1

JE L’ SE KAŽE „TALANAT“ ILI „TALENAT“?

Autor: Zorka Vukovic Zorka Vuković

talenti

 


Ko reskira – profitira

 

 

Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;  I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.  A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.  Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.  A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.  A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.  I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.  A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao; Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje. A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao: Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.  Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.  Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega. (Matej 25, 14-29)

Da li ste zadovoljni svojim životom? Da li ste zadovoljni sobom? Da li priznajete trenutak u kome ste i ostajete u njemu, ili volite da se prisećate prošlosti ili maštate o budućnosti (za koju, da se ne lažemo, znate da će biti ista kao sadašnjost ako se ne pomerite malo)?

Da li ste srećni, ovde i sada?

Ljudi imaju tendenciju da budu nezahvalni za ono što im je dato. Setimo se naroda Izraela koji je primao manu sa neba i bio nezadovoljan svojom jednoličnom ishranom, makar ona dolazila iz Božje ruke. Oni su se otvoreno pobunili. Mi smo više lenji u odnosu na njih. Ne potrudimo se čak ni da priznamo ono što smo dobili, nego ga uporno ignorišemo i kukamo o tome šta nemamo, kako smo nesrećni, kako smo prazni, kako nam nedostaje samo to i to da bismo imali ispunjen život. Novac, slava, drugi posao, novi predsednik, država, planeta… Postoji citat Džima Kerija koji kruži internetom, ne znam da li je autentičan, ali je jako dobar: Mislim da bi svi trebalo da postanu bogati i poznati i da rade sve o čemu su ikada maštali, da bi mogli da vide da to nije odgovor.

Šta jeste odgovor?

U navedenom tekstu o talantima*, Isus alegorično daje prikaz onoga što nam je povereno. U priči to je novac. U našim životima, to su talenti koje svako od nas ima. Koliko ih prepoznajemo i priznajemo? Možda i znamo šta imamo, ali nas mrzi da se pokrenemo i da umnožimo, razvijemo naše talente. Možda se plašimo neuspeha.

Šta je neuspeh? Neuspeh je ne pokušati. Neuspeh je pasti 10 puta, a ne ustati 11. Neuspeh je kukati nad svojim „nemam“, ne priznajući da je „nemam“ zapravo „neću“. Ne govorim ovde o tome da svi treba da budemo uspešni govornici, ili pevači, glumci, dobtinici Nobelove nagrade za književnost ili nauku. Ne. Govorim o tome koliko živimo prema očekivanjima drugih, prema utuvljenim idejama o sopstvenoj bespomoćnosti i pasivnosti, prema nepromišljenim idejama o ulozi koju treba da igramo, o poslovima od 9 do 5 koji nam donose novac i prestiž, ali nas ostavljaju gladnima. Možemo mi svašta. Možemo i da učinimo sebe robovima sistema koji sami stvaramo i podržavamo, načela koja nas guše, ali ih se iz straha držimo kao davljenik u oluji koji grabi stenu o koju ga talasi razbijaju, a kada bi se pustio, možda bi ga struja odnela do obale. Ne pozivam na društvenu revoluciju. Pozivam na ličnu. Možda si celog života želeo da budeš automehaničar, a postao si advokat. Da li je prestiž dovoljan da te učini srećnim? Možda jeste, nastavi tako. Da li ti je celog života nametano da budeš uspešna poslovna žena, a htela si da budeš majka i domaćica? Ili obrnuto? Šta te sprečava da pokušaš? Ne moramo svi da budemo vrhunski stvaraoci, radnici, ili nešto deseto. Ali možemo da budemo najbolji u okvirima onoga što nam je dato, a svakome je dato mnogo**. Jednom slugi dato je 5 talanata, drugom 2, trećem 1. Sluga koji je dobio 2 talanta nije bio kažnjen što od njih nije napravio 10, kao prvi sluga. Treći sluga nije kažnjen što nije napravio 10 ili 4, nego zato što je zakopao svoj deo, zato što nije raspolagao njime, što nije rizikovao. Time je izgubio sve, i novac i sebe. Isto je i sa nama. Kako bar nismo usvojili onu izreku – Ko reskira – profitira? Mislim da se ovde rizik ne odnosi na hazarderski, nepromišljen i haotičan. Ovde se radi o napuštanju sopstvene sigurne zone, o napuštanju utabanih puteva, o iskopavanju svojih prašnjavih talanata i ulaganju u istinsko JA.

Ko si ti?

Šta je ono pritajeno u tebi što te grebe i žulja konstantno, i što pokušavaš da ignorišeš? Kada će doći vreme da to pozdraviš i neguješ? Na to pitanje, odgovor je uvek – SAD. Imao 20, 50 ili 70 godina, odgovor je – KRENI. Izgubljena bitka je samo ona koju nismo pokušali da dobijemo.

*Talanat (ili talenat) je bio jedinica mere (otprilike 26,2 kg) i ujedno najveća novčana vrednost kod Helena i na helenističkom istoku. Srebrni talanat je vredeo oko 6.000 denariusa. Obzirom da je denarius bio uobičajena radnička dnevnica, **talanat je otprilike vredeo dvadeset godina rada običnog čoveka.  (preuzeto sa sajta  Wikipedia)

Podelite ovaj članak

Comments 1

  1. Lepo, nema šta. Bog je svakome dao neki talenat, istina, ne dobije svako isto, ali svako dobije nesto i to treba opravdati. Važno je da znamo, sve što je od Boga, treba da se umnožava. Bog daje svakom šansu, treba se pokazati na delu u malim stvarima, da bi se dobilo više. Primećujem da u mojoj okolini vlada veliko nezadovoljstvo. Uglavnom se želi ono čega nema, a ne uživa se u onome što imamo. “Ko hoće nešto da učini nadje načina, a ko neće ništa da učini nadje opravdanje”(Picaso). Hvala Zorka na dobrom tekstu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *