SEDAM PROVERENIH NAČINA DA SE OSLOBODITE STRESA

Autor: Kara Bettis Kreni

Milenijalci slušaju to iznova i iznova: mi smo najpovezanija generacija, najzauzetija generacija. Neki nas zovu lenjima, ali ako smo hvatači krivina, zašto konstantno osećamo stres?

Najveći broj Amerikanaca kaže da stres značajno utiče na njihove živote, i dijagnostikovani anskiozni poremećaji utiču na živote 40 miliona odraslih Amerikanaca – na oko 18% populacije, kako tvrdi Nacionalni institut mentalnog Zdravlja (National Institute of Mental Health).

Iako su podložni tretmanima, samo trećina osoba sa ovim poremećajima, zaista primi neki oblik tretmana. Ali hronični stres može da utiče na zdravlje, od glavobolja do gubitka sna.

Dakle, da li je moguće osloboditi se osećaja stresa? Šta je za to potrebno? Razgovarali smo sa mnogim hrišćanskim savetnicima, i oni su istakli načine na koje možemo razmrsiti one faktore koji uzrokuju osećanja zabrinutosti ili preopterećenosti u svakodnevnom životu. Nabrojali smo sedam:

1. Imajte nameru

Aktivni rad na smanjenu stresa otklanja fizičku i mentalnu štetu koju pravi hronični stres. Definicija oslobađanja od stresa deluje jednostavno: „opustiti svoje telo i um; ne osećati efekte stresa.“ Zvuči lako, zar ne?

Mnogi savetnici naglasili su da proces oslobađanja od stresogenih faktora nije rešenje koje se dešava preko noći. Slično kao i proces preobražavanja u hrišćanina; promene navika i šema podrazumevaju napor i nameru – čak i uz asistenciju Svetog Duha. Kada želimo da oslabimo ili da steknemo kondiciju, moramo imati nameru da promenimo svoje navike i da uložimo trud da bismo postigli naš cilj.

„Niste postali pod stresom preko noći pa se nećete ni osloboditi stresa preko noći,“ kaže Nensi Nikols, osnivač savetodavne prakse „Projekat Nemija“ (Nehemiah Project). „Postoje koraci koje možete da preduzmete odmah, ali da biste uspostavili kontrolu nad svojim životom, trebaće vam mnogo više od magične pilule ili instant rešenja. Izdvojte vreme da sednete i da osmotrite svoj život, da raščistite svoj um od stresa.“

2. Utvrdite štetne (ili grešne) stresore u svom životu

Deo namere i procesa prepoznavanja korena stresa jeste određivanje koji stresori imaju negativan uticaj na naše živote. Ipak, neki stresori su korisni – svi znamo nekoga ko najbolje radi pod kratkim rokovima.

„Kao mnoge od naših unutrašnjih iskustava, stres je rakcija na našu okolinu i ima funkciju u životu. Kratkotrajan, umeren stres može imati ulogu motivatora koji pomaže ljudima da ispune ciljeve ili da unesu promenu u svoje okruženje (na primer, način na koji komuniciramo sa nekim bliskim),“ kaže Kristofer Kuk, instruktor savetovanja na Gordon-Konvel Teološkom semništu. „S druge strane, hronični stres koji mnogi ljudi osećaju kao rezultat ubrzanog načina života, može imati negativan efekat na mentalno i fizičko zdravlje.“

Profesor savetovanja Heder Dejvdjuk Gingrič dodaje da zapravo, ne postoji način na koji se može pobeći od stresa. Ona navodi Hansa Selja, kanadskog psihologa koji je utabao put proučavanju stresa.

„Selje je pričao o optimalnom nivou stresa, kao onom na kome ostvarujemo ciljeve i uživamo u životu, ne osećajući ’distres’, tj. negativne aspekte stresa. On je napravio odličnu analogiju koristeći primer gitare. Ako žice na gitari nisu dovoljno zategnute, ona neće stvarati muziku, odnosno, potreban im je određeni pritisak. Ipak, ako su gitarske žice prenategnute, pući će. Isto je sa nama.“

3. Vodite računa o svom telu

Baš kao što hronični stres može da se ispolji kroz fizičke simptome, ako vodimo računa o sebi, možemo smanjiti anksioznost. Iako zvuči privlačno da rešimo svoju stresnu situaciju time što ćemo spavati manje, jesti premalo ili previše ili izbegavati teretanu – to će učiniti da se osećamo lošije.

„Briga o našim telima dokazano pomaže borbi sa stresom,“ dodaje Dejvdjuk Gingrič. „Dovoljno sna, pravilna ishrana i fizička vežba mogu da utiču na biohemijski sastav našeg tela, uključujući i redukciju hormona stresa.“

Dejvid Dikson, direktor Karmel centra za savetovanje, je još precizniji.

„Redovna fizička aktivnost je obavezna – kardio i umerena. Treba vežbati tri do četiri puta nedeljno kako bismo se oslobodili stresa.“ Kaže on. „Jedite zdravo ’ voće, povrće, hrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, proteini, bademi i orasi za užinu. Izbegavajte ugljene-hidrate i šećere.“

4. Uspostavite granice

U zavisnosti od ličnosti osobe, uspostavljanje granica se može razlikovati kod svakoga. Teško je reći ne i ostaviti prostora za životne obrte, ali to je ključna životna veština koju treba naučiti.

„Treba da budete dovoljno samosvesni da prepoznate kada se približavate kritičnoj tački stresa, i da naučite da kažete „ne“ kada je to neophodno,“ kaže Dejvdjuk Gingrič. „U svojim istraživanjima, Brene Braun je pronašla da ljudi ponekad kažu „da“ jer žele da budu fini, ali im se to „obije o glavu“. Postavljanje granica nam više omogućava da budemo ispunjeni ljubavlju, nego stvari koje radimo motivisani time šta će ljudi pomisliti o nama.“

Endi Dž. Taker, asistent na Dalaskom teološkom semeništu, veliki je zagovornik isključivanja. „Stvar koja može biti od velike pomoći jeste uspostavljanje i održavanje adekvatnih granica, pogotovo sa tehnologijom. Dosta stresa proizilazi iz naše prikovanosti za telefone, imejlove, socijalne mreže, i td. Dakle, aktivno donošenje odluke o tome kada se „isključiti“ je presudno.

5. Prepoznajte „oživljujuće“ aktivnosti i dajte im prednost

Ako vam je posao stresan, da li on odgovara vašim darovima i talentima? Da li ostavljate vremena za hobije? To je važno, kaže Dejvdjuk Gingrič.

„Osobe mogu provesti mnogo sati radeći, ali ako taj posao angažuje njihove snage, on neće biti doživljen ni blizu kao stresan kao kada bi osoba konstantno radila sa ograničenjima,“ kaže ona.“Takođe, važno je pronalaženje aktivnosti koje okrepljuju. Za mene, muzičko angažovanje i vreme provedeno u prirodi su suštinski. Iako ove aktivnosti oduzimaju vreme, emocionalno i duhovno se osećam osveženom kada sam uključena u te aktivnosti. Svako treba da otkrije šta njemu odgovara.“

6. Proverite svoj duhovni život

Najveći broj hrišćana veruje da je mentalno zdravlje povezano sa zdravljem naše duše. Da li dajemo prednost svom odnosu sa Bogom?

Još važnije, to takođe može ometati našu efektivnost u radu za Carstvo Božje, dodaje Taker.

„Bog nam govori da Njemu damo svoj teret,“, kaže ona. „Ponekad je to veoma aktivan proces okretanja njemu, a takođe i proces donošenja mudrih odluka vremenom kojim nam je dao da upravljamo.“

Dikson dodaje:“Razgovarajući sa ljudima tokom godina, otkrio sam da je put sa Bogom postao samo još jedna obaveza u njihovom užurbanom svetu.“

„Ovo često uzrokuje stres i ljudi počinju da izbegavaju samu stvar koja daje život: njihov odnos sa Bogom u Hristu. Kada se ovo dogodi, ono što može biti od pomoći jeste odrediti vreme sa Bogom, bez liste obaveza – bez molitvenih knjiga, bez Biblije, bez stihova koje treba upamtiti, bez muzike i sl. Jedino ti i Bog i zadatak da se sluša. Bez greške, kad dam ovaj zadatak, ljudi počinju da dele svoju potrebu da reorganizuju život – stavljajući na prvo mesto da on postane manje stresan, i dostupniji tome da se živi za Boga, druge i sebe.“

7. Težite zdravim odnosima

Naša interakcija sa drugima često ima najvažniji uticaj na naše osećanje strepnje. Hrišćani mogu osećati posebnu potrebu da brinu o drugima na račun svog dobra. Ovo može da izgleda kao odstranjivanje nezdravih veza, ali takođe i njihova zamena onim vezama koje daju život.

„Razvijte veze gde je briga uzvraćena, odnosno, izbegavajte „jednosmerne“ veze gde jedan neprekidno ulaže, ali ne dobija ništa zauzvrat,“ kaže Dikson. „To ne znači da neko nikada ne „nosi teret drugih“ (Galatima 6), ali odgovarajuće uvežbavanje dnevnog postavljanja granica opremiće vas za ta posebna vremena kada treba pomoći prijatelju koji prolazi kroz teškoće.“

„Negujte zajedništvo i odnos i pokažite kako izgleda prava prisnost (u odnosu),“ savetuje Nikols. „Ko su oni koji vam izvlače životnu snagu? Ograničite svoju izloženost tim ljudima. Nađite one koji daju život i postanite deo njihovih života: ljudi koji vas izgrađuju, hrabre vas, daju vam smernice, daju viziju i nadu. Svakome od nas trebaju božanski savetnici.“

Preuzeto sa sajta www.relevantmagazine.com

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *