OSEĆANJE RANJIVOSTI

GDE JE BOG U SVETU KORONA VIRUSA? (2)

VEĆ SMO IŠLI OVOM STAZOM

Prošlost pamti slične pandemije. Najstariji zapisi su verovatno oni o tzv.  Antoninijevoj kugi (Galenova kuga, 156-180). Ne zna se sa sigurnošću o čemu je bilo reči, možda o malim boginjama koje su u tadašnjem svetu odnele oko pet miliona ljudi. Potom je došla Justinijanova kuga (Bubonska kuga, 541-542.), koja se preko muva prenosila sa životinja na ljude. Odnela je više od 25 miliona života na Evroazijskom kontinentu.

Srednji vek beleži još jednu Bubonsku kugu (Crna smrt, 1346-1353.), koja je, procenjuje se, ubila između 70 i 100 miliona ljudi, te tadašnju populaciju smanjila za nekih 20%.

U znatno kasnijim istorijskim periodima bilo je nekoliko epidemija kolere, u XIX veku i početkom XX veka, kada je umrlo više od milion ljudi. U periodu od 1918. do 1920. pandemija gripa je odnela između 20 i 50 miliona života. Za moga životnog veka grip je u Aziji pokosio dva miliona ljudi (1956-1958.), a samo u Hong Kongu još milion (1968-1969). Pandemija side (HIV/AIDS), sa vrhuncem u periodu od 2005. do 2012. godine, ubila je oko 32 miliona ljudi.[1]

Sve spomenute pošasti su klasifikovane kao pandemije, pored mnogih zabeleženih epidemija. Recimo, ebola i SARS su bili geografski ograničeni, zbog čega i nisu bili proglašeni pandemičnim. Ne tako davno, pre nekih 120 godina, ljudi na Zapadu su živeli sa epidemijama tifusa, tuberkuloze, kolere i drugih bolesti kao deo normalne svakodnevice.

Smatra se da je, poput bubonske kuge, i korona virus sa životinje prenet na ljude. Tek smo u XXI veku, sa znatno više shvatanja o zarazama i sa velikim napretkom medicine. Verovatno zato mnogi samozadovoljno zamišljaju kako je svaka pandemija neminovno potisnuta sa istorijske pozornice. Međutim, sada shvatamo da nije. Kako onda da se postavimo prema novonastalim okolnostima?

DA LI JE BOG TAMO?

U prošlosti, u vremenima nacionalnih katastrofa na Zapadu, ljudi su se slivali u crkve a nacionalne vođe su pozivale na molitvu. Danas je to jako retko, malo je ljudi na čelu zemalja koji to čine, za razliku od mnogih crkvenih vođa širom sveta. I baš zato će glavni sudija Južne Afrike, Mogoeng, ostati zapamćen po pozivu: „Obraćam se svima koji se mole, da od danas pa nadalje molitvu shvate kao nešto neizostavno.“[2]

Ali u našem vremenu je sve manje onih koji na bilo koji način daju Bogu mesta u svom životu. Pošto su trenutno vrata crkava po celom svetu zatvorena, kako bi se smanjilo širenje virusa, mnogi se pitaju gde je Bog – zapravo, ima li ga uopšte? Da nije i on nedostupan zbog samoizolacije? Gde ili od koga možemo da dobijemo stvarnu utehu i nadu?

Nastavice se...

 

Objavljeno uz saglasnost izdavača “Evandjeosko udruzenje studenata”

www.eus.rs

 

[1] mphonline.org/worst-pandemics-inhistory (accessed on 20 Mar. 2020).

 

[2] citizen.co.za/news/south-africa/courts/2256298/pray-in-groups-ofno-more-than-70-twice-a-week-forthe-sake-of-sa-mogoeng (accessed 20 Mar. 2020).

 

Comments powered by CComment

“O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu, dok ne utvrdiš veru u Nega, o tudjem grehu, dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu, dok ne svane.”

Vladika Nikolaj Velimirović