoma važni za samo naše postojanje...“

„Brojnost ‘dobrih’ virusa je zapanjujuća. Njihova koncentracija u živim i protočnim jezerima i rekama je često sto miliona po milimetru: četiri puta više od populacije Australije stešnjene u vodu zapremine  ¼ čajne kašičice... Virusi nisu živi organizmi. Oni su puki komadi genetičkog materijala (DNK) obloženi proteinom, zbog čega se i ponašaju parazitski. Napadaju ciljane ćelije (domaćine), ubrizgavaju im svoj genetički materijal i umnožavaju se služeći se njihovim metaboličkim funkcijama... Iz tako napadnutih ćelija izlaze novi virusi, ćelije puknu (lezije), oslobađajući stotine virusa...“

„Spoj snažnog bakterijskog rasta i viralnih infekcija održava ekosistem u funkciji... Ti virusi su bitan deo neorganskog kruga ishrane. Dakle, premda su tako majušni i naizgled beznačajni, virusi imaju bitnu globalnu ulogu u reciklaži nutrijenata kroz lanac ishrane. Tek sada smo počeli da cenimo razmere njihovog pozitivnog uticaja na naš opstanak.“

„Jedno je sigurno: virusi su naši najmanji neprepoznati heroji.“[1]

Na sličan način u članku „Virusi zaslužuju bolju reputaciju“, virusni ekolog Merilin Rusink, sa Pennsylvania State University, ističe da su virusi neophodni za naš život, te da je najviše samo 1% njih patogeno, tj. štetno po njihovog domaćina.

Dakle, virusi su uglavnom korisni, a tek je jako mali broj njih (poput kovida-19) štetno za ljude. Inače, kovid-19 je tek jedan iz brojne familije korona virusa koji su odgovorni za obične prehlade, gripove, upale pluća i ostala respiratorna obolenja.

Čini se da sve ovo uveliko nalikuje situaciji sa zemljotresima. U naslovu Rare Earth, geolog Piter Vard i astronom Donald Brounli – obojica sa University of Washington – donose poglavlje pod naslovom „Iznenađujuća važnost tektonskih ploča“.^[2] Naime, oni dokazuju da bi prestanak pomeranja ovih temelja naše planete vremenom doveo do masovnog nestanka života. Navode nekoliko razloga u prilog tome. Tektonske ploče su neophodne za formiranje kontinenata i održavaju ravnotežu između zemlje (planina) i mora. One takođe služe kao globalni termostat jer prerađuju hemikalije ključne za održavanje ujednačenog i uravnoteženog balansa ugljen dioksida.

Vard i Brounli takođe ističu da tektonske ploče održavaju zemljina magnetna polja koja nas štite od kosmičkih zraka kobnih po život. Zaključuju: „Čini se da su tektonske ploče najpotrebnije za život planete, da su neophodne za njeno snabdevanje potrebnim zalihama vode.“

Dakle, i virusi i zemljotresi su nam neophodni za život. Ako postoji Bog Stvoritelj, onda je on sam po definiciji odgovoran za njihovo postojanje.

Ipak, zašto oni uopšte moraju da postoje? Naravno da nije dovoljno reći, kako neki smatraju, da je pandemija korona virusa puka biologija koja čini šta joj je volja. Sigurno mora da postoji nešto više od toga.

Pošto nam je nauka podarila saznanje da je većina virusa korisna, a neki čak i neophodni za život, zašto onda moraju da postoje patogeni koji pustoše? Ključno pitanje za teiste je ovo: zar Bog nije mogao da sazda svet bez virusnih patogena?

Ovim pitanjem stižemo i do čitave grupe njemu sličnih. Zar Bog nije mogao da stvori elektricitet koji nije opasan po ljude, ili vatru koja ne može da opeče? Zar Bog nije mogao da stvori organski svet bez predatora? Zar nije mogao da stvori život koji nikada ne kreće po zlu i viruse koji su uvek korisni? Zar nije mogao da sazda stvorenja koja nikada ne čine nešto loše? (Naposletku, iako je korona virus ozbiljna stvar, on neće ubiti ove godine toliko ljudi koliko će ljudi ubiti jedni druge.)

PRIRODA LjUDSKOG RODA

Na poslednje navedeno pitanje verovatno možemo da damo odmah odgovor: svakako da je mogao. Ali Bog i jeste sazdao svet u kome nije bilo moralnog zla. Životinje nikada i nisu bile moralna bića. Ako lav u zoološkom vrtu napadne i ozledi svog čuvara, niko ga ne tereti za pokušaj ubistva. To je jedno amoralno stvorenje.

Mogao je Bog da stvori svet robota koji slede samo ono što im je zadato programima. Ali u takvom svetu ne bi bilo nas, ljudskih bića. U tom smislu svi koji priželjkuju svet bez mogućnosti pojave zla, žele zapravo svet bez sebe, bez svog postojanja. Jedan od najvećih darova koje nam je Bog ikada darovao je slobodna volja. Imamo sposobnost da kažemo „da“ ili „ne“, imamo kapacitet za predivne stvari: ljubav, poverenje, iskreno zajedništvo sa Bogom i jednih sa drugima. Ali baš taj bogomdani, predivni kapacitet čini nas sposobnim i za zlo, iako nam nije data dozvola da činimo zlo.

Ovo je veoma važna tačka koju teolozi pokušavaju da objasne razlikovanjem Božje volje koja dopušta (dopuštenje), što ističe činjenicu da je Bog stvorio kosmos u kome je zlo moguće, i Božje volje koja usmerava, koja ističe ono što i sam Bog čini. Novi zavet nam je ovde sasvim jasan: Bog nikada nije kreator zla. Zlo je moguće u svetu koji je stvorio, ali ono nikada nije bilo njegova namera za svet koji je stvorio.[3]

Možemo, dakle, reći da ljudska bića poseduju određeni stepen nezavisnosti koji im dopušta da pogreše. Ričard Dokins smatra, a tako je mislio i pokojni naučnik Stiven Hoking, da živimo u determinističkom kosmosu. Ali nije tako.^[4] Bog je ljudima pružio izbor pri čemu je ostao suveren. Obe činjenice Sveto pismo jasno ističe. Istina, stavovi hrišćana se razlikuju u tome kako to izgleda „u praksi“, ali ovo nije mesto da u to zalazimo. Ovde je najvažnije da primetimo: Bog nije iznenađen korona virusom, on može da vodi na dobro čak i u tom zlu, virusi ne ometaju njegove planove, koliko god nam težina novonastalih prilika ne dopuštala da vidimo tu istinu. U isto vreme, mi smo odgovorni za svoje reakcije na izazov krize i za to kako se ophodimo jedni prema drugima, jer nam je Bog dao tu slobodu.

Mi živimo u svetu u kome stvari idu po zlu, u svetu u kome ljudska bića imaju sposobnost da izaberu da čine zlo (ili dobro). Ali zašto je naš svet baš ovakav? Evo odgovora Svetog pisma.

Nastaviće se...

Objavljeno uz saglasnost izdavača “Evandjeosko udruženje studenata”

www.eus.rs

^[1] weforum.org/agenda/2015/11/are-viruses-actually-vital-for-ourexistence (accessed 20 Mar. 2020).

^[2]  Rare Earth (Springer, 2000).

^[3] Jakov 1:13

^[4] Ооvomesamopširnogovorio u svojojknjiziDetermined to Believe? (Lion Hudson, 2017).