USAMLJENOST

Da bi neko živeo kvalitetno mora imati i kvalitetne odnose sa ljudima, mora biti povezan sa njima jednom vrstom ljubavi.

I to je najvažnije, jer je ljubav alternativa usamljenosti…

Koliko samo mladih danas tumara našim ulicama usamljeno, „tupih“ pogleda i sa osećajem da ih niko ne shvata, ne čuje i ne voli – ne zna se pouzdano. Koliko se njih sličnih „teši“ kraj kompjutera sa virtulenim prijateljima – naslućuje se.

Tek, o problemu usamljenosti među mladima se sve ćešće može čuti iz usta zabrinutih stručnjaka. Procenjuje se, inače, da je od 10 do 15 odsto svetske populacije hronično usamljeno, što je između 29 i 45 miliona ljudi, a i u poslednje vreme, naučnici otkrivaju sve više socijalno izolovanih osoba na svim stranama sveta.
Usamljenim osobama nedostaju neke važne međuljudske veze i osobe s kojima mogu biti  istinski bliske i otvorene a ne broj ljudi kojima su okruženi pa zabluda da usamljeni ljudi ne mogu imati veliki broj prijatelja samo usporava razresenje ovog problema.
Koliko je ova „boljka“ bila nepoznata pre četiri, pet decenija svedoči i činjenica da se u stručnoj literaturi sve do 1969. godine termin „usamljenost“ skoro i nije mogao pronaći. Kada je ranih ’70-ih tadašnji profesor sa Odseka za psihijatriju na Harvardu, doktor Robert Vajs počeo da istražuje ovu temu, otkrio je da se četvrtina ispitanika oseća usamljeno. Danas bi ta slika verovatno delovala još poraznije, jer ova savremena ”boljka”, čini se, svakim danom “napadne” po nekog novog, dok su “na udaru” sve više mladi.

Usamljenost opasna u studentskom periodu

Psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da je usamljenost specifično osećanje da nismo sa onim ljudima sa kojima bismo želeli da budemo, sa kojima smo emocionalno povezani ili najkraće rečeno sa ljudima koje volimo. Kako navodi, važno je uvideti razliku da biti sam i biti usamljen nije isto, jer biti sam može biti i veoma prijatno. Mnogi ljudi posebno oni koji su tokom dana u intenzivnom kontaktu sa drugim ljudima prosto vape da budu sami. Takođe, moguće je biti usamljen i kada je neko okružen velikim brojem ljudi.  “Studentsko doba je, upravo, doba kada se mladi intenzivno druže, jer tako zadovoljavaju mnoge svoje potrebe, koje su u skladu sa razvojnom fazom. Među drugim studentima i studentkinjama se pronalaze prijatelji, emocionalni partneri, dobijaju se različite potvrde identiteta i društvene uloge. Upravo je u tom periodu druženje važno i zato je tada hronična usamljenost veliki problem”, upozorava on. Kako još dodaje, usamljenost je problem prvenstveno onih koji su napustili svoj grad i samim tim i ljude koje vole, a obreli se u nekom univerzitetskom centru. Tada ponekad nastaju problemi biti prihvaćen od “domorodaca”, koji su često aristokratski uzvišeni i arogantni. Većina obično uspe da se adaptira i u novoj sredini okruži nekom grupom važnih ljudi. Međutim, ističe naš sagovornik, postoje i oni koji nemaju dovoljno socijalnih veština, spretnosti i koji stoje sa strane i osećaju stid da priđu i da se upoznaju. Oni misle da je veliki rizik od toga da budu odbijeni, neprihvaćeni i zato vreme provode u samoći, boreći se sa svojim osećanjem usamljenosti.
            Milivojević veruje da je današnje stanje takvo kakvo je, jer živimo u uslovima u kojima su ljudi sve više usmereni na same sebe, svoje ciljeve, porodicu i nemaju vremena za druženje. On objašnjava i da kada se teško živi i kada od drugih zavisi preživljavanje, tada nastaju snažne emocionalne veze, koje se dugo neguju. “Ali kada smo preživeli, postaje važan kvalitet života i uživanje. Menja se priroda međuljudskih odnosa, pa ljudi počinju jedni druge sve više da koriste kao objekte. Zbog toga danas živimo u društvu koje je otuđeno, u kojem se povećava distanca i odnosi postaju usmereni ka kraktoročnim ciljevima. Mladim generacijama koje ne znaju kako je bilo nekada je prosto nemoguće da zamisle da može i drugačije”, zaključuje on.

            Milivojević kao jedan od najvećih uzroka za usamljenost kod omladine vidi i njihovo verovanje da nemaju perspektivu, bilo da je to jer ne vide kako da ostvare postavljene ciljeve, ili što uopšte ne znaju kako da ih zacrtaju. Naš sagovornik “ne predviđa” svetlu budućnost. Čini mu se, kako kaže, da su društveni uslovi takvi da će se povećavati individualizam, distanca, ali istovremeno i neka vrsta hedonizma. Ljudi će biti upućeni jedni na druge kroz zabavu, koja će, takođe, biti pomalo praznjikava, smatra on. Ipak, ističe sledeće, što je ujedno i poruka za mlade: “Najvažnije je da shvate da je život nešto drugo od onoga što vide na ekranima televizora i kompjutera. Kao što pornografski filmovi i sadržaji ne mogu da zamene pravu bliskost i intimu, tako ni virtuelni prijatlji ne mogu da zamene prave prijatelje. Ljudi treba da se trude da koriste tehnologiju, a ne da tehnologija koristi njih. Da bi neko živeo kvalitetno mora imati i kvalitetne odnose sa ljudima, mora biti povezan sa njima jednom vrstom ljubavi. I to je najvažnije, jer je ljubav alternativa usamljenosti”. 

Nije za sve kriv Fejsbuk

            Kako psiholozi navode, svakako da savremeni način života, nove društvene vrednosti, ali i moderne tehnologije utiču na smanjenje realnih socijalnih kontakata i druženje u stvarnom životu. Ipak, same po sebi virtuelne socijalne mreže nisu ni dobre, ni loše i različito mogu uticati na različite mlade osobe. Prema nekim istraživanjima i teorijama, osobe koje u stvarnom životu imaju više prijatelja i koje su otvorene mogu, čak, i profitirati od socijalnih mreža, dok neke druge teorije smatraju da ovaj oblik komunikacije više odgovara povučenim i stidljivim sobama, jer im internet okruženje pruža osećaj veće kontrole nad komunikacijom.
Usamljenost je složen fenomen i iskustvo koje dožive manje više svi ljudi u nekom periodu svoga života. Kod mladih ona može imati različite uzroke, objašnjavaju psiholozi. Pod određenim okolnostima može biti očekivana reakcija, ali je i znak emocionalne patnje koja može voditi ozbiljnim psihološkim problemima. Odrastanje u nestabilnim uslovima, počev od širih društvenih prilika, pa sve do specifičnih porodičnih okolnosti i odnosa između deteta i bliskih osoba, može da uslovi pojavu određenih stavova i nepoverenja prema drugima, ali i prema sebi. Takođe neki iznenadni stresni faktori mogu uticati na povlačenje u sebe i osamljivanje. Mladi su tokom razvoja i formiranja identiteta često skloni da na stresne situacije reaguju povlačenjem, iako imaju izraženu potrebu za kontaktom sa vršnjacima.
 Usamljenost se ne može rešiti povećanjem broja prijatelja, već kvalitetom veze sa njima, upozoravaju psiholozi. Ona utiče na celokupan kvalitet života mlade osobe i čini ih ranjivijim u odnosima sa drugima, a nekada i pod većim rizikom za prihvatanje negativnih oblika ponašanja i delovanja. Usamljenima može pomoći i osoba iz okruženja, jer je nekada dovoljna i samo jedna osoba, koju osećamo bliskom i koja ima razumevanja za nas. Ipak, psiholozi upozoravaju, treba prepoznati i kada je potrebna stručna pomoć i rad na promeni stavova i ponašanja, kao i  učenje određenih socijalnih veština.

Usamljenost loša za zdravlje

            Tokom jednog istraživačkog poduhvata prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Čikagu došli su do zaključka da je usamljenost podjednako štetna za zdravlje kao i pušenje. Prema njihovom mišljenju, nedovoljno druženja sa drugima, ne samo da ljude čini nesrećnim, već utiče i na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Taj osećaj odbačenosti i izolovanosti povećava krvni pritisak, stres i mogućnost dobijanja Alchajmerove bolesti. ”Usamljeni ljudi su lošijeg zdravlja. Oni manje vežbaju i češće odustaju. Jedu više kalorija. Utehu pronalaze u masnoćama i šećeru, i sve to smanjuje otpornost organizma”, objasnio je profesor Džon Kaciopo, koji je, inače, vodio istraživanje.

Među Englezima usamljeniji mlađi ljudi

            Da su mladi ljudi usamljeniji od starih pokazalo je istraživanje britanske Fondacije za mentalno zdravlje, kojim je početkom godine bilo obuhvaćeno 2.256 osoba, a preneli su engleski mediji. Kako su saopštili stručnjaci uključeni u ovaj projekat, usamljenost je posledica krupnih promena u savremenom načinu života. Otkrili su da se svaki deseti Britanac oseća usamljenim, dok generalno njihova nacija pokazuje tendenciju sve manjeg druženja i veće posvećenosti poslu. Čini se, najalarmantniji među svim, bio je podatak da se 60 odsto ispitanika starih između 18 i 34 godine povremeno oseća usamljenim, dok kod starijih od 55 godina taj procenat iznosi 35 odsto.

Izvor http://www.vox-magazin.com