DA LI PROTESTANT MOŽE URADITI NEŠTO DOBRO U SRBIJI ?

DA LI PROTESTANT MOŽE URADITI NEŠTO DOBRO U SRBIJI ?

Reiss, Rodolphe Archibald (1875-1929)

Početkom juna 2014. predsednik Srbije Tomislav Nikolić održao je govor povodom stogodišnjice dolaska Archibalda Reissa u Srbiju, gde je i umro 1929. Nikolić je izjavio kako je „on bio jedan od nas… rođen je u Nemačkoj, živeo je u Švajcarskoj, ali umro je, u to smo ubeđeni – kao Srbin, u Beogradu u Srbiji.“

Reiss, Rodolphe Archibald (1875-1929), forenzički fotograf, rođen je u Hausach-u u provinciji Baden. Kao osamnaestogodišnjak preselio se u Lausanne gde je studirao prirodne nauke i gde je 1899. postao šef univerzitetske laboratorije za fotografiju. Doktorat iz hemije stekao je kada je imao 22 godine. Kasnije je stekao i doktorat iz prava.

Godine 1903. objavio je La Photographie judiciaire, 1906. postao je profesor sudske fotografije u Lausanne-u, a 1909. je osnovao Institut de Police Scientifique, koji je vodio do 1919.

Reiss se takođe bavio pionirskim radom u medicinskoj radiografiji i postao je vodeći međunarodni autoritet u toj oblasti. Ubrzo nakon toga, na poziv vlade, Reiss je došao u Srbiju da istražuje ratne zločine počinjene od strane Habzburške vojske. O tome je objavio brojne izveštaje.

Učestvovao je kao član delegacije Vlade Srbije na Pariskoj mirovnoj konferenciji, 1919. Nakon rata, Reiss je pomogao osnivanje prve policijske akademije u Srbiji i predavao je forenziku. Bio je jedan od osnivača Crvenog krsta Srbije. Reiss je zapamćen kao svetski priznat naučnik, ratni reporter, vojnik, islednik, počasni oficir Srpskog udruženja rezervista i reformator srpske policije (posebno istražnog rada) nakon Velikog rata. Moja osnovna škola u Beogradu nosi njegovo ime.

Zanimljivo, Reiss je bio protestant. Evo retoričkog pitanja: da li protestant može da uradi nešto dobro u Srbiji?

Comments powered by CComment

“O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu, dok ne utvrdiš veru u Nega, o tudjem grehu, dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu, dok ne svane.”

Vladika Nikolaj Velimirović