DA LI JE NAUKA SAHRANILA BOGA? (6)

Autor: John Lennox Kreni

Istinski sukob – naturalizam protiv teizma

Ovim smo došli do jedne od glavnih tačaka koju želimo da istaknemo u ovoj knjizi: da postoji sukob, i to vrlo stvaran, ali da se uopšte ne radi o sukobu između nauke i religije. Da je tako, jednostavna logika zahtevala bi da svi naučnici budu ateisti i da u Boga veruju samo oni koji nisu naučnici, što svakako nije istina, kao što smo videli. Stvarni konflikt postoji između dva suprotna pogleda na svet: naturalizma i teizma. Oni se neizbežno suprotstavljaju.

Radi jasnoće ističemo da je naturalizam povezan s materijalizmom, ali da nisu identični, iako ih je ponekad teško razlikovati. Priručnik The Oxford Companion to Philosophy tvrdi da kompleksnost pojma materije znači da su “razni materijalistički filozofi bili skloni da ‘materiju’ zamene pojmom poput ‘sve što se može proučavati metodama prirodnih nauka’, pretvarajući materijalizam u naturalizam, iako bi bilo preterano reći da se ta dva gledišta jednostavno podudaraju”.[1] Materijalisti jesu naturalisti, ali postoje naturalisti koji smatraju da um i svest treba razlikovati od materije, jer njih smatraju “izvedenim” fenomenima, što znači da su zavisni od materije, ali se javljaju na višem nivou koji se ne može svesti na svojstva materije na nižem nivou. Postoje i naturalisti koji smatraju da se svemir sastoji samo od “umnog sadržaja”. Međutim, naturalizam je, zajedno s materijalizmom, suprotan supernaturalizmu, jer tvrdi da “svet prirode treba da bude celovita sfera u koju ne prodiru spolja duše ili duhovi, božanski ili ljudski”.[2] Tako su, bez obzira na razlike, materijalizam i naturalizam u suštini ateistički nastrojeni.

Takođe bi trebalo da primetimo da se materijalizam/naturalizam javlja u različitim verzijama. Na primer, E. O. Vilson (Wilson) razlikuje dve. Prvu on naziva političkim biheviorizmom: “Još uvek omiljen u mark­sističko-lenjinističkim državama, kojima se broj ubrzano smanjuje, on tvrdi da je mozak uglavnom prazna ploča, bez ikakvih urođenih zapisa, osim refleksâ i primitivnih telesnih nagona. Posledica je toga da um nastaje gotovo isključivo kao rezultat učenja, i proizvod je kulture koja je i sama evoluirala kao istorijski slučaj. Kako ne postoji biološki utemeljena ‘ljudska priroda’, ljude je moguće ukalupiti u najbolje moguće političke i ekonomske sisteme, ili tačnije, kako se nametalo svetu tokom većeg dela XX veka, u komunizam. Ovo verovanje isprobano je više puta u praktičnoj politici i, nakon ekonomske propasti i desetaka miliona mrtvih u srušenim državama, uglavnom se smatra promašenim.” Drugo stanovište zastupa sam Vilson, a ono se naziva naučni humanizam: to je pogled na svet koji, po njegovom mišljenju, “isušuje malarične močvare religije i dogmu o praznoj ploči”. On ga definiše na sledeći način: “[Naučni humanizam] koji je za sad prigrlila tek neznatna manjina svetske populacije, smatra čovečanstvo biološkom vrstom koja je evoluirala tokom miliona godina unutar biološkog sveta i pritom stekla inteligenciju bez presedana, ali još uvek vođena kompleksnim nasleđenim emocijama i privilegovanim kanalima učenja. Ljudska priroda postoji i uobličena je sama od sebe. Ono što definiše našu vrstu jesu istovetnost nasleđenih reakcija i sklonosti.” Vilson tvrdi da ovaj darvinistički pogled “nameće težak teret individualnog izbora koji ide uz intelektualnu slobodu”.[3]

Razmatranje različitih nijansi ovih i drugih gledišta prevazišlo bi okvire ove knjige. Ovde želimo da se usredsredimo na ono što je u osnovi zajedničko svima njima, a što je astronom Karl Sagan (Carl Sagan) elegantno i sažeto izrazio u uvodnim rečima svoje hvaljene televizijske serije Kosmos: “Kosmos je sve što postoji, sve što je postojalo i sve što će ikada postojati.” Ovo je suština naturalizma. Definicija naturalizma Sterlinga Lamprehta (Lamprecht) duža je, ali ipak vredna pažnje. On definiše naturalizam kao “filozofski stav, empirijsku metodu koja smatra da je sve što postoji ili sve što se događa uslovljeno postojanjem ili pojavljivanjem uzročnih činilaca unutar jednog sveobuhvatnog sistema prirode”.[4] Ne postoji dakle ništa drugo osim prirode. Ona je zatvoren sistem uzroka i posledica. Ne postoji sfera transcendentnog ili natprirodnog. Ne postoji “onostrano”.

Dijametralno suprotan naturalizmu i materijalizmu je teistički pogled na svemir, koji se jasno izražava u prvim rečima 1. Mojsijeve: “U početku stvori Bog nebo i Zemlju.”[5] Ovde se tvrdi da svemir nije zatvoren sistem, već tvorevina, ostvarenje poniklo iz Božijeg uma, koji ga održava i podupire. Ovaj pogled predstavlja odgovor na pitanje: Zašto svemir postoji? Postoji zato što ga je Bog stvorio.

Tvrdnja iz 1. Mojsijeve je izjava vere, a ne naučni iskaz. Jednako tako, Saganova tvrdnja nije naučni iskaz, već njegovo lično uverenje. Ponavljamo, ključni problem nije toliko odnos nauke prema teologiji, već odnos nauke prema različitim pogledima na svet koje zagovaraju naučnici, posebno prema naturalizmu i teizmu. Stoga, kad pitamo da li je nauka sahranila Boga, govorimo na nivou tumačenja naučnih činjenica, a zapravo pitamo: Koji pogled na svet nauka podržava: naturalizam ili teizam?

  1. O. Vilson nimalo ne sumnja u odgovor: Naučni humanizam je “jedini pogled na svet kompatibilan sa sve većim poznavanjem nauke o stvarnom svetu i zakonima prirode”. Kvantni hemičar Henri F. Šefer III (Henry F. Schaeffer III) takođe nimalo ne sumnja u odgovor: “Stvoritelj mora postojati. Talasi velikog praska (The Big Bang ripples, 1992) i naknadna naučna otkrića jasno ukazuju na stvaranje ex nihilo u skladu s prvim stihovima 1. Mojsijeve.”[6]

Da bismo razjasnili odnos između pogleda na svet i nauke, sada moramo sebi postaviti jedno iznenađujuće teško pitanje: Šta je zapravo nauka?

nastaviće se…

 

[1]
Ed. Honderich, Oxford, Oxford University Press, 1995, str. 530.

[2]   Oxford Companion to Philosophy, str. 604.

[3]
“Intelligent Evolution”, Harvard Magazine, novembar 2005.

[4]
Power Lamprecht Sterling, The Metaphysics of Naturalism, New York, Appleton-Century-Crofts, 1960, str. 160.

[5]   1. Mojsijeva 1:1 (prevod Đ. Daničića).

[6]
“The Big Bang, Stephen Hawking, and God”, in Science, Christian Perspectives for the New Millenium, Addison Texas i Norcross, Georgia, CLM and RZLM Publishers, 2003.

Objavljeno uz saglasnost idavača “Evandjeosko udruzenje studenata”

www.eus.rs

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *