BIBLIJSKE SITNICE 5

Autor: dr Branko Bjelajac Kaži

Biblijske sitnice

Čitam ovih dana Dela apostolska i u 8. poglavlju naiđoh na zanimljiv opis u prevodu Dimitrija Stefanovića: ʼgledam te kako si zagorčen žuči i okovan nepravdomʼ (Dela 8,23).

Ovo apostol Petar govori vračaru Simonu, kada je doneo novac i zatražio od apostola da mu prodaju svoju ʼmoćʼ da polaganjem ruku izlivaju silu Duha Svetoga na vernike. On je, eto, poželeo da to može sam da čini. Simon se inače ranije pokajao za svoju vračarsku prošlost, kada je čuo evanđelje koje je đakon Filip svedočio po Samariji, odlučio je da se krsti i sledi Gospoda Isusa. Čak je ostao uz Filipa, i čitamo dalje, pratio ga je na njegovim putevima i posmatrao čuda i isceljenja koje je Filip činio u Isusovo ime.

Ovde je, izgleda, naišao na iskušenje kojem je poklekao.To me podseti na Oskara Vajlda mislim, koji je jednom izjavio da svemu može da odoli osim iskušenju…

U početku mi nije bilo jasno kako je to moguće da obraćenik, koji je spasen, otkupljen i ispunjen Svetim Duhom, još uvek živi okovan nepravdom, mada sam ponegde i ponekad sreo pojedince koji su bili teško zagorčeni prema svemu i svima. Ali, izgleda da sam sve ovde pogrešno razumeo…

Savremeni srpski prevod (SSP) potvrđuje ovaj prevod – ʼokovan nepravdomʼ – dok Vuk, i ispravka vladike Nikolaja govore o ʼgorkoj žuči i okovima nepravdeʼ. Emilijan Čarnić piše o   ʼgorkom otrovu i okovima nepravdeʼ. Bakotićev prevod govori o ʼgorkoj žuči i vezama nepravdeʼ. Iako različiti u nijansama, dobro se ovde drže srpski prevodi.

Moderniji biblijski prevodioci na engleski jezik kao da pomeraju ovu izjavu kako bi zvučala ovako: ʼpodložan iskušenjuʼ. Time se, rekao bih, polako gubi značenje koje je Pavle namislio, odnosno šta je Sveti Duh namerio da naučimo. Radi se o bagatelisanju. Sve nekako izgleda da jadan Simon, nije uspeo da odoli iskušenju, a šta onda mi da očekujemo… eto, događa se.

Izraz zagorčan žuči je hebraizam koji imamo u Ponovljenom zakonu 29,18, kao i u Jevrejima 12,15. Greh je predstavljen kao gorka ili otrovna stvar, ne samo neprijatna po posledicama, već sa razarajućim dejstvom na karakter, kao što bi otrovna biljka imala na okolno bilje. U Jeremiji 2,19 kaže se da je: zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog… i u Efescima 4,31 govori se o svakoj gorčini… besu, ljutnji… itd. A Jeremija 4,18 i ponovljeno u Rimljanima 3,14 govori o ustima punim kletve i gorčine…

Značenje u Delima 8,23 nije da se Simon prejeo pa da mu je proradila žuč, niti da se posvađao sa drugim hrišćanima pa oseća gorčinu u tim novim vezama, neko ga je uvredio ili mu nije posvetio dovoljno pažnje. Radi se o tome da je u Simonovom srcu obitavao užasni, maligni greh. U drugom delu izjave, u Jevrejima 12,15 govori isto o vezama nepravednosti, kao i u Isaiji 58,6. Radi se o svezanosti, o stegama nepravednosti.

Znači, smisao ovih izraza bi, otprilike, bio da je Simon s jednog zla (vračarenja) prešao na drugo i da je tamo ostao, te da ga zlo drži kao zarobljenika i dalje. Ne radi se o pukom padanju pod iskušenje, što se, jel da, dogodi ponekad samo ʼlošimʼ hrišćanima. Simon je, sva je prilika, bio čvrsto utegnut stegama nepravednosti i greha. Stvar je znači mnogo ozbiljnija nego puko grešenje (1 Jovanova 1,7-9), i ne valja da olako pređemo preko ove poruke.


Da li to znači da Simonovo ispovedanje Isusa kao Gospoda i krštenje nisu bili validni? To tumačenje ostavljamo dežurnim čuvarima prolaza, koji vam sa sigurnošću mogu potvrditi stanje svačijeg spasenja.

Podelite ovaj članak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *