O LJUBOMORI

Autor: Marjan Tosic Blogeri

ljubomora

 


Šekspir je nazvao ljubomoru zelenookim čudovištem. Kako biste je vi definisali?

 

Šekspir je nazvao ljubomoru zelenookim čudovištem. Kako biste je vi definisali?
– Ljubomora je normalno osećanje koje može da poraste i bude preterano, opasno i dugotrajno. Normalno je da osećamo strah da onaj sa kim smo u vezi (roditelj, prijatelj, ljubavni partner…) ne usmeri svoja osećanja prema nekom drugom i započne novu vezu. Pošto je za ljude, kao i za neke životinje, veoma važno, skoro vitalno, da ulaze u jaku emotivnu vezu koja isključuje treću osobu, onda je normalan strah da se ta veza ne raskine. Nemojmo zaboraviti da kratkotrajna ljubomora može biti i opravdana, zasnovana na neadekvatnom ponašanju partnera. Radi boljeg razumevanja, pod “ljubomorom” ćemo podrazumevati preteranu ljubomoru i to onu koja je hronična i bez osnova.

Kada se javlja ljubomora u braku?
– U vremenskom smislu, nema pravila kada će se ljubomora pojaviti u braku. Ljubomora može biti unesena u brak, može se pojaviti na početku, a može i posle određenog vremena provedenog zajedno. Za pojavu ljubomore neophodno je da se kod jednog partnera pojavi nesigurnost u sebe, nesvesni strah da je manje kompetentan supružnik, strah da nije više privlačan i zanimljiv kao partner, te bi se lako moglo dogoditi (a možda se i već događa) da njegov partner okreće svoju pažnju prema nekom trećem. Ta nesigurnost u sebe, svoje kvalitete, svoju partnersku kompetenciju je neophodna za pojavu dugotrajne i neosnovane ljubomore.

Da li postoje opravdani razlozi za nju?
– Za ljubomoru mogu da postoje opravdani razlozi, naravno. Jednom mi se jedna klijentkinja žalila da je muž nervira jer je ljubomoran, iako je ona zaista imala ljubavnika.

Da li je ljubomora, kako neki tvrde, pokazatelj da postoji trauma iz detinjstva ili simptom psihološkog poremećaja? Ako jeste, o kakvom se poremećaju radi?
– Moje je mišljenje da veoma često postoji jedno opterećujuće iskustvo iz primarne porodice, koje možemo smatrati uzrokom ljubomore. To može biti i jedan događaj, ali se ta “trauma” mnogo češće zapravo sastoji u oštećujućem odnosu između te osobe i neke druge značajne osobe, kao što su majka, otac, brat ili sestra. Po definiciji, obično je reč o dugotrajnom odnosu u kome se ta osoba osećala manje vrednom, dosadnom, nezanimljivom, suvišnom. Da bi smo se u partnerskom odnosu osećali inferiornim, neophodno je da smo se isto tako ili vrlo slično osećali u nekom ranijem važnom odnosu za nas. Ovo nam praksa često potvrđuje. Posle nekoliko nedelja ili meseci rada skoro uvek se ispostavlja da je ljubomorna osoba u primarnoj porodici doživela dugotrajni ponižavajući odnos sa nekom važnom osobom. Ona je bila na neki način odbacivana, gurana u stranu, ismevana, vređana, i na razne druge načine isključivana iz ravnopravnog odnosa. Te osobe mogu imati neke talente i druge sposobnosti, ali to iskustvo prvobitnog odbacivanja ne mogu da pobede. Ono neprestano izvire i pojavljuje se u partnerskom odnosu kao osećaj niže vrednosti, čime nesvesno guraju partnera u jednu superiornu poziciju koja se onda manifestuje kao nezadovoljstvo u braku, jer nema ravnoteže i uzajamnosti.

Šta preduzeti da bi se osoba oduprla ljubomori? Kako sprečiti sebe da uhodimo, sumnjamo, imamo napade besa iz ljubomore prema osobi s kojom smo u braku?
– Teško je odupreti se ljubomori jer je teško odupreti se svojim ranim iskustvima odbačenosti. Tu odupiranje malo pomaže. Ja ne znam za bolji lek od psihološkog rada na uzroku ljubomore, naravno pod uslovom da osoba ima uvid da je njena ljubomora neadekvatna. Npr. u Emocionalnoj terapiji mi pomažemo klijentima da otkriju poreklo svog osećaja odbačenosti, prepoznaju i dožive bolna osećanja vezana za odnos u kome su se tako osećali. Doživljavanjem svog gubitka i bolne istine da nije imao ljubav koju je želeo u detinjstvu, osoba se može osloboditi tog prisilnog osećaja manje vrednosti i videti svog partnera i svoj partnerski odnos na mnogo realniji način.

Šta činiti ako vaš partner po prirodi voli da flertuje sa suprotnim polom? Da li treba pobeći iz takvog odnosa ili se boriti za njega i kako?
– Mislim da, kada jednom utvrdite da nije nesporazum u pitanju i da se radi o tvrdo ukorenjenoj osobini vašeg partnera, najpre mu predložite da uz psihološku pomoć pokuša da otkrije korene svog osećaja neadekvatnosti i ljubomore, a ako to ne uspe, neka vam je Bog na pomoći ako ostanete u tom odnosu.

Ako govorimo o deci u porodici i ljubomori koja može da postoji između njih, kao i o tome da je dete ljubomorno na jedno ili oba svoja roditelja, kako se odnositi prema tome?
– Dečija ljubomora je, čini mi se, jedna ipak druga tema. Dete koje je dugotrajno preterano ljubomorno se verovatno bori za ljubav koju nije dobilo. Njemu se čini da ga ugrožava svako drugo dete u porodici, pa čak možda i jedan od roditelja. Kao i odrasli, i deca mogu biti ljubomorni sa razlogom, tj. moguće je da budu uskraćena za svoj deo ljubavi pa su onda ljubomorna na bilo koga ko bi mogao da im preuzme još to malo ljubavi koje je ostalo za deljenje. Malo ljubomore postoji skoro kod svakog malog deteta jer svi mi negde duboku u sebi volimo da budemo jedini. Na svu sreću, normalna ljubomora se relativno lako prevazilazi, onda kada roditelji uspeju da pokažu deci da im je svako od dece u kući podjednako drago.

Marjan Tošić, psiholog, psihološki savetnik,
Udruženje za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije
izvor www.brakiporodica.org

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *