PREPREKE I PUT DO UNUTRAŠNJEG MIRA

Autor: prof. Darko Velickovski Odluči

unutrasnji mir


Da li je vaše srce puno mira, ili ste puni anksioznosti, brige i stresa? Ako ste izabrali “stres” kao odgovor, onda niste sami…

Božja reč nas uči da je mir jedan od plodova Njegovog Duha. Da li je vaše srce puno mira, ili ste puni anksioznosti, brige i stresa? Ako ste izabrali “stres” kao odgovor, onda niste sami. Nažalost, to je realnost mnogih ljudi širom društva, pa i mnogih od nas, današnjih hrišćana, čije se emocije i karakter često, i drastično, razlikuju od onih koje su navedene kao plod Duha – i to uprkos činjenici da imamo lični odnos sa našim nebeskim Ocem. Tražeci Njegovu mudrost i savet, kroz molitvu i Bibliju, čitamo Njegove reči, kao one iz Poslanice Filipljanima 4:7, gde piše: “I mir Božiji, koji prevazilazi sve razumevanje, vodi srca vaša i misli u Hristu Isusu”, ili, Isaija (26:3), koji kaže: “Ko se Tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u Tebe uzda.” Ipak, često je velika razlika između našeg ličnog stanja i onoga što bi trebalo da bude naše stanje u Hristu. Zašto?

Poslanica Efežanima potvrđuje da smo, kao vernici i sledbenici Isusa Hrista, “blagosloveni… svim duhovnim blagoslovom na nebesima u Hristu “(1:3), da imamo “izbavljenje krvlju Njegovom, oproštenje greha, po bogatstvu Njegove blagodati” (1:7), i znamo da je “izobilna veličina sile Njegove na nama koji verujemo po činjenju prevelike sile Njegove” (1:19). Štaviše, u Efežanima 1:20-21 se kaže da Hristos sada sedi s desne strane Božije “nad svim poglavarstvima, i vlastima, i silama, i gospodstvima, i nad svakim imenom što se može nazvati, ne samo na ovom svetu nego i na onom koji ide.” “Najzad, Hristos prebiva u našim srcima kroz veru” (3:17), i na ovim temeljima, mi smo ohrabreni da shvatimo i spoznamo Njegovu neverovatnu ljubav, da bi smo mogli biti “ispunjeni svakom puninom Božijom” (3:18-19).
Treba da se zapitamo da li strah, anksioznost, brige, panika, itd, karakterišu Boga? Naravno da ne. Ako ne karakterišu Boga, kako to može okarakterisati nekoga u kome on boravi? Pavle nas upozorava da ne hodamo kao “što nevernici hodaju, u taštini svog uma, pomračene svesti, otuđeni od života Božijeg kroz neznanje koje je u njima, zbog slepila svog srca” (Poslanica Efežanima 4:17-18). On nam kaže: “da odbacite, po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim; i da se obnovite duhom uma svog, i obučete u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.”(4:22-24).
Tu leži ključ življenja hrišćanskog života, i uživanja slobode i moći koje taj život donosi: moramo biti obnovljeni u duhu našeg uma. Druga Poslanica Korinćanima 10:4-5 kaže, “Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli, i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu”.  Ovaj tekst nas uči tri kritične tačke našeg uspeha:
1) Mi ne vodimo rat protiv ljudi. Drugim rečima, problem nije moje buntovno dete, ili moja nervozna supruga, ili moj nerazumni šef, ili moje okruženje kod kuće ili na poslu. Ne, naša borba je protiv nevidljivih sila.
2) Ova bitka se vodi uglavnom u glavi, u našem umu, odnosno u našem misaonom životu. Dakle, mogu da očekujem da će primarne borbe biti one u kojima sam u iskušenju da mislim pogrešne misli. Ovo se ne odnosi samo na moralno pogrešne misli, nego i na misli besa, brige, sumnje, preispitivanje motiva drugih, strah od budućnosti, strah od gubitka, itd
3) Ova bitka za moje misli je bitka koju ja mogu  pobediti, jer je oružje koje imam “silno”, i moguće je da zarobim svaku misao i dovedem je na pokornost Hristu.
Mi dobro znamo ko je onaj koji nam šalje iskušenja. On je takođe poznat kao naš “protivnik”, nas “neprijatelj” – Sotona. U Poslanici Efežanima 6:16, saznajemo da on šalje “vatrene strele” ka nama. Šta su te vatrene strele? To su pogrešne misli. Tako, na primer, kada u medijima čujemo nesto o ekonomskoj krizi, i misao dođe do našeg uma, “Jao, šta ću ako u sred ovoga dobijem otkaz? Kako ćemo onda da platimo račune? ” Odakle dolazi ta misao? Često, takva misao je vatrena strela poslata ka nama od strane neprijatelja. Kako znamo ovo? Zato što je primamljivo da sumnjamo u vernost i obećanja Božija, odnosno to je suprotno učenju Svetog Pisma, a to je upravo ono ka čemu Sotona stremi, i gde bi on rado da nas navede.

Neprijateljsko uporište je mentalitet okružen beznađem koji izaziva da se prihvati kao nepromenljivo nešto što je u suprotnosti sa voljom Božjom. Mentalitet je način razmišljanja. Ako imam način razmišljanja koji nije u skladu sa istinom Božijom, to onda postaje neprijateljsko uporište. Ali, kao što smo ranije videli, hrišćanin ima oružje za borbu koje je jače od ovih uporišta, i koje je sposobno da osvoji i prinese ove pogrešne nacine razmišljanja u podređenost Isusu Hristu.

Setimo se da, iako Sotona ne može da kontroliše hrišćane, on može uticati na njih. Zato nam je zapoveđeno da stavimo na sebe duhovni oklop da bi se odupreli neprijatelju (Ef. 6). Poslanica Efežanima 4:27 nas opominje da ne smemo “đavolu dati mesto.” Reč “mesto” dolazi od grčke reči koja može biti prevedena na nekoliko načina, uključujući “tlo”, ali je njen osnovni smisao “nadležnost.” Drugim rečima, ne daj đavolu pravo nadležnosti u tvom životu! I upravo zbog toga mnogi hrišćani pate od pogrešnog načina razmišljanja: oni su dali neprijatelju pravo da ih muči i utiče na njih!

Kako? Postoje tri osnovne oblasti u kojima nas on iskušava.

1) On nas iskušava da budemo netrpeljivi i ogorčeni jedan prema drugom. (Interesantno je da je upozorenje protiv davanja mesta đavolu odmah nakon stiha koji nam ne dozvoljava da smo još besni kad sunce zađe)

2) On nas iskušava da budemo moralno nečisti.

3) On nas iskušava da budemo pohlepni, odnosno da omogući prolaznim stvarima i brigama ovog sveta da okupiraju naše misli više nego što treba (Poslanica Efezanima 4:17-19).
Sve tri imaju koren u egu i ponosu. Kada smo se pokorili Sotoni u bilo kojoj od ove tri osnovne oblasti, mi mu dajemo pravo da ima uticaj u našem životu, odnosno dajemo mu mesto i nadležnost.

U poslanici Galatima 5:1 piše: “Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.” Nažalost, mnogi hrišćanski životi nisu okarakterisani ovom slobodom – iako ne postoji veća radost nego hodati na slobodi koju nam je Hristos dao. Evo nekih osnovnih koraka koji su Biblijski savetnici identifikovali kao neophodne za vraćanje slobode:

1. Zamolite Boga da vam otkrije sve načine kroz koje ste dali neprijatelju nadležno mesto u vašem životu. Da li ste odgovorili nekome sa ljutnjom i gorčinom? Da li postoji bilo koja moralna nečistota u vasem zivotu, uključujući i misaoni život?

2. Kada vam On pokaže ono što jeste problem, ispovedite se Njemu i pokajte se. (Napomena: u cilju slobode i iskrenosti, obično je pozeljno priznati tu potrebu za pokajanjem, na diskretan način, pouzdanom hrišćaninu, kao što je supružnik ili pastor.)

3. Pitajte Boga da vam oprosti kroz krv Hristovu, plađenu kao punu cenu. I zahvalite Bogu još jednom za oproštaj koji je naš u Hristu!

4. Zamolite Boga da povrati “tlo”, koje ste prethodno prepustili Sotoni.

5. Uočite pogrešne načine razmišljanja koje ste imali. Zapamtite Biblijske stihove u koje možete staviti svoju veru za vreme iskušenja. Ovo je u osnovi stavljanje duhovnog oklopa iz Efezana 6.
Treba spomenuti da ovo nije ni izbliza sveobuhvtan tretman teme duhovne borbe, slobode u Hristu, i njihovog uticaja na mentalni i emocionalni stres. Za to bi nam trebale stotine strana. Osim toga, vaše razumevanje ovih oblasti može se razlikovati od onoga što sam upravo podelio sa vama. Ne dozvolite da vam to smeta. Umesto toga, odlučite se da napravite sopstvenu studiju i analizu, posebno Svetog Pisma, o ovoj veoma važnoj temi. Čitajući i meditirajući kroz Božiju reč, “saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi” (Jovan 8 : 32).

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *