U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM LOKALNIM HEROJIMA

Autor: Djordje Todorovic Gvozdenovic Blogeri

Naslov članka je pomalo čudan, zar ne? Termini “lokalni heroj”, i “potraga za izgubljenim”, više odgovara nekom kinematografskom članku, nego članku na sajtu za duhovnost. Ali autoru se baš dopao, i mislim da je potpuno odgovarajući za temu o kojoj želim da pišem. A tema članka bi bila: potencijalni uticaj pojedinca u lokalnom kontekstu u kome živi, radi i deluje. Ili možda da kažemo: potencijalni uticaj koji bi svako od nas mogao da ima u oblasti svog delokruga, ili grčki “metrona”. Kasnije ćemo se pozabaviti ovom reči i njenim značenjem i važnosti za nas. Idemo redom.

DVE SRBIJE DANAS

Verovatno ste baš kao i ja svedoci polarizacije društva. Ne mislim ovde samo na socijalnu ili neku političku polarizaciju, mada i ona postoji, još kako! Mislim pre svega na polarizaciju u kontekstu razmišljanja i delovanja u trenutnim okolnostima. A one nisu baš sjajne. Ni u ekonomskom, ni u društveno-političkom smislu. Polarizacija o kojoj govorim se najviše manifestuje u pasivno-kritičkom stavu prema trenutnim okolnostima, nasuprot proaktivnom stavu i delovanju u istim tim okolnostima. Rekao bih da postoje “dve Srbije” danas. Jedna je ona čija je flozofija i potom retorika izražena konstatacijom i kritikom da “ništa ne valja i da je sve pre bilo mnogo bolje”. Drugi način razmišljanja u Srbiji je proaktivan. On sagledava kritički pojave i društvo koje je nesumnjivo u krizi, ali postavlja pitanje “šta JA da uradim da bi bilo bolje?” Verujem da ćete se složiti sa mnom da od onog prvog izrazito pasivno-kritičkog stava o pojavama u društvu oko nas, nema mnogo vajde. Naravno, kritičko mišljenje treba da postoji, ali ono je samo inicijalna kapisla za određeno delovanje u pravcu promena. Bez razmišljanja i delovanja u pravcu promena, sve se svodi na beskrajnu kritiku i često patetičnu nostalgiju za davno prošlim, “boljim vremenima”. Takođe, neko može da zapadne u iluziju da će se stvari same od sebe promeniti, dok mi nešto pričamo, konstatujemo i kritikujemo da ne valja. Ja ne verujem u ničim izazvane promene. One me podsećaju na sjajnu pesmu benda “Laboratorija zvuka”, “Zaboravljena draga”, gde u jednom sentiš zvuku i ritmu, braća Vranešević pevaju o “tramvaju koji nikada neće doći”. Dakle, nema promena bez aktivnog učestvovanja u njima. Verovatno niko neće uraditi umesto nas nešto što vidimo da ne valja i treba da se menja. Promene uvek počinju od pojedinca, ili grupe pojedinaca ujedinjenih u istoj viziji. Polako prelazimo na teren gde možda možemo pronaći nekog “izgubljenog lokalnog heroja”.

METRON: BOGOM-DANI DELOKRUG UTICAJA

„Metron” je grčka reč koja označava meru. U biblijskom kontekstu, ona definiše Bogom-dani delokrug uticaja za svakog pojedinca. Apostol Pavle u pismu Korintskoj crkvi piše da mu je Bog dao određeni delokrug uticaja koga se on drži i u kome je uspešan. Takođe, kada se apostol Pavle obraćao Atinjanima, on je izjavio da su svakoj osobi određeni vreme i prostor u kojima živi i deluje. Suštinski ista stvar kao i u prethodnoj izjavi. Ovo nas vodi do zaključka da po biblijskom učenju, svaki pojedinac ima svoj Bogom-dani delokrug uticaja, u vremenu u kome živi. Važno je znati da apostol Pavle ovde za vreme ne koristi izraz hronos – vreme u protoku. On koristi izraz kairos, što označava Bogom-dani trenutak u protoku vremena, pogodan momenat da se nešto ostvari i da se utiče na okolinu. Drugi  izraz bi bio momentum, ako govorimo o ovome. Šta bi bio naš metron, delokrug? Ja bih rekao da je on određen geografski – odnosno. On podrazumeva okruženje u kojima pojedinac živi. Državu, grad, ulicu, posao ili fakultet, školu i slično tome. On takođe podrazumeva i sve osobe sa kojima je ta osoba u kontaktu. Porodicu, prijatelje, komšije, kolege i tako dalje. Imajući na umu biblijsko učenje na temu delokruga i vremena u kome živimo, mi možemo imati promenu paradigme u sagledavanju našeg uticaja na društvo. Ako znamo i verujemo da imamo taj Bogom-dani uticaj u našem delokrugu i vremenu u kome smo, onda mi možemo postati osobe koje “stvaraju razliku”, donose promenu u društvo u kome žive. Počevši od svog lokala, svog delokruga, i sagledavajući potrebe drugih u njemu.

KOJOJ SRBIJI PRIPADAMO: “FLAJT OR FAJT”?

Verovatno ste i sami čuli za ovaj termin. On označava dve tipične reakcije na prepreke u životu. Jedna osoba će na prepreku odreagovati povlačenjem (flajt – eng. flight: odleteti, odlepršati), a druga će se uhvatiti u koštac sa preprekom i boriti se da je prevaziđe (fajt – eng.  fight: borba). Vraćamo se na našu priču o “dve Srbije”. Ali ovaj put sa novim saznanjem o našem mogućem uticaju na društvo, u vremenu i prostoru u kome jesmo. Zašto mogućem? Pa iz prostog razloga što nam je on dan, Bogom-dan bolje reći, ali je pitanje da li ćemo ga i prihvatiti i delovati u skladu sa njime. Sve zavisi kojoj Srbiji želimo da pripadamo. Srbiji koja pasivno kritikuje i očekuje da će neko drugi nešto da uradi da bi bilo bolje, ili Srbiji koja proaktivno deluje počevši od angažovanog pojedinca u njegovom delokrugu. Uvek sve počinje od pojedinaca koji su poput Jisaharovih sinova iz Biblije “prepoznali vreme u kome su živeli i znali da deluju u njemu”. Ili poput cara Davida koji je napustio ovaj svet, pošto je “poslužio svojoj generaciji” u Bogom-danoj svrsi za njega. Dakle, izbor za proaktivno delovanje u našem metronu, delokrugu je pred nama. To je velika mogućnost da iskoristimo “more perspektive” u našem delokrugu, i da budemo uticajne osobe tu gde jesmo. Svako spram darova i mogućnosti koje nosi u sebi.  Ali sa saznanjem da je Božiji potencijal za delovanje u pravcu promena u svakome od nas. On nam je već dan i treba da ga koristimo i doprinesemo da se potencijal promene, pretvori u promenjenu stvarnost. A sve počevši od razumevanja darovanih mogućnosti za uticaj u delokrugu i vremenu u kome živimo i jesmo. Izbor je na meni i tebi.

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *