PIJANO TI NIJE PRAVO TI

Autor: Marshall Segal Odluči

 

Alkohol zovu serumom istine. Ako hoćeš da dopreš do dna svoje duše – da zaista spoznaš sebe – zgrabi flašu.

Ljudi piju iz raznih razloga. Mnogi piju ne bi li iskusili slobodu, neuzdržano, nekontrolisano, neinhibirano „Ja“. Šta izađe kada si pijan – licem u lice, preko telefona, na društvenim medijima, ili u sms-ovima – trebalo bi da je pravo ti, šta ti zaista misliš i osećaš, ispod svih izgrađenih maski koje nosiš. Obećanje na točenje je da će prekomerno uzimanje alkohola otključati tebe, sebi i tvojim prijateljima. Oslobođenje nalivanjem.

Ali Biblija opisuje drugačiju sliku slobode. „Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi… Samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugome.“ (Galatima 5:1,13) Sloboda, dakle, nije sebično, neodgovorno razmahivanje žudnjama i mišljenjima. Sloboda je, pre, trezveno, promišljeno, požrtvovano polaganje sopstvenih života, zarad dobra drugih.

Ako nam to ne zvuči kao sloboda – a neće većini nas – onda smo verovatno uzeil koju više onoga što nam svet servira.

Trezvenost o Pijanstvu

Da li si pijani ti – pravi ti? Istina je, alkohol ne izvlači iz osobe ništa što već nije u njoj. Srce je uvek točilica svakakvog besa, požude ili prostakluka koje preliva iz nas (Matej 12:34). Stoga, ko si ti kada si pijan – jeste pravo ti.

Ta osoba jesi ti, ali to je malo, jadno, slomljeno i nedovršeno ti – oštećeno grehom, obuzeto samim sobom, slepo na istinu, i stoga utrnulo na stvarnost. On ili ona nije ti koje je Bog stvorio da budeš, nije ti koje je najusklađenije sa stvarnim životom, nije najispunjenije i najsrećnije ti. Pijanstvo može da izloži i oslobodi stvari koje su duboko u tebi, ali ono nema dobre vesti za tamu koja tad ispliva. Ono će ti pokazati sve što ti jesi, ali onda će ti blago obećati da će smejanje tome što vidiš, učiniti sve boljim.

Evanđelje takođe izlaže sve tajne koje su u tebi, ali te onda oslobađa od samog sebe. Umesto što se preplavljuješ nečim što maskira bol i magli stvarnost, zašto ne bi uronio u milost koja prašta i leči šta je slomljeno i skriveno u tebi?

Odricanje i ispunjenje

Ponovo, Biblija kaže,

„I ne opijajte se vinom u kome je kurvarstvo, nego se još ispunjavajte duhom, govoreći među sobom u psalmima i pojanju i pesmama duhovnim, pevajući i pripevajući u srcima svojim Gospodu; Zahvaljujući za svašta u ime Gospoda našeg Isusa Hrista Bogu i Ocu;Slušajući se među sobom u strahu Božijem.“ (Efescima 5:18-21)

Nekada sam mislio da kada mi Biblija kaže da ne radim nešto – na primer da se ne napijem – da je to samoodricanje zarad samoodricanja. Odricanje od „svetskih“ zadovoljstava bilo je samo način da se deklarišem kao hrišćanin, da napravim razliku između sebe i svih loših ljudi. U Pavlovoj slici, ipak, ovaj način samoodricanja nije samo gubitak, već razmena – ne samo gubitak, nego ispunjenje. Odricanje od pijanstva nije samo obeležje pravednog hrišćanina. To je način da se postane celovitija i srećnija osoba.

Ogrtanje Duhom, isprobavanje dobre vesti, treniranje samokontrole, i služenje jedni drugima unutar zajednice vernika, nisu načini da postanemo manje svoji, već načini da se otarasimo greha – starih sebe – sa ciljem da postanemo više oni koji smo pravljeni da budemo. U pijanstvu, mi se povlačimo i predajemo grehu u sebi, prihvatajući da je slomljeno Ja pravo Ja i da će to uvek biti. U Duhu, mi pročišćavamo sebe i unapređujemo se pravom istinom, milošću, nadom i radošću, a ne veštačkim i prolaznim falsifikatima.

Svi koji su žedni

Mi poričemo stvarnu žudnju, ali mi ne žrtvujemo sebe. Razmena je dobitak – u zadovoljstvu i u samoostvarenju. Mi smo stvoreni da budemo i da se osećamo slobodnima, ne svojim grešnim nagonima, već od njih. Mi smo stvoreni da budemo znani – svaki deo nas, čak i najmračnije tajne – ali ne na načine koji će biti zaboravljeni sledećeg jutra. Stvoreni smo da budemo srećni, ne na neki inkoherentan, plusvestan način, nego potpuno svesni sebe i sveta oko nas. I jednoga dana, oni koji su rekli ne ovom svetu, i umesto njime bili ispunjeni Hristom, otkriće sebe još budnijim i svesnijim sebe, drugih i Boga u njegovoj prisutnosti (1. Korinćanima 13:12).

Ne otkrivamo mi sebe otpuštajući svoju samokontrolu i inhibicije. Ne, mi otkrivamo ko smo zaista – ko treba da budemo – osporavajući kratkoročne, sebične, grešne impulse, prihvatajući Isusa Hrista i sva njegova obećanja kroz veru, i sa Duhom u sebi, primenjujući njegovu mudrost i njegovu silu i ljubav, u korist drugih.

I koji budu pili sa njegovog izvora, neće nikad biti žedni. (Jovan, 6:35)

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *