“Uprimo pogled u Začetnika i Usavršitelja vere, Isusa…”
Poslanica Jevrejima 12:2
KALENDAR KOJI BAŠ I NIJE TOLIKO BITAN
Približava nam se sezona božićnih praznika. Ne spominjem novogodišnje, jer ne želim da ih stavljam u isti kontekst. Ipak, često se, po nekom nepisanom pravilu, oni stavljaju u isti kontekst. Možda su kalendarski proslava Nove godine i Božića u istom vremenskom okviru, ali po značaju ni blizu. Mi na ovim prostorima slavimo Božić po oba verska kalendara. Pisca ovog članka ne zanima koji je tačniji, pa ne bih da se opterećujemo time. Lično slavim oba. U svom domu, kao protestant i pastor crkve, Božić slavim 25. decembra. Moj otac je pravoslavac, pa slavimo Božić i po Julijanskom kalendaru 7. januara. Dešavalo se i da oba porodično proslavimo zajedno. On i ja smo se složili da je Slavljenik Isus Hrist jedan, pa nećemo da se bespotrebno sporimo oko ispravnog datuma. Kada se Slavljenik stavi u fokus, onda se obično nađu ovakva “hristolika” rešenja. Jer Isus Hrist je došao na ovaj svet ne da “drži stranu” nekome, već da uspostavi svoju vladavinu mira, radosti i pravde. Zato ga starozavetni prorok Isaija u nagoveštaju dolaska naziva – Princom Mira. Upravo On, Isus Hrist, Princ Mira, treba da bude u fokusu Božića. Jer kada je nečiji rođendan, a Božić to jeste, onda fokus treba da bude na slavljeniku, a ne na manje važnim detaljima.
MAGNETIZAM BLJEŠTAVIH IZLOGA I SJAJ VITLEJEMSKE ZVEZDE
Da li osećate u predbožićno vreme određen, na momente veoma intenzivan pritisak koji vas “gura” u obilaske radnji i trošenje novca na poklone, ukrase i slično? Ja da. Trgovci se prosto utrkuju ko će bolje ukrasiti prodavnice, sniziti cene i dati bolje ponude. Božić je, pa se treba trošiti i kupovati. Da se razumemo, sebe stavljam u kategoriju onih koji pod pritiskom obaveze kupovine tokom Božića, obilaze prodavnice i troše novac na Božićne pokone i proslavu. Suštinski, darivanje za Božić je lep običaj. Posebno za decu. Deca dobiju lep poklon, pa im Božić bude u sećanju kao lep događaj. Ruku na srce, i mi stariji volimo da dobijemo poklon za Božić. Konačno, prilika je zaista dobra da obradujemo svoje bližnje lepim poklonom. I treba to da činimo, jer poklonom obradovati nekog je zaista u duhu Božića. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da je savremeno potrošačko društvo “isposlovalo” veliku komercijalizaciju Božića. Na žalost, time se fokus sa Slavljenika i suštine Božića, prebacio na kupovinu i trošenje novca za poklone i slavlje u vreme Božićnih praznika.
Ako pogledamo biblijski izveštaj o Isusovom rođenju iz evanđelja po Mateju, videćemo da su mudraci sa istoka vođeni sjajem nove zvezde na nebu, došli do jedne neugledne vitlejemske štale. U toj štali, zaista nije bilo ničeg posebno privlačnog i sjajnog, osim prema Bibliji upravo rođenog Cara – budućeg vladara čitavog Univerzuma i Spasitelja sveta, Isusa Hrista. Njemu su se mudraci sa istoka poklonili i darivali ga, prepoznavši vanvremenski momenat koji menja tok istorije ali i sudbine čovečanstva. Zbog Njegovog rođenja je Car Irod bio van sebe, misleći u svojoj bolesnoj ljubomori da je rođen njegov suparnik. Ali Isus Hrist nije imao baš ništa sa Irodovim prestolom. Njegov dolazak na svet je imao drugačiju svrhu. Sin Božiji je napustio nebeski presto i slavu i moć koje je imao, te je postao čovek. Emanuel, Bog koji je sa nama, jedan poput nas. Kada već ljudski rod nije želeo, a ni mogao da se vrati Bogu, Bog se u svojoj ljubavi približio nama, postavši jedan od nas. I tada, kada je postao jedan od nas, proveo je život služeći drugima, da bi konačno otkupio i spasio čovečanstvo od greha i smrti, svojevoljnim stradanjem na krstu. Ljudskom rodu su time otvorena vrata Božije ljubavi i večnog zajedništva sa Njim. To je ono što je privuklo mudrace sa istoka u sjaju vitlejemske zvezde. I zbog toga su se poklonili Detetu u jaslama neugledne vitlejemske štale, shvatajući i verujući da je upravo rođen obećani Mesija i Spasitelj sveta.
POKLON KOGA “RĐA I MOLJCI NE MOGU POJESTI”
U svetlu ove fantastične svetopisamske istine, koja je srž Evanđelja – Dobre vesti, predlažem da u ovo praznično vreme (ali i posle njega!), sledimo primer istočnih mudraca: fokusirajmo se na Slavljenika i poklon Božije ljubavi i zajedništva sa Njim, koji nam je Isusovim rođenjem darovan. Taj poklon ne bledi, niti ga “rđa, a ni moljci mogu pojesti”, kako sam Isus kasnije kaže u svojim poukama o novouspostavljenom Carstvu. Sjaj Isusa, Božijeg poklona nama, suviše je dragocen da bi ga zasenio “komercijalni Božić”, koji je smišljen da nas finansijski “olakša” ali i da nam perfidno zamuti sliku onog što je bitno. Sa druge strane, poslušajmo i apostola Pavla, koji nam poručuje da slobodno i sa radošću slavimo praznike, ali sa svesnošću da je sve to samo senka prave stvarnosti koja je Isus Hrist – Slavljenik. Stoga, uživajmo u prazniku Božića ove godine! Darujmo i budimo darovani. I neka nam fokus bude na Slavljeniku, koji nam je večno darovan i čiji sjaj nadilazi sve (već) viđeno i ponuđeno.
Comments powered by CComment